Gunđanje avganistanskog „lava“

Želimo stabilnost i nezavisne odnose sa Vašingtonom. SAD su bogata zemlja. Ali mi smo lavovi, a lavovima se ne dopada kada druga zver upada u njihove posede. Takvu istočnjački slikovitu, mada i prilično neočekivanu izjavu koja sadrži istovremeno i kompliment i otovrenu pretnju, dao je predsednik Avganistana Hamid Karzaj na avganistanskom narodnoj skupštini koja je četiri dana trajala u Kabulu. Glavna tema diskusije preko 2000 učesnika iz 34 provincije zemlje bio je nacrt sporazuma o dugoročnoj strateškoj saradnji sa SAD.

Prema saopštenju agencije Asošijeted Pres, učesnici skuptšine usvojili su deklaraciju od 76 tačaka, u kojoj su odobrili sporazum o partnerstvu sa SAD koji je predložio predsednik. Drugo se teško moglo očekivati. Prema podacima koji su procureli u štampu, Amerikancima se dozvoljava da imaju vojne baze na teritoriji Avganistana u roku od deset godina, počev od 2014. godine. Za sada se zna da će biti formirane 4 takve baze.

Zanimljivi detalj. Pregovori o sporazumu između Kabula i Vašingtona vodili su se nekoliko meseci, ali njihov sadržaj bio je čuvan u nastrožoj tajni. I pred samo otvaranje narodne skupštine, predsednik organizacionog komiteta Safija Sidiki dala je izjavu koju su posmatrači ocenili kao senzaciju. Po njenom priznanju, delegati su dobili u ruke samo odlomke teksta sporazuma sa avganistanskim predlozima. Šta su izdejstvovali za sebe Amerikanci, ostaje tajna.

Kako je primetio nemački list Der Tagešpigl, naziv odobrenog dokumenta zvuči nevino, ali se iza njega krije mnogo više. Neće li Amerikanci ostaviti svoje baze u zemlji zauvek? Neće li ih koristiti kao poligon za upad u zemlje koje se graniče sa Avganistanom? Neće li sačuvati svoje zatvore, u koje će i dalje trpati osumnjičena lica sa njihove tačke gledišta? Upravo zbog noćnih racija po kućama Avganistanaca i hapšenja ljudi, avganistanski lav na protekloj skupštini koga predstavlja Hamid Karzaji nezadovoljno je riknuo. Prekid samovoljnih dejstava SAD i NATO-a predsednik je istakao kao uslov za odobravanje dokumenta. Jasno je da pokorno ćutanje ubuduće mogu da mu ne oproste. Indikativna je u tom smislu izjava koju je uoči skupštine dao Rajnhard Eres, osnivač fonda Pomoć deci Avganistana, bivši oficir bundesvera.

Trenutno naš fond vrši delatnost na jugoistoku Avganistana, gde se nalaze američke trupe – govori Eres. I sa kim god sam ja tamo razgovarao, praktično svi smatraju strance, a u jednakoj meri Amerikance, okupatorima koji treba da odu. Anketiranja poslednjih meseci koja je srpoveo fond Konrada Adenauera, očigledno svedoče da tri četvrtine Avganistanaca želi da stranici hitno napuste zemlju. Bez odlaska stranih trupa mir u Avganistanu nikada neće nastupiti.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izrazio je ovih dana nedoumicu kako da se spoji povlačenje trupa SAD i NATO-a iz Avganistana sa planovima stvaranja američkih vojnih baza u ovoj zemlji. Između ostalog, odmah posle objavljivanja rezultata skupštine hiljade Avganistanaca izašlo je na ulice sa antiameričkim parolama. O talibanima ne treba ni govoriti – oni su unapred proglasili za izdajnika svakog ko glasa za sporazum sa SAD. Što se tiče demarša Karzaja, ni u Pentagonu, ni u NATO na ove ispade ne obraćaju pažnju. Lav je pripitomljen, nije strašan. Karzaj je govrio u ime mnogih lavova. Samo ovi drugi izgleda da će teško da se zadovolje običnim gunđanjem.