Nismo bili nežni s Vladom Srbije

Ekonomski rast u Evropi verovatno će dogodine stagnirati, što znači da će Srbiju biti pogođena takvim razvojem događaja jer dosta posluje s tamošnjim tržištem. Razvoj događaja u evrozoni – briga je i za nas. Ovim rečima, Bogdan Lisovolik, šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda počinje razgovor za „Politiku“.

– Tri najvažnija trgovinska partnera Srbije su Italija, Nemačka i Bosna i Hercegovina. Italija će očigledno biti u recesiji, a vaša zemlja je s njom povezana, ne samo preko izvoznih kanala, već i bankarskog sektora i stranih investicija. Drugi bitni trgovinski partner je Nemačka, koja će imati pad privrednog rasta u odnosu na ovu godinu. Bosna i Hercegovina je u znatnoj meri povezana sa Evropom. Situacija nije ružičasta, ali za Srbiju za sada prognoziramo rast od 1,5 odsto u 2012. godini.

Mark Alen, šef misije MMF-a, rekao je da postoje neki rizici da se ta prognoza ostvari?

Jeste. Procena od 1,5 odsto rasta zasnovana je na stagnaciji oporavka u evrozoni i delimičnoj recesiji u Italiji. Ukoliko u evrozoni budu zabeležene negativne stope rasta, a recesija u Italiji bude dublja od očekivane – procena za Srbiju postaće previše optimistična. Pratićemo situaciju, analizirati šta se dešava. Važno je da kreatori ekonomske politike adekvatno reaguju i da fiskalna situacija bude pod kontrolom.

Ako ekonomski rast bude manji od 1,5 odsto, znači li to dodatno povećanje minusa u kasi?

Zakon o budžetskom sistemu dozvoljava povećanje deficita u situaciji kada je ekonomski rast manji od očekivanog. Prema toj formuli deficit bi sledeće godine trebalo da bude 4,5 odsto. Odlučili smo da bude manji jer moramo da držimo javne finansije pod kontrolom. Takođe i nivo javnog duga je visok. Ako ekonomski rast bude manji od očekivanih 1,5 odsto ne mogu dati konkretnu cifru koliko će iznositi minus u kasi, ali problem će biti isti. S jedne strane, imaćemo formulu koja predviđa povećanje deficita, dok ćemo s druge strane imati ograničenje o finansiranju i visini javnog duga.

Da li je to povećanje minusa u kasi otvorilo vrata kršenju fiskalnog pravila po kome javni dug ne može biti veći od 45 odsto?

Pitanje je kako kontrolisati javni dug. Minus u budžetu je jedan faktor uticaja. Drugi su državne garancije za javna preduzeća, koje su prilično velike. Ona uglavnom ne posluju profitabilno i nisu u stanju da uzmu kredit bez garancije države. Smanjenje garancija značilo bi bolju kontrolu javnog duga. Još jedna mogućnost je privatizacija. Morate imati kredibilan plan kako da vratite nivo javnog duga ispod 45 odsto, ukoliko dođe do probijanja. Zbog toga će rast manji od 1,5 odsto značiti neka dodatna prilagođavanja.

Znači li to prilagođavanja na rashodnoj, ili prihodnoj strani budžeta?

O tome će se pregovarati u zavisnosti od razvoja situacije. Iskustvo u drugim zemljama sugeriše da je najbolje da se veći deo prilagođavanja obavi na rashodnoj, a manji deo na prihodnoj strani. To zavisi i od toga da li je smanjenje potrošnje politički prihvatljivo.

Šta je vaš recept za smanjenje potrošnje? Rebalansom se obično smanje kapitalna ulaganja, a poveća tekuća potrošnja?

Kapitalna ulaganja su najproduktivniji deo državne potrošnje. Studije širom sveta pokazale su da ona znatno doprinosi održivom rastu, za razliku od povećanja plata u javnom sektoru. Važno je naći način da se ta izdvajanja zaštite, a u ovakvim političkim okolnostima lobi za kapitalna ulaganja nije bio jak. Druge kategorije potrošnje preuzele su primat. Ohrabrivali smo vlasti da zaštite takvu vrstu ulaganja i da budu vrlo razumne kada je o ostalim nivoima potrošnje reč. Praksa pokazuje da nije uvek bilo tako. Razumemo da je to posledica koalicione vlade sačinjene od različitih partija. Što se tiče diskrecione potrošnje, na primer, uložen je napor da se smanje subvencije. Takođe, treba kontrolisati izdatke za kupovinu robe i usluga.

Vidite li povećanje PDV-a na dnevnom redu sledeće vlade?

Poreska reforma mora biti neutralna u odnosu na deficit budžeta. Smanjenje direktnih poreza, kao što je opterećenje na plate i doprinose, mora da podrazumeva povećanje indirektnih poreza, kao što je PDV, na primer. Iako smo smatrali da bi takva reforma omogućila povećanje konkurentnosti ekonomije, jer ne bi pogodila investicije, izvoz i zaposlenost – shvatili smo da nema političkog konsenzusa.

Najavljivano je da će ključna reč aranžmana iz predostrožnosti biti reforme. Ima li prostora za to u predizborno vreme?

Vidimo neki prostor, ali vrlo uzak. Postizborni period je vreme za reforme jer vlada tada ima ceo mandat. Cijena reformi se plaća odmah, koristi se ubiraju posle dve, tri godine. To je, nažalost, razlog zašto se takvi potezi ne povlače pre izbora. Ljudi shvataju da postoje neke stvari koje moraju da se preduzmu, a nisu popularne i doprineće budućem razvoju zemlje. Građani mogu i pozitivno da vide hrabre reforme – kao svetlo na kraju tunela.

Novija ekonomska istorija nas uči da u predizborno vreme Srbija uvek povećava potrošnju. Bojite li se toga?

Svestan sam rizika. Najbolja zaštita od prekomerne potrošnje je Zakon o budžetskom sistemu koji je postavio obazriv okvir za rast plata i penzija. Rasta će biti, ali ne kao tokom 2008. godine kada su penzije povećane za trideset odsto. Trenutak je takav da moramo da budemo vrlo oprezni, globalna kriza ograničila je resurse. Nema novca za neumerene prohteve i on se mora koristiti vrlo racionalno. Skenirajte sve bitne odluke zbog njihovih troškova i doprinosa održivom ekonomskom razvoju zasnovanom na izvozu.

Možda će neki sledeće godine imati više novca. Lokalne samouprave će dobiti 40 milijardi dinara više za trošenje. Bojite li se da taj novac može da ode u predizborne svrhe?

O tome razgovaramo s vlastima, jer mora se kontrolisati način trošenja tih para. Priprema se sistem nadzora i sankcionisanja svakog nenamenskog trošenja. Zakoni o budžetskom sistemu i o javnom dugu imaju izvesna ograničenja kada su lokalne kase u pitanju. Tako, na primer, minus u opštinskom budžetu ne može biti veći od 10 odsto prihoda, lokalne kase mogu da se zaduže samo za investicije, a dug ne može da bude veći od 50 odsto prihoda. Izazov će biti primena tih pravila. U slučaju kršenja pravila centrala kasa može da im smanji transfere. Otvorena je velika rupa u centralnom budžetu i plan je da se zatvori preko smanjenja subvencija, troškova za kupovinu robe i usluga i pronalaženja dodatnih prihoda. To je prema našem mišljenju drugo rešenje. Prvo je bilo da se ne napravi takva rupa. Zakon je počeo da se primenjuje u lošem trenutku, kada je stabilna fiskalna pozicija od ključne važnosti. Sada smo tu da pomognemo i vidimo šta je druga opcija.

Ekonomski stručnjaci misle da ste bili prilično meki prema našoj vladi. Zašto ste bili tako nežni s njima?

Pokušali smo da se dogovorimo oko bitnih stvari. Da napravimo progres, kao što smo i učinili usvajanjem fiskalnih pravila i ograničenjem rasta plata i penzija. Sproveli smo još neke korake koji su javni sektor držali pod kontrolom, ali i reforme, poput penzione. Indeksacija plata i penzija je prilično razumna, ali su je neki videli kao vrlo strogu. Strogoća ne mora da podrazumeva da nekoga prisiljavate da radi nešto što uopšte ne želi. Za uspešny primenu programa potrebna je i volja vlasti da učini dogovoreno. Ako nekom zvaničniku naredite da radi nešto što nipošto ne želi, on će gledati kako da to izbegne i rezultat će izostati.

----------------------------------------------------------------

Novine čitam na srpskom

U Beogradu živite duže od dve godine, osećate li se ovde kao kod kuće?

Da. Život ovde je prelepo iskustvo. Volim sve u Beogradu, naročito to što su ljudi dobro raspoloženi. Volim taj kosmopolitski dodir koji se oseća u srpskoj prestonici. Vidi se da je nekada bio de fakto prestonica čitavog bloka zemalja u razvoju. Možda je i zbog toga diskusija u medijima vrlo bogata, kada su različite teme u pitanju. U drugim zemljama se obično bave samo sobom, dok ovde imate globalni pogled, pa se tako mogu pročitati analize o američkoj politici, evropskom problemima, zemljama regiona...

Znači li to praćenje srpskih medija da ste naučili jezik?

Da. Mogu da čitam sve. (Odgovorio je na tečnom srpskom.)

Imate li prijatelje u Srbiji?

Naravno. Neki od naših prijatelja su obični ljudi, a neki od njih su povezani sa ekonomijom i mojim poslom. Moja žena i ja takođe imamo dosta ruskih prijatelja. Oni se ovde zaista osećaju kao deo društva. Neki od naših prijatelja su iz diplomatskih krugova, širom sveta. S mnogima se viđamo jer su nam deca istih godina. S njima ponekad igram košarku ili se viđamo u neformalnim okolnostima.

U Beogradu mi se sviđa i to što je kulturni život vrlo bogat, pozorišta su odlična, ima mnogo koncerata. U Rusiji, dok sam studirao, često sam išao u pozorište i čini mi se da mi je kasnije nedostajala ta kultura drame. Vi u srpskim pozorištima negujete isti tip drame. U Americi, na primer, takva vrsta pozorišta nije razvijena.

Bio sam na nekoliko koncerata i zaista sam bio zatečen interesovanjem Srba za takve događaje i kvalitetom publike.