Moskovski mozaik

Kulturna dešavanja u Moskvi: za vas izdvajamo izložbu Karavađovih slika, Nedelju srbskog filma i izložbu pod nazivom "Ljudi i grad"

Nedelja srbskog filma

Priliku da se šira publika upozna sa novijom srbskom kinematografijom pruža Nedelja srbskih filmova u Rusiji koja traje od 23. do 30. novembra. Za to vreme biće prikazano osam filmova snimljenih od kraja ’90-ih do ove godine koji su učestvovali na raznim festivalima i bili nagrađivani.

Na otvaranju ove manifestacije u bioskopu ”Hudožestveni” bio je Emir Kusturica i tom prilikom je prikazan njegov film ”Crna mačka, beli mačor”.

Pored ovog, program čine filmovi ”O Gringo” u režiji Darka Bajića, koji je nagrađen u Cirihu, ”Žena sa slomljenim nosem” Srđana Koljevića, ”Beli, beli svet” Olega Novkovića. Zatim ”Besa” Srđana Karanovića, ”Medeni mesec” Gorana Paskaljevića,  ”Šišanje” Stevana Filipovića. A među njima je i ”Montevideo, Bog te video” u režiji Dragana Bjelogrlića, koji je nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku.

Pored Moskve, filmovi će biti prikazani i u Velikom Novgorodu. Dane kulture zemalja Jugo-istočne Evrope ove jeseni upotunili su koncerti etno i klasične muzike, pozorišni nastupi, a sada i filmske projekcije. Ova manifestacija održava se pod pokroviteljstvom ministarstava kulture Srbije i Rusije.

Izložba ”Ljudi i grad”

Najbolji radovi svetske umetnosti iz Unikredit kolekcije, jedne od najznačajnijih i najvećih u Evropi sa više od 60 hiljada umetničkih dela, postavljeni su u Moskvi u Centru savremene umetnosti ”Vinzavod”.

Sedamdeset radova fotografa i slikara iz Italije, Nemačke, Austrije, Turske i Rusije za poslednja dva veka ujedinjeni su temom odnosa između gradova, ljudi i umetnosti. To i jeste glavna ideja izložbe pod nazivom ”Ljudi i grad”.

Postavka je posebna jer spaja slike poznate širom sveta i manje rasprostranjene radove savremenih umetnika i fotografa. Među prvima su dela umetnika poput Đorđa Morandija ili Đorđa de Kiriko, a među drugima se mogu naći slike autora poput Vere Luter, fotografa Anrija Kartje-Bresona. Rusija je predstavljena radovima Leonida Zusmana, Danila Čerkesa i drugih.

Izložba traje do 4. decembra, a organizovana je uz podršku Italijanskog kulturnog centra u Moskvi u okviru Godine italijanske kulture u Rusiji. Organizatori kažu da su birali radove na kojima će se osetiti magija grada pa tako i mesto održavanja izložbe prati tu ideju. To je vinarija – nekada idustrijska zgrada koja je sada odličan podsetnik o važnosti odnosa među gradom i ljudima, proizvodnjom i stvaralaštvom.

Mogućnost da se oseti atmosfera gradova različitih stilova i vremena kroz preplitanje prikaza ulica i portreta prolaznika, kroz pejzaže i lica, njihovu povezanost i samostalnost upravo je ono što pokušava da dočara ova postavka.

Izložba Karavađovih slika

Od 26. novembra na izložbi u Muzeju likovnih umetnosti moguće je uživo videti čak jedanaest Karavađovih radova.

Prošle godine u Rimu, povodom 400 godina od smrti Karavađa, izložene su 24 slike i to je bio jedini slučaj da se toliko njegovih radova nađe na jednom mestu. Treba uzeti u obzir da je sačuvan mali broj njegovih dela, pa zato čak i izložba, na kojoj je izložena samo jedna Karavađova slika, privuče mnogo posetilaca. To su samo neki od razloga koji čine postavku u Moskvi velikim događajem.

Karavađo je uticao ne samo na barokno stvaralaštvo već na umetnost u celini. Odlikuje se korišćenjem izrazitog kontrasta kjaroskuro, tj. svetlo-tamno. Neke od slika koje su izložene u Moskvi stižu iz rimske galerije Borgeze, druge iz Vatikana i rimskih crkvi. Jedna od njih je ”Dečak sa korpom voća”, na kojoj je prikazan portret mladića iz naroda, s kraja 16. veka.

Ova izložba deo je programa povodom Godine Italije u Rusiji i trajaće do 19. februara. Pokazaće njegov izbor da ne prati svoje renesansne prethodnike već da se oslanja na realističnost prikaza, dočaraće koliki je njegov uticaj na razvoj svetskog slikarstva.

Aleksandra Anđelić,