Evroazijski savez - precizno i oprezno

Evroazijska ekonomska integracija - projekat koji mnogo obećava. I realizovaće se, zahvaljujući praktičnim koracima Rusije, izjavljuju pratneri Moskve. Dmitrij Medvedev, Nursusltan Nazarbaev i Aleksandar Lukašenko su u petak zaključili dogovor usmeren na stvaranje Jedinstvenog ekonomskog prostora i Evroazijskog ekonomskog saveza. Predsednik Rusije, Kazahstana i Belorusije potpisali su Deklaraciju o evroazijskoj ekonomskoj integraciji i Dogovor o Evroazijskoj ekonomskoj komisiji.

Rusija, Belorusija i Kazahstan su već objedinjeni Carinskom Unijom koja postoji od pre par meseci, kao i Jedinstvenim ekonomskim tržištem, koje sa radom počinje 1.januara. Ipak, time ne treba ograničavati integraciju „trojke“, ubeđeni su lideri. Oba udruženja transformišu se u Evroazijski ekonomski savez- kamen temeljac ovoga procesa bio je postavljen u Moskvi 18.novembra.

Tri predsednika su se susrela, ne da bi samo apstraktno raspravljali o perspektivama novog saveza. Oni su potpisali Dogovor o Evroazijskoj ekonomskoj komisiji. A u rusku Dumu je odmah stiglo pismo s predlogom o ratifikaciji ovog dokumenta, rekao je na pres- konferenciji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

„Naš prioritetni zadatak, sada je, osiguranje slobodnog kretanja robe, usluga, kapitala i radne snage na našem prostoru. A u perspektivi- sprovođenje usaglašene valutne i makroekonosmke politike. Početak rada saveza već je povisio investicionu privlačnost naših ekonomija, stimuliše modernizaciju. A sledeći korak je stvaranje Evroazijskog ekonomskog saveza 2015 godine.“

Po rečima Medvedeva, novo udruživanje može da izbegne probleme koji su postojali u vreme formiranja EU. „ Delovaćemo obazrivo i imaćemo u vidu iskustvo EU“- podvukao je predsednik. Integracija u okviru Evroazijskog saveza veoma je opzbiljna. U prvom redu ona se tiče ekonomske sfere- ali i će se ticati i drugih oblasti, rekao je u svom govoru, posvećenom izgledu novog saveza, lider Kazahstana Nursultan Nazarbaev.

„Trebalo bi da se pređe na trgovanje našim domaćim valutama, kako bi se u što većoj meri isključio dolar. Takođe, imamo još ideju da stvorimo u budućnosti i jedinstveni odbrambeni prostor, kao i jedinstveno odlučivanje po pitanju agrarne politike.  170 miliona stanovnika- samodovoljno tržište, koje može samostalno da opstene, u slučaju potrebe.“

Želju da učestvuju u Evroazijskom ekonomskom savezu već su izrazile države- susedi Rusije, Belorusije i Kazahstana, saopštio je Dmitrij Medvedev. Naravno, ova ćemo pitanja razmotriti. Za sve zainteresovane, biće razrađena šema pristupa. Svoju formu dobija i „opšta vlada“ saveza. Kako je postalo izvesno, vlasti Rusije, Belorusije i Kazahstana predaće novooformljenim organima više od 170 miliona punomoćja. Postoje i prva kadrovska rešenja: na čelo kolegijuma Evroazijske ekonomske komisije  (EEK) staće upravnik Minpromtorga Rusije Viktor Hristenko. Sama EEK, redovni nadnacionalni organ- preuzeće funkciju od komisije Carinske unije ove tri zemlje već 1.jula 2012. Komisija će se sastojati iz saveta i kolegijuma. U savet  će ulaziti po jedan vice premijer vlade Rusije, Belorusije i Kazahstana, a u sastav kolegijuma po tri predstavnika svake države.

Podsetimo, da je ideju Evroazijskog ekonomskog saveza formulisao  Vladimir Putin u nedavno objevljenom članku. Zapadni političari i mediji tada su požurili da izjave, da premijer RF želi da obnovi SSSR. Ipak, premijer je podvukao, da se radi o ekonomskom udruživanju suverenih država. „Mi nemamo nameru ni od koga da se distanciramo niti da bilo kome protivrečimo. Evroazijski savez će se graditi na univerzalnim integracionim principima kao neodvojivi deo Velike Evrope, objedinjeni istim vrednostima slobode, demokratije i zakona tržišta“- pisao je Putin.

Stremljenje ka udruživanju država, industrija koje su bile tesno povezane tokom mnogih decenija, potpuno je logično, primetio je u intevjuu „Glasu Rusije“ direktor Instituta ZND Konstantin Zatulin:

„Udruživanje snaga državva, koje su ranije predstavljale priveredni i poljoprivredni kompleks, pa makar 20 godina posle raspada SSSR, ima potencijal da razvije ozbiljan kumulativni efekat. Eksperti uveravaju, da postoji mogućnost rasta BDP za 10-15%.“

Glavni zaključak eksperata je da zemlje ZND danas imaju jedinstvenu mogućnost realizacije projekta, koji je potreban u današnjem nestabilnom svetu. Već sa početkom rada Jedinstvenog ekonomskog prostora, kompanije iz Rusije, Kazahstanai Belorusije će dobiti mogućnost pristupa ka velikim državnim projektima. Povećaće se tržište po pitanju industrijske proizvodnje, u okvirima „trojke“ biće veći od triliona dolara, a po pitanju poljoprivrede više od  100 milijardi. A Evroazijski savez, uvereni su eksperti, otvoriće pred svojim učesnicima još veće mogućnosti, jer potencijalno se govori o tržištu koje čini više od 250 miliona  stanovnika.