Samo da država ne otežava

Teškoća u poslovanju ima koliko i radnih dana u godini – zaključak je koji se nameće posle samo delimičnog uvida u odgovore anketiranih vlasnika oko 1.000 preduzeća u istraživanju Američke agencija za međunarodni razvoj (USAID). Na sve domaće muke preduzetnika u Srbiji, kao dodatak sledi i nadolazeći novi talas ekonomske krize koji se valja Evropom. Uprkos tome, iznenađuje uverenost 47 odsto ispitanih da im 2012. godina neće biti gora od ove na izmaku. Šta više, optimista je čak 45 odsto, a samo osam procenata smatra da će im dogodine biti gore.

Iako među privrednicima preovlađuje mišljenje da im država uglavnom otežava rad, autori studije USAID-a ukazuju da je Srbija u poboljšavanju uslovaposlovanja u poslednje tri godine značajno napredovala. Ali i da su neiskorišćene mogućnosti za povećanje konkurentnosti privrede i njenog rasta još velike.

A da sektor malih i srednjih preduzeća može mnogo više da doprinese ekonomskom rastu, iako ga je od 2009. naovamo kriza najviše pogodila, potvrđuje ono što sledi. Uprkos navedenim nepovoljnim okolnostima, 51 odsto vlasnika malih i srednjih preduzeća i preduzetnika među ispitanim veruje da će dogodine povećati profit, 52 odsto da će proširiti asortiman novim proizvodima, a trećina tvrdi i da će povećati broj zaposlenih.

Šta ovaj deo poslovne zajednice očekuje od države?

Za početak, da redovno plaća svoje račune za isporučenu robu i usluge, ali i da skrati rokove plaćanja obaveza i između preduzeća. Jer, kako reče jedan od preduzetnika: ,,Dužnički lobi je velika ala, kancer koji proždire dobit”.

– Pošaljemo četir-pet faktura na naplatu, vrednosti par miliona dinara, na tu sumu potraživanja državi platimo porez, a dužnici, među kojima je i država, ništa nam ne plate. Zbog toga moramo da dižemo kredite – kaže Zoran Dunđerski, vlasnik preduzeća ,,Ekosan”.

A kad tuže dužnike, na izvršenje sudskih odluka 41 odsto čeka između jedne i tri godine, a 22 odsto više od tri godine.

Iako se na naplatu robe i usluge čeka 120 dana, pa i pola godine, po rezultatu USAID-ove ankete nelikvidnost među rangiranim privredničkim mukama tek na šestom mestu (53 odsto ispitanih). Čak 86 odsto ispitanih je izjavilo da im konkurentnost najviše podriva inflacija, 85 odsto porezi na zarade, 81 odsto promenljivost deviznog kursa, a 74 odsto promenljivost kamatnih stopa.

– Kad bi porezi i doprinosi bili niži, pristali bi da ih plaćaju i oni koji rade u sivoj zoni, pa bi se većim obuhvatom obveznika više para slilo u državnu kasu – predlaže nadležnima Behadžida Duštinac, preduzetnica iz Novog Pazara.

Pre tri godine udruženja privrede su državnim organima dostavila 340 preporuka da se ukinu suvišni propisi i procedure. Od tog je do sada je 196 ukinuto, 36 je u proceduri rešavanja, od 36 preporuka privreda je odustala, a 72 nisu rešene. Ova ,,giljotina propisa” u protekle tri godine omogućilo je da privreda godišnje uštedi 121 milion evra. Ipak. administrativnaproceduraipropisi još teško padaju preduzetnicima. Neki i ne osećaju olakšice.

–Krenulo se sa ,,giljotinom propisa”, pa se stalo – utisak je Vase Lekića, vlasnika preduzeća „Fudlend”.

RezultatistudijeUSAID su pokazali da administrativneobavezekojenamećedržava, koštajupreduzećauSrbiji 4,2 odstobrutodomaćegproizvoda (BDP), odnosno 1,35 milijardievragodišnje. TasumajevisokaupoređenjusazemljamaEvropske unije. U Austriji te obaveze koštaju 2,8 odsto BDP, u Češkoj 2,9 odsto, u Danskoj 2,1 a u Holandiji 1,7 odsto BDP. Doduše, neke od navedenih država članica EU su sa ,,giljotinom propisa” počele mnogo ranije. Tako su, na primer, državne administrativne obaveze holandsku privredu 2001. Godine koštale 3,7 odsto BDP.

Da su dodatne uštede na pojednostavljivanju birokratskih procedura u Srbiji i te kako moguće, ukazuje i Džo Lauter, direktor USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja. Prema njegovim rečima, studijom sprovedenom uz primenu metoda standardnih troškova, prepoznato je više od 90 procedura uz moguće uštede od oko 67 miliona evra. miliona evra.