Glavni problem 21. veka

„Nenormalno će postati norma“: u 21. veku broj prirodnih katastrofa može se povećati 10 puta. Do takvih zaključaka došla je Međuvladina grupa stručnjaka za klimatske promene. Temeljan referat koji je MGSKP pripremio o ekstremnim klimatskim promenama izaći će u februaru 2012. godine. Zasad je obnarodovan rezime budućeg referata.

Glavni zaključak stručnjaka je: treba smanjiti otpade gasova efekta „staklene bašte“ usled spaljivanja ugljovodonika najmanje dvostruko. U suprotnom slučaju očekuje nas povećanje broja prirodnih kataklizmi, a šteta po zdravlje ljudi i ekonomiju može se pretvoriti u glavni problem. Zaključci referata, smatra rukovodilac programa „Klima i energetika“ Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Kokorin, izazivaju zabrinutost.

Specifičnost referata je u tome što je napisan maksimalno naučno, strogo i vrlo jasno propisuje s kojom verovatnoćom, odnosno u kojoj srazmeri je „biće – neće biti“ u vezi sa svakom pojavom za ovo ili ono mesto, šta može da se prognozira. I ispostavlja se da neke pojave, koje se danas dešavaju jednom u 20 godina, do 2040. i 2060. godine mogu da se dešavaju mnogo češće. Uključujući i to da se mogu dešavati jednom u 2-3 godine. Ako se setimo strašnih talasa vrućine koja je bila u Francuskoj i Italiji 2003. godine i u Moskvi 2010., postoje verovatne prognoze o tome da će takvo leto postati uobičajeno otprilike 2070. godine. Pod „uobičajenim“ se naravno, ne podrazumeva da će to biti svake godine, već jednom u dve-tri godine. Posebna učestalost pojava može se proširiti i na arktičke regione – čak pet pa i do deset puta.

Pritom nas ne očekuje toliko otopljenje, koliko ekstremna klima, precizira Aleksej Kokorin. Čovečanstvu će još više problema pričiniti poplave, tajfuni i cunamiji. Suše se prognoziraju u Evropi i na Mediteranu, u Centralnoj i Severnoj Americi, Brazilu i Južnoj Africi. Međutim, sve to će se desiti ukoliko čovečanstvo ne „obuzda“ otpatke po tipu „staklene bašte“. Drugim rečima, ako ne pređe na alternativne izvore energije i ne prestane s krčenjem šuma.

Stručnjaci Međuvladine grupe za klimatske promene sve scenarije su razradili u tri varijante: u slučaju minimalnog, srednjeg i maksimalnog mešanja čoveka u klimatski sistem. Naučnici se nadaju da će njihovi zaključci predstavljati osnovu za to da međunarodna zajednica donese nove odluke za smanjenje gasova po tipu „staklene bašte“. Sad se norme za izduvne gasove regulišu Kjotskim protokolom. On je usvojen u decembru 1997. godine kao dopuna Okvirne konvencije OUN za promenu klime (RKIK). Ratifikovala ga je 181 zemlja, kojima pripada preko 61% izduvnih gasova. Prvi period važenja Kjotskog protokola u okviru kojeg razvijene zemlje imaju količinske obaveze za smanjivanje emitovanja gasova u atmosferu ističe 31. decembra 2012. godine. Većina zemalja u razvoju zalaže se za drugi period obaveza do 2018. godine. Niz razvijenih zemalja, uključujući Rusiju, Japan i Kanadu smatra da se Kjotski protokol iscrpeo i da ga treba zameniti novim sporazumom o klimi. Ovo pitanje biće glavno na konferenciji o klimi, koja će biti održana u južnoafričkom Durbanu od 28. novembra do 9. decembra.