"Žestoka romansa" u Ruskom domu

Ovog meseca svoju 80-godišnjicu obeležava čuveni filmski režiser, scenarista, glumac i pisac Eldar Rjazanov. Uoči jubileja – 1. novembra, u četvratak u Ruskom domu u Beogradu biće prikazan film Rjazanova Žestoka romansa. Uvereni smo, poštovani slušaoci, da su mnogi od vas gledali ovaj film, ali kako se kaže, dobar film se može pogledati i po drugi put. A ako neko nije video filmsko remek-delo Rjazanova, to je povod više da se poseti Ruski dom. Sada bismo želeli da u vašem sećanju oživimo neke činjenice iz biografije mastora filma i kažemo nešto o samom filmu Žestoka romansa.
Budući režiser rođen je 1927. u gradu Samari na Volgi, ali uskoro je njegova porodica prešla u Moskvu. Eldar Rjazanov od detinjstva je voleo da čita i spremao se sam da postane pisac, maštao je o putovanjima. Po okončanju škole čak je uputio prijavu u Odesku pomorsku školu. Ali rat je bio u toku i odgovor nije dočekao.
Igrom slušaja Rjazanov je postao student prve godine VGIK-a. Među profesorima bio je veliki Sergej Ejzenštajn koji je izdvojio mladog Rjazanova i izvršio ogroman uticaj na njega.
U igranom filmu Rjazanov je debitovao 1957. sa legendarnom Karnevalskom noći, filmom kojim su se oduševljavale mnoge generacije gledalaca. U svom prvom radu Rjazanov je otkrio novu zvezdu – Ljudmilu Gurčenko, taka još nepoznatu mladu glumicu. Karnevalska noć ušla je u zlatan fond domaće komedije.
Za narednih nekoliko godina Rjazanov je pokazao koliko je raznovrsan njegov talenat za komediju. On je režirao lirsku komediju Devojka bez adrese, herojsku komediju Gusarska balada, komediju iz svakodnevnog života Dajte knjigu žalbi, ekscentričnu komediju Neverovatni doživljaji Italijana u Rusiji.
Među najpoznatijim njegovim filmovima su Ironija sudbine, TV film snimljen 1975, Službena romansa 1977, Železnička stanica za dvoje 1982. Njegov komediografski talanat, ljubav prema životu, posmatrački talenat i razumevanje interesovanja masovne publike ispoljeni su u žanru „gradske bajke“. U osobine režiserskog postupka Rjazanova spada preplitanje smešnog i tužnog, veselog i žalosnog. Njegov omiljeni žanr je tragikomedija. Skoro svi njegovi filmovi ispunjeni su muzikom i stihovima.
Između ostalog, vema muzikalan je i film Žestoka romansa, snimnjen 1984. po motivima drame velikog ruskog dramaturga 19. veka Aleksandra Ostrovskog Bez miraza. Moguće da je u tom filmu realizovana mašta Rjazanova o dramskoj umetnosti – u svakom slučaju on je pun dramskih efekata i strasnih melodija. U jednom od intervjua režiser je priznao: Nikada nisam mislio da će mi komedija doneti slavu. Nisam hteo da snimam komediju, još na fakultetu sam hteo dramu.
Radnja filma Žestoka romansa dršava se u provincijalnom gradu na obali Volge. Lepotica Larisa Ogudalova, ćerka osiromašene udovice plemenitog porekla ludo je zaljubljena u kiciša Sergeja paratova. Glavnu žensku ulogu igra glumica Larisa guzejeva, a njen partner je Nikita Mihalkov. Proračunati i praktični lovac na ženska srca uzvraća ljubav devojci ali samo privremeno. U njegove planove ne spada ženidba devojkom bez miraza i on nestaje iz njenog života. Uniženu Larisu prosi sitan činovnik Karandišev, koga ona prezire… Svet u kojem vlada novac i u kojem se sve kupuje pa i savest, lepota, ljubav surov je i bez milosti. U sudaru sa tim svetom, pošto nema snage da mu se suprotstavi, gine junakinja filma. Između ostalog, u dramaturgiji Aleksandra Ostrovskog takav kraj je pre zakonomeran nego slučajan. Ostrovski jednostavno nije video drugi izlaz za čistu žensku dušu u okruženju mračnog carstva, kojim je on smatrao rusko društvo druge polovine 19. veka, još uvek u vlasti feudalnih predrasuda i gluposti.
Ukupno je Rjazanov snimio 24 filma u žanru komedije – muzičke, lirske, herojske, ekscentrične, pa čak i kriminalne. 25. film je bio Andresen, ili žiovt bez ljubavi, snimljen 2006. povodom 200-godišnjice velikog bajkopisca.
Eldar Rjazanov – bez preterivanja bi se moglo reći – stvorio je svoju kinematrografiju. On je otvorio put mnogim mladim glumcima, na nov način je otkrio poznate glumce. Sa njima vole da rade filmski radnici, obožava ga publika. Ostvario se i kao pisac, i kao dramatrug: bio je koautor mnogih scenarija svojih filmova, napisao je nekoliko drama.
2002. godine Rjazanov je postao predsednik Ruske akademije kinematografske umetnosti NIKA. A 2005. otvoren je kinoklub Eldara Rjazanova. Kinoklub je zamišljen, po rečima samog Eldara Aleksandroviča, kao svojevrstan centar domaće komedije. U tri sale, od kojih je najveća sračunata na preko 500 mesta, pokazuju se filmovi i predstave kako ruskih, tako i stranih režisera, održavaju se stvaralačke večeri, koncerti. Svoj 80. rođendan Eldar Rjazanov dočekuje i dalje u stvaralačkoj formi. A vas, poštovani slušaoci, žitelji i gosti Beograda, pozivamo u Ruski dom na prijekciju filma Eldara Rjazanova Žestoka romansa. Da vas podsetimo da će premijera biti održana 1. novembra u četvrtak, u 20.00 u Velikoj sali Ruskog doma.
Tromi bumbar na mirisnom hemlju,
Siva čaplja u trsci se valja.
A ciganska kći za voljenim u noć
Za bratskom dušom lutalicom.
Pa napred, za ciganskom zvezdom nomadskom
Ne nagađajući – u raj ili pakao,
Govori se u pesmi koju u filmu peva Nikita Mihalkov.