Jelisaveta Petrovna
Ruska carica (od 1741. godine) iz dinastije Romanov. Kćerka Petra I i Katarine I rođena pre stupanja roditelja u crkveni brak. Jelisaveta Petrovna je na presto došla usled dvorskog prevrata 25. novembra 1741. godine, zbacivši i zatočivši u tvrđavu Ivana VI Antonoviča. Po ocenama savremenika u njoj su na zadivljujući način bili spojeni novi evropski uticaji i „moskovska“ starina. Strast prema razonodi, francuskoj odeći, plesu i predstavma u njenom karakteru i ponašanju je bila spojena s pobožnošću, strogim postovima, odlascima na bogomolnička putovanja. Petar I je sanjao o tome da uda kćerku za francuskog kralja Luja XV, ali je sudbina odredila drugačije. Ostavši bez roditelja, ali zauzimajući visok položaj na dvoru Jelisaveta Petrovna je svojim prisustvom i svojom lepotom očigledno ljutila caricu Anu Ivanovnu. Mržnja ruskog društva prema strancima na dvoru, simpatije prema kćerki Petra I u gardi i tanana diplomatska igra francuskog ambasadora Šetardija pleli su niti mreže zavere u njenu korist. Usled prevrata pala je nemačka partija pored ruskog prestola i na političku scenu je izašao čitav niz ruskih državnih poslenika. Jelisaveta Petrovna je upravljala državnim poslovima preko poverenika: A.G.Razumovskog, P.I.Šuvalova, A.P.Bestuževa-Rjumina i M.I.Voroncova. Došavši na vlast Jelisaveta Petrovna je objavila preporod i nastavak dela Petra I. Posebno značajan uspeh postignut je u oblasti narodne kulture: otvaranje Moskovskog univerziteta i prvog Ruskog pozorišta. Unutrašnja politika je bila usmerena na dalje pretvaranje plemstva u zatvoreni sloj s isključivim privilegijama na pravo posedovanja zemlje i seljaka. Po dekretu iz 1760. godine spahija je po svom nahođenju mogao da progna seljake u Sibir, pri čemu se prognanin upisivao kao da je vlasnik poslao regruta. Carica Jelisaveta Petrovna je po rečima poznatog ruskog istoričara Ključevskog ibla „pametna i dobra, ali haotična i samovoljna ruska gospođa iz XVIII veka“. Za naslednika ruskog prestola Jelisaveta Petrovna je još 1742. godine odredila svog rođaka, rođenog unuka Petra I, vojvodu Šlezvig-Holštajnskog Karla Petra Ulriha, poznatog pod imenom Petra III Fjodoroviča.
- Izvor
- Golos Rossii, foto: RIA Novosti/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.