Kosovo: i dalje ćutimo?

Kosovski Srbi su sakupili preko 20.000 potpisa sa molbom da im se odobri dobijanje ruskog državljanstva

Vođa društvene organizacije „Stara Srbija“ Zlatibor Đorđević je Ruskoj ambasadi predao zahtev za dobijanje dvojnog državljanstva. Prema njegovim rečima u ovom trenutku pod tim zahtevom svoje potpise je stavilo otprilike 21.700 ljudi, uglavnom onih, koji žive u srbskim enklavama  u južnom delu Kosova, čiji je položaj za Srbe gori od polžaja Srba oko Kosovske Mitrovice.

„Mnogim i mnogim koji žele da se približe Gospodu našem Isusu Hristu smetaju, i smetaju obično ljudi, i to oni koji su ispred: starešine naroda, duhovne vođe i učeni ljudi. Podsmevaju se ljudima i teraju na ćutanje mnoge željne duše, koje vapiju ka Hristu. I obično prostaci i sirotinja, čija srca nisu sasvim okamenjena od zlobe i poroka pokušavaju da se približe Hristu i vapiju za njim, a oni što su izgubili put i zabludeli u trnju sveta ovog teraju ih da zaćute i guraju od Gospoda. A to, što se dešava sa nekim ljudima dešava se i sa čitavim narodima“.

Ove gorke reči sveca srbskog Nikolaja (Velimirovića) sada dobijaju posebno značenje jer se i nevoljno povezuju sa poslednjim događajima koji su se spleli oko sudbine kosovskih Srba. Zar silnici ovog sveta koji rešavaju sudbinu više od 130.000 Srba, koji su još uvek na Kosovu, ne čine strašan, nepopravljiv greh kada ih pod cevima automata teraju da se sele i kada buldožerima sravnjuju sa zemljom barikade oko njihovih kuća i sela? Snage evropskih mirotvoraca su odlučne da konačno, zauvek,potčine albanskoj administraciji srpsku enklavu na severnom Kosovu. Ali se niko ne brine o očuvanju prava srpske naconalne manjine u novostvorenoj albanskoj administrativnoj jedinici (na 2,000.000 Albanaca – 130.000 Srba) koji, između ostalog, žive na svojoj istorijskoj zemlji: tu su svuda oko njih stari srbski manastiri, groblja, crkve – najstarije, koje su uspeli da sačuvaju od 11. veka! Zbog toga se mnogo ne uzbuđuje ni vlast u Beogradu koja je odavno zauzela poziciju „ni mir, ni rat“, kao, mi ne priznajemo nezavisnost Kosova, ali ne možemo ništa da uradimo, u stvari nećemo, samo neka nas Evropska unija primi u svoje okrilje, pa neka rešava kosovsko pitanje kako god joj se sviđa. Tako da Evropska unija već rešava to pitanje. Slobodu kretanja na Kosovu, kao i „obezbeđenje kontrole nad masama koje su sposobne za nasilje“ i likvidaciju srbskih barikada na severu Kosova NATO/KFOR namerava da obezbedi surovim vojnim merama. Nemački bundesver je već poslao dva armijska oklopljena buldožera kako bi uklonili srbska utvrđenja – ona, što su Srbi na severu Kosova podigli na putevima prema Kosovskoj Mitrovici. Nemački kontigent KFOR-a (1400 ljudi) je smešten u Novom Selu, zajedno sa nemačko-austrijskim rezervnim bataljonom. 19.septembra su Nemci i Austrijci pokušali, koristeći silu, da naprave kontrolni punkt na putu Kosovska Mitrovica – Zubin Potok ali su, brzo opkoljeni i blokirani srbskim kamionima, bili prinuđeni da otstupe. Istog dana, 19.09, snage KFORA su iz aviona bacale letke nad severom KiM u kojima su obavestili da su dizanje barikada i blokada puteva nezakoniti. Šef EULEKS-a, general Bu de Marnjak je naredio da se srpske barikade preriju. Početkom oktobra na Kosovo su stigli vodeni topovi za rasterivanje demonstracija. Napregnutost raste.

Nemoguće je ne konstatovati da učešće nemačkog kontingenta  u operaciji na Balkanu  budi istorijsko sećanje na ne tako davne događaje iz Drugog svetskog rata. Nemački političari bi trebalo da zbog toga ispolje mnogo više uviđavnosti.

Ukoliko  pogranični prelazi između severnog Kosova i Srbije budu predati Albancima, ukoliko se uvedu albanska administracija, policija i armija - više neće biti pomoći Srbima sa Kosova, uostalom – više se ništa neće saznati o njihovoj sudbini.

Baš se tih napregnutih dana u Beogradu održavala međunarodna konferencija o evropskoj bezbednosti. Međutim, nasilje koje u Kosovu sve više jača nije se našlo u polju interesovanja srbskih i evropskih stručnjaka. Ambasador Ruske federacije u Srbiji A.V.Konuzin, govoreći na tom skupu je oštrim tonom ukazao na potrebu da srpske vlasti zaštite Kosovo tako da ta zaštita bude srazmerna težini situacije u tom delu Srbije. A.V.Konuzin je zatražio  reč da bi odgovorio na izjavu koja se upravo bila začula, da faktor destabilizacije na ovom području predstavlja Rusija koja, štiteći Srbiju u stvari vodi računa isključivo o svojim inteesima.

Ekspert za balkansku krizu, Ana Filimonova, tvrdi da na teritoriji Srbije deluje oko 1600 (!) „nevladinih organizacija“ koje finansiraju strane (zapadne) države i koje su protkale kompletno srbsko društvo. Jedan od njihovih najvažnijih ciljeva je da se od Rusije napravi neprijatelj, uz usputno agresivno divljenje „anglo-saksonskoj kulturi“. Polemišući zbog takve situacije, ambasador Rusije je hteo prisutne da ubedi: „Štitićemo vašu zemlju uprkos interesima onih Srba koji žele da je stave pod inostranu kontrolu“ i još jednom je konstatovao: „Niko od učesnika foruma nije spomenuo da u ovom trenutku NATO (KFOR) krši rezoluciju 1244…“. Izlaganje ambasadora Rusije predstavlja dosledan odraz pozicije Moskve prema Srbiji. Ranije je A.Konuzin u svojim javnim izlaganjima više puta skretao pažnju da je rukovodstvo iz Prištine potpuno uništilo rezoluciju 1244 SB OUN i da „ono, što radi Priština predstavlja opasnost za bezbednost ne samo onih, koji žive na Kosovu i u regionu, već i pretnju za međunarodnu bezbednost uopšte“. Oštar ton ruskog ambasadora je doživeo tako široku podršku srpske javnosti, da se moglo pročitati da:„nema ni jednog pravog Srbina koji ne bi poželeo da A.Konuzin, koji je sa nekoliko reči srbskim političarima pokazao kako se bori za srpstvo, postane njegov kum ili najdraži gost u kući“.Da dodamo da je na zasedanju SB OUN 16. septembra stalni predstavnik Rusije u OUNV.Čurkin jasno postavio problem: KFOR i EULEKS rade van granica onoga što im je dozvoljeno, njihovo učešće u sličnim operacijama je nedopustivo, a planovi Prištine su vrlo opasni i vode krvoproliću. ihovo učešće u sličnim operacijama je nedopustivo, a planovi Prištine su vrlo opasni i vode krvoproliću.“

Čvrsta pozicija naše, ruske  zemlje  i njenih diplomatskih predstavnika predstavlja ozbiljnu prepreku za napad „konjicom“ na status severnih srbskih teritorija na Kosovu i Metohiji. Dovedeni do očajanja i ne nalazeći podršku kod svojih vlasti ljudi su se odlučili na nestandardan i odlučan korak  - sakupili su prek 22.000 potpisa sa molbom da im se da rusko državljanstvo!

Vođa društvene organizacije „Stara Srbija“ Zlatibor Đorđević smatra,  da ukoliko se kosovskim Srbima odmah ne pomogne – oni će biti biti prognani. On je ono što se sada dešava Srbima na Kosovu, nazvao „etničko čišćenje koje vrše zapadne zemlje, posebno Nemci  i Amerikanci“.

Srbija, baš kao i Rusija, ne priznaje samoproglašenu državu. Kosovski

Srbi kategorično istupaju protiv vlasti iz Prištine.

Ministar inostranih poslova Rusije S.V.Lavrov je izjavio:“Oni (Srbi sa Kosova) su se našli u potpunom očajanju jer osećaju bezizlaznost iz situacije u kojoj žive: bez obzira na rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti OUN njih su naterali da se potčine diktatu Prištine, njima čak hoće da oduzmu pravo na lokalno samoupravljanje. Jadno je da se sve to dešava ne samo uz mirenje, već i uz direktnu podršku snaga na Kosovu, na čijem čelu su, po takozvanom starešinstvu, NATO i Misija Evropske unije“.

Prema rečima ministra Lavrova ovo „međunarodno prisustvo“ deluje suprotno „statusno-moralnom mandatu, koji su te snage dobile“.

„Mi ćemo i ubuduće čvrsto istupati protiv toga jer smatramo da niko ne treba da na sebe preuzima ulogu delioca sudbine čitavih naroda, i borićemo se za prava Srba, ma gde oni živeli, pogotovo za prava Srba sa Kosova, koristeći za to sve mogućnosti koje nam daju međunarodno pravo i rusko zakonodavstvo“ – izjavio je S.V.Lavrov.

On je takođe konstatovao da poslednjih godina Rusija aktivno pomaže kosovskim Srbima i na „humanitarnom planu, i sa gledišta očuvanja njihove kulture, posebnosti, tradicija“ i da će taj posao nastaviti i dalje.

Molbu Srba sa Kosova o dobijanju ruskog državljanstva je ne samo podržalo, već i proširio njen smisao, ceo niz krupnih ruskih političkih radnika.

Dmitrij Rogozin je izjavio  da treba razgovarati ne samo davanju državljanstva, jer to može da bude teško izvodivo i da ne bude u skladu sa Ustavom RF, već o mogućnosti preseljenja u Rusiju onih Srba sa Kosova koji bi nastavili da žive u njoj kao stalno naseljeni.

Ideju Rogozina je prihvatio i Vitalij Tretjakov. On je u svom blogu napisao: „Očigledno je da čak i ako Rusija prihvati da da rusko državljanstvo svim kosovskim Srbima, ali pri tom oni ostanu da žive na Kosovu, Moskva, na žalost, neće moći da zaštiti njihova prava i da im obezbedi fizičku sigurnost. Šta više, u tom će se slučaju pojaviti gigantsko more za provokacije koje će biti usmerene protiv Rusije. Zato će Rusija biti prinuđena da Srbima odbije njihovu molbu, što će, normalno, negativno da se odrazi na mišljenje o njoj i u inostranstvu, i u zemlji, i još jednom će da prodemonstrira njenu slabost. Jedini izlaz iz ove situacije (pod uslovom da se kao izlaz ne smatra jednostavno ignorisanje molbe Srba) je da se svim Srbima sa Kosova koji to žele ponudi pravo da dobiju rusko državljanstvo uz uslov da se obavezno presele na teritoriju Rusije. Mogu da se izdvoje tri regije u Rusiji u kojima bi kosovski Srbi živeli kompaktno.“

V.Tretjakov predlaže da se Srbi nasele u Tverskoj ili Kalužkoj oblasti, ili kod Stavropolja, a one sa najjačim energetskim potencijalom – na Dalekom Istoku. „Rusija se pri tom obavezuje da svakoj srbskoj porodici koja hoće da se preseli da komad zemlje (do 1 hektara) i novu, odvojenu kuću. Sve troškove preseljenja i izgradnje tih kompaktnih naselja preuzima na sebe ruski budžet. Odrasli stanovnici bi preuzeli obavezu da: 1. lično učestvuju u izgradnji kuća za svoje porodice, 2. da najmanje 5 godina žive u oblasti koja im je ponuđena, a koju su oni odabrali. Osim toga, Rusija bi se obavezala da za vojnu službu srbskih mladića, stasalih za vojsku, formira specijalnu srpsku brigadu, koja bi bila u sastavu Oružanih snaga RF. A onim srbskim mladiima i devojkama koji budu želeli da završe fakultete Rusija bi se obavezala da snosi sve troškove njihovog školovanja na univerzitetu, koji je najbliži mestu njihovog stalnog boravka.

Takva ponuda, a tim pre njena realizacija (pod uslovom da se Srbi slože) imaće ogroman pozitivan politički, diplomatski, ekonomski i psihološki efekat. I, uostalom, to bi minimiziralo problem kosovskih Srba. A da se taj problem reši u potpunosti, i to onako kako bi to želeli kosovski Srbi, Rusija danas nije u stanju. Još jednom:  ja sam za Rogozinov predlog i smatram da je moralni, politički i civilizacijski dug Rusije da se ovo reši otprilike onako, kako ja predlažem. A odgovor kosovskim Srbima mora da bude brz, određen i konkretan“.

Teško je ne složiti se sa razmišljanjima Rogozina i Tretjakova. Tim pre, ako se makar malo zna o stvarnosti situacije na Balkanu, gde su ratovi kraja 20. veka isterali iz sopstvenih kuća stotine hiljada Srba iz Srpske Krajine u Hrvatskoj i iz Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Više od pola miliona izbeglica tumaralo je po bivšoj Jugoslaviji... oni mlađi i jači su otputovali u druge zemlje, među njima su se mnogi našli i u Rusiji, mnogi više nisu živi, mnogi nisu mogli da se vrate u svoje domove, ali još hiljade ljudi živi u prihvatilištima, u bivšim školama, bez ikakve nade. A ako se njima dodaju i izbeglice sa Kosova... Evropski komesari ne primećuju probleme, a bez razloga! Kako mi razmišljamo upravo je EU dužna da plati preseljenje srbskih izbeglica u Rusiju kao sopstveno priznanje za nesposobnost da ponesu odgovornost za ljudske sudbine.

Srbi koji traže rusko državljanstvo podvlače – mi ne želimo da napustimo našu zemlju, naše svetinje, kuće! Kako V.Tretjakov dobro kaže, mi ne možemo da obezbedimo zaštitu kosovskih Srba, jer će „ruski građani“ koji su ostali na Kosovu, samo otvoriti novo polje za provokacije.

Međutim, novonastala situacija  i pritisak Srba koji su se u tolikom broju obratili Rusiji otvaraju mogućnost za jedno drugo rešenje, makar ono bilo i privremeno – da se na Kosovu i Metohiji formira srbska autonomija pod protektoratom Rusije i OUN.

Srba na tom prostoru još uvek ima preko 100.000 bez obzira na masovni odlazak poslednjih godina. Znamo da EU jako brine o očuvanju narodnosti i jezika malih naroda Evrope, znamo i da evropski komesari Albance priznaju za narod koji je potpuno zreo za demokratiju, pa onda šta bi to moglo da smeta da se prihvati zaista demokratska odluka i da se zaštite interesi kosovskih Srba u njihovom pravom zavičaju?!

Formiranje srpske autonomije  pod protektoratom – Rusije i OUN ni malo ne protivreči programu za koji se zalažu D.Rogozin i V.Tretjakov. Za one Srbe koji žele da se presele u Rusiju – trebalo bi da su im vrata UVEK širom otvorena. Dobro poznajući Srbe odgovorno tvrdim  da bi samo beznačajan broj bio spreman da napusti svoja ognjišta, pogotovo stariji ljudi i oni koji su bliže penziji. Za njih je (srbsko)Kosovo život. Mladež i deca mogu da se odsele u Rusiju, ali sa nadom da će tamo sačuvati svoju Veru, jezik i istorijsko sećanje na Staru Srbiju.

Preseljenje Srba u Rusiju postojalo je i kao projekat, ali i kao praksa, još u 18. veku. Postojala je Slavjanosrbija u novorosijskoj oblasti, Srbi su se brzo slili sa ruskim stanovništvom i mnoga srbska prezimena, pogotovo vojnih lica, zauvek su ušla u istoriju naše otadžbine: general Miloradović, admiral Matija Zmajević, Ratko-Dmitrijev, Sava Raguzinski, Vujići, Ivelići, Depreradovići i mnogi drugi...

Samo oni koji uopšte ne znaju istoriju mogu da se čude zašto sudbina Srba toliko dira Ruse – naš istorijski put je i isprepleten, i uzajamno zavisan! To je posebna, i velika tema...

A ja ću samo reći  da je posle Oktobarske revolucije, kada su mnogi naši sunarodnici bili prinuđeni da napuste Otadžbinu i kada su se našli u izgnanstvu, oko 100.000 naših ljudi našlo utočište upravo u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Više od 60.000 ih je u njoj ostalo sve do Drugog svetskog rata. Smatrali su se za srećnike, jer su bili podanici pravoslavnog monarha, kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je sačuvao Rusku pravoslavnu crkvu (na čijem je čelu bio mitropolit Antonije Hrapovicki), rusku armiju sa pravom nošenja uniforme (na čelu sa generalom Vrangelom), rusku kulturu i jezik (Ruski dom „Imperator NikolajII). Kralj Aleksandar je plaćao lične stipendije mnogim ruskim piscima koji su živeli po drugim  zemljama Evrope – npr. I.Bunjinu, A.Kuprinu, D.Merežkovskom...

Zato je možda mogućnost da Rusija prihvati kosovske Srbe samo istorijska šansa da se Srbima vrati dug zahvalnosti? Ruski kadeti koji su bili u Srbiji 1920. godine su imali svoju parolu: „Roditi se kao Rus ne znači mnogo, za ime „Rus“  se bori, „Rus“ se postaje!“

„Prostaci i sirotinja“ - po rečima svetog Nikolaja (Velimirovića) - su Bogu toliko ugodni, zato što još uvek gaje nadu da će silnici ovog sveta naći put za rešenje njihove tako jednostavne želje: da ih ostave da žive u svojoj kući, u svojoj zemlji, da se mole svome Bogu na svom maternjem jeziku, da rađaju i vaspitavaju svoju decu – nove pravoslavne Srbe Kosova.

Kao odgovor na predloge Rogozina i Tretjakova na internetovim forumima se odmah moglo pročitati: „Srbima sve i odmah - i zemlja, i fakultet... a nama, i mi bismo hteli!“ A da ne biste možda malo i u Kosovsku Mitrovicu, pod albanske metke i natove buldožere?...

A na internetu sam pročitala „Obraćanje Srba Kosova i Metohije svima, koji se „krste sa tri prsta pravoslavno, ko nije za papu, ko oseća da je Kosovo njegova zemlja“:

„MOLIMO VAS SKRUŠENO I SMERNO… DA:

1. AKO STIGNETE I KAD STIGNETE , ODVOJITE OD SVOG SLOBODNOG VREMENA , PROČITAJTE KOJU REČ MOLITVE ZA NAS GREŠNIKE

2. AKO NAM ZATREBA HLEBA I VODE,ŠALJITE

3. AKO NAM ZATREBA ORUŽJE, PROBAJTE DA NAM DOSTAVITE

4. AKO VAM ŠALJEMO DECU JER NISU BEZBEDNA,ČUVAJTE IH U NAŠE IME

5. AKO VAM NIJE TEŠKO, OPET I OPET BOGU SE ZA NAS POMOLITE

6. AKO VAM NIJE TEŠKO, I AKO NE TRAŽIMO MNOGO, SVI NA ISPOVEST…DA NAS BOG POKAJANE, KAO NAROD POMOGNE

7. NA SLEDEĆIM IZBORIMA NE GLASAJTE

8. NE ZOVITE NAM PAPU, EVROPSKU UNIJU, NATO…MI NA KOSOVU ŽIVIMO SA SVIME OVIM ,PA NAM NI MALO NIJE BOLJE NEGO VAM, NAPROTIV

9. NE SLUŠAJTE NIŠTA VLASTI, AKO IZDAJU NAS VI STE SLEDEĆI

10. KO MOŽE NEK DOĐE NA BARIKADE

11. KO NE MOŽE NEK SE MOLI ZA NAS

12. NE ZOVITE NAS U KAMPOVE ZA IZBEGLICE, NE OBEĆAVAJTE NAM RAJ UZ DUŠEK I PAŠTETU, NE ŠALJITE NAM PORUKU DA SMO VEĆ IZGUBILI

13. POŠTUJTE NAŠU ODLUKU, AKO ŽELIMO DA UMREMO ZA SVETO KOSOVO…ZAVIDITE NAM, BOG NAS JE NEDOSTOJNE, UDOSTOJIO DA SE ŽRTVUJEMO ZA SVE VAS

14. NE ZABORAVITE NAS... NA KOSMETU NAS IMA JOŠ 150 000!“...

Jelena Bondarjova,