Ostvarive prednosti STO

18-godišnja epopeja priključenja Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji se bliži finišu. Prošlog petka (18. novembra) utvrđen je paket dokumenata prema rezultatima gruzinsko-ruskih pregovora o stupanju Ruske Federacije u tu organizaciju. Na taj način su uklonjene poslednje prepreke za glasanje. Očekuje se da će ministarska konferencija Svetske trgovinske organizacije odobriti učlanjenje Rusije u organizaciju već 15-17 decembra, i da će ona postati član STO sredinom 2012. godine. Šta će od toga imati stanovništvo, govore eksperti.

Prvo što će Rusi osetiti je sniženje cena robe, govori rukovodilac Centra za međunarodna istraživanja Instituta ekonomije RAN Leonid Vardomski:

„Imamo veoma visoke carine za uvoz za čitav niz robe, posebno za onu koju sami želimo da proizvodimo. Te carine će trebati da se smanje. Predviđen je prelazni period, ali on će se završiti. I tada će jeftinija uvozna roba stizati bez prepreka do ruskog tržišta. Cene se mogu smanjiti otprilike na 15-20%“.

Pre svega pojeftiniće povrće, voće i orasi koji se ne odgajaju u Rusiji. Carina za pomorandže i mandarine, ananas i mango, pistaće i kikiriki neće previsiti 5%. Uvozno mleko, vrhnje, drugi mlečni proizvodi će biti jeftiniji za 20-25%. Carina za lekove će pasti sa današnjih 15% na 6,5%. Primetno će pojeftiniti vino i pivo: carina za vino će se smanjiti sa 20% na 12,5%, a za pivo sa današnjih 60 centi evro na 1,8 centi za litar.

Tehnika za domaćinstvo i elektronika opada sa 15% na 7%. A carine za računare, tehniku za njihovu proizvodnju neće ni biti, rekao je šef ruske delegacije na pregovorima za učlanjenje u STO Maksim Medvedkov:

„U pogledu visokotehnološke robe situacija je različita. Za različitu visokotehnološku robu će se primenjivati različiti porezi. Postoji dogovor za robu informacionih tehnologija – računare i ostalu tehniku. Naša tarifa je uvek bila prilično liberalna za tu vrstu proizvoda. Uslovi našeg učlanjenja u STO predviđaju nultu tarifu“.

Rusija će imati tri godine da menja svoje tarife. U nekim osetljivim sferama prelazni period može potrajati i sedam godina. Pa ipak neke industrijske grane treba da budu spremne na velike potrese. Ministar industrije RF Viktor Hristenko je na primer priznao da će za automobilsku industriju i proizvodnju poljoprivrednih mašina ulivanje ruskog tržišta u stvetsko prostranstvo biti veoma bolno.

Drugi su zabrinuti da će jeftini poljoprivredni proizvodi iz inostranstva uticati na domaću poljoprivredu. Agrari u panici kažu da bez podrške države neće moći da konkurišu stranom proizvođaču. Ipak STO ne brani državi da pomaže ovoj ili onoj grani. Pitanje je samo u tome kako pomoći, govori potpredsednik Saveza proizvođača žitarica Aleksandar Korbut:

„STO dozvoljava bilo kojoj zemlji u bilo kojem obimu da podržava određene pravce industrije. Ograničenja podrške iz budžeta postoje samo u slučaju da se stvaraju dodatne konkurentske prednosti. Uslovno govoreći, mi naglo smanjujemo porez za pirinač. Uvozni pirinač stiče prednost. Znači da mi moramo rasporediti sredstva na taj način da pomognemo našem proizvođaču. To je moguće preko programa melioracije, stvaranja mogućnosti za čuvanje i preradu pirinča i t.d. Pitanje je samo u tome da napravimo za sebe neke prednosti tamo gde smo se već malo povukli“. 

U dobiti će biti svi Rusi. I ne samo zbog toga što će na tezgama videti jeftinu i kvalitetnu robu. Već i zbog toga što će koristiti infrastrukturu koja će se stvoriti za podršku domaćeg proizvođača.