Evrobondovi – svemoćni lek protiv dužničke krize?

Za jedne je to „čudo-oružje“ u borbi s dužničkom krizom. Za druge – „đavolji pronalazak“. Ovakav raskol u ocenama je izazvala odluka Evropske komisije da u sredu iznese na razmatranje projekat emitovanja jedinstvenih evrobonova. Iako sama ideja nije nova. Još u prvoj polovini 2000-ih ovaj predlog je odlučno odbio ministar finansija Nemačke Peer Štajnbrik (Peer Steinbrück). Namera da se pomešaju dužničke obaveze država s jakim kreditnim rejtingom i „slabića“ – nekakva „mešana salata“ Berlinu očigledno nije po ukusu.

Namera Evropske komisije Barozuu izgleda plodotvorna: obuzdavanje dužničke krize u Evrozoni. Jedinstveni evrobonovi koje nameravaju da emituju umesto nacionalnih okončaće mešetarske napade protiv pojedinih država. Olakšaće dobijanje novih kredita zemljama u krizi kao što su Grčka, Italija, Portugalija i Španija. Garanciju za njihovo gašenje daće svih 17 zemalja iz zone evra. I što je glavno: nove pozajmice će se davati po niskim procentnim stopama. Jer sadašnje, astronomske, samo otežavaju dužničko finansijsko breme problematičnih država.

Upravo u ovom grmu i leži zec. Za zemlje s besprekornim kreditnim rejtingom to će značiti dodatne troškove. Istim ovim Nemcima tržišta danas daju zajam za dva posto kamate zbog pouzdanosti njihove ekonomije. A Špancima i Italijanima – skoro za sedam. Treba pomnožiti ovu kamatu s iznosom njihovog ukupnog duga da bi se stekla predstava o obimu servisiranja državnih dugova.

Posle mešanja „čistih“ i „nečistih“ krediti za Nemačku i druge stabilne ekonomije Evrozone mogu poskupeti. Po računici uglednog ekonomiste Mihala Hitera (Michael Hüther), direktora Instituta za nemačku ekonomiju dužnički „koktel“ će poreske obveznike njegove zemlje dodatno koštati minimum 17 milijardi evra godišnje.

Međutim, ono što je glavno – teško da će se na ovaj način savladati kriza, smatra profesor Hiter. Problematični članovi ovakvog „kolhoza“ koji se nađu pod zaštitom suseda teško da će imati više entuzijazma za sprovođenje politike oštre budžetske štednje. Napritov, osećaj odgovornosti kod njih može biti jako poljuljan. Ovo mišljenje deli i Hiterov ruski kolega – direktor Instituta za finansijska tržišta Jakov Mirkin.

Ovde je problem čisto ekonomski. Svejedno postoje problematični dugovi. S njima treba raditi, njih treba smanjivati, sprovoditi konsolidaciju budžeta. U svakom slučaju jedinstveni evrobondovi – bilo da ih bude ili ne – jesu privremeno rešenje. To je instrument koji može da pojača rizik, pošto u Evrozonu ulaze vrlo srećne zemlje, premda i opterećene dugovima, koje su ipak potpuno sposobne da ih finansiraju. I ovde može doći do svojevrsne finansijske infekcije. Recimo, položaj iste ove Nemačke se može naglo pogoršati, zato što će biti pokrivena jorganom od jedinstvenih evrobondova.

Kako mi se čini, Evrozonu u mnogome može da spasi monetizacija ovih dugova. Odnosno emisija. Prošireniji otkup dugova o trošku Evropske centralne banke. Ono što se već dešava, samo u širem obimu, rezimira Mihail Hiter. 

Tačku gledišta našeg stručnjaka deli i mnoštvo njegovih evropskih kolega. Oni osim toga, skreću pažnju na još jednu važnu okolnost. Izlazak iz dugova je lakši zemljama koje uživaju poverenje finansijskih tržišta, koje imaju perspektivu za rešavanje problema, čija ekonomija napreduje, raste BDP. Za njih su i uslovi kreditiranja povoljniji. Za razliku od zemalja s depresivnim tendencijama. U tome je razlog zbog čega, na primer, Španija ima teškoća s dobijanjem zajmova. Na smenu građevinskom bumu je odavno došao pad, i ne vide se oblasti koje su u stanju da napreduju.

Državama Evrozone iduće godine prestoji potraga za novim kreditima. Samo će Italiji, po podacima nemačkog televizijskog kanala ARD, biti potrebno preko 300 milijardi evra. Niko ne može da kaže pod kojim uslovima će poverioci pristati da kupuju italijanske bondove. Opšta tendencija zasad ukazuje na porast, a ne na smanjenje kamatnih stopa za servisiranje duga. I čak smena vlade u Grčkoj, Italiji i Španiji nije ublažila raspoloženje poverilaca. Naravno, u takvim uslovima sakrivanje iza širokih leđa uspešnih vlada mami njihove problematične kolege. Međutim, da li je realno? Sledećeg četvrtka ovo pitanje će moći da razjasne tri lidera – Nemačke, Francuske i Italije – na svom susretu.