Viktor Hristenko: Evroazijska komisija će ostvarivati interese Moskve, Astane i Minska

Predsednici Rusije, Kazahstana i Belorusije su u petak potpisali paket dokumenata o formiranju Jedne ekonomske zone. U perspektivi to ujedinjenje će se transformisati u Evroazijski ekonomski savez. Rad tog saveza će regulisati Evroazijska ekonomska komisija. Na čelu komisije će biti ruski ministar industrije Viktor Hristenko. Za njegovu kandidaturu su se izjasnili Dmitrij Medvedev, Aleksandar Lukašenko i Nursultan Nazarbajev. Po kakvoj će šemi raditi Moskva, Astana i Minsk? Kako će se graditi zajednička ekonomska, poreska i spoljna politika? O tome je Viktor Hristenko ispričao u ekskluzivnom intervjuu za radiostanicu „Glas Rusije“ i tv-kanal „Russia Today“.

Predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana su započeli formiranje novog ekonomskog saveza – Evroazijskog. Osnova za to će biti Carinski savez koji uspešno funkcioniše. Političku integraciju je omogućilo zajedničko učešće Moskve, Astane i Minska u organizaciji Evroazijske ekonomske saradnje. Ali do tog momenta države su morale da stvaraju mnogobrojne komisije. Sada vlade daju svoja punomoćja Evroazijskoj ekonomskoj komisiji. Kako je rekao Dmitrij Medvedev, to će biti „ nadnacionalni, neutralni u odnosu na zemlje organ“. I on će pokriti više od 170 sfera, objasnio je u ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“ i tv-kanal „Russia Today“ budući šef komisije, a sada ministar industrije RF Viktor Hristenko.

„Jedan ogroman blok se odnosi na carinsko-tarifnu politiku. Sve se reguliše na nadnacionalnom nivou Evroazijske ekonomske komisije. Sve istrage o nesavesnom ponašanju na tržištu, koje nam dolaze spolja biće vršene i regulisane na nadnacionalnom nivou. Od 1. januara 2012. godine na prostoru sve tri zemlje stupa na snagu paket od 17 sporazuma koji će formirati Jedinu ekonomsku zonu. I odmah posle carinsko-tarifne politike, za carinskim regulisanjem, opšte granice će biti novi pravci. Konkurentska i tarifna politika, prirodni monopoli, koordinacija valutne i kreditne politike i tako dalje. Zadatak je u tome da u roku od tri godine, do 2015., nivo integracije, koordinacije u ovim pravcima postigne tu visinu koja će dozvoliti da se 2015. godine, uzimajući u obzir odluke o Evroazijskom ekonomskom savezu, dođe do saznanja šta možemo da učinimo dalje.“

U planovima za doglednu budućnost je formiranje zajedničke ekonomske politike i strategije, unifikacija zakonodavstva, tehničke norme i desetak drugih pitanja. A pitanje stvaranja valutnog saveza učesnici Jedinog ekonomskog prostranstva neće forsirati. Iako, kaže Viktor Hristenko, rublja će najverovatnije postati osnovna regionalna i rezervna valuta Jedine ekonomske zone.

„Za nas je veoma važno da u naredne tri godine uspemo da stvorimo procese integracije u sferi slobodnog kretanja robe, usluga, kapitala, radne snage, u sferi stvaranja transparentnih i koordinisanih uslova kreditno-novčane, valutne, budžetske politike. Ako nam to uspe, onda će rezultat tog rada biti, kao što su predvideli predsednici, da već 2015. godine mirno i bez apstrakcije gledamo na perspektive mogućeg valutnog saveza. Vlada Rusije je nešto ranije započela proces formiranja finansijskog centra. I u značajnoj meri to je  bilo bazirano na stabilnosti, na mogućnosti da se rublja koristi kao rezervna valuta. U tom smislu procesi, koji su se odvijali u Rusiji neće ostati bez pažnje u integracionim procesima.“

Sumnje i zabrinutost sa kojim su na Zapadu dočekali vest o stvaranju Evroazijskog ekonomskog saveza izazivaju osmeh Viktora Hristenka. On odbacuje bilo kakve pokušaje da se Moskvi prebaci za pokušaj preporoda Sovjetskog Saveza.

„Dva puta se ne ulazi u istu vodu. Nikakve reinkarnacije, nikakvih pokušaja da se preporodi ono što se ne da preporoditi neće biti. Živimo u drugom svetu, radimo u otvorenim ekonomijama naše tri zemlje, ne pokušavamo i nismo zainteresovani da se ogradimo ni od koga, i ni od kakvih ekonomija. Zainteresovani smo samo za to da u najvećoj meri pratimo opšte globalne ekonomske procese. Sa druge strane, zainteresovani smo za to da u tim procesima budemo sve jači i pouzdani kao partneri. Zato je bolje razubediti nekog nekim zajedničkim radom.„

Hristenko je rekao da Kirgizija i Tadžikistan mogu sledeći da uđu u Evroazijsku ekonomsku zajednicu, a u perspektivi i u Evroazijski savez. Neki novinari smatraju da će taj savez u nečemu nalikovati na EU, i zato su Viktora Hristenka već nazvali „ruskim Žoze Manuel Barozom“. U tom smislu da će posle utvrđivanja za šefa komisije ministar nastupati sa jedinstvenog stanovišta Rusije, Kazahstana i Belorusije.

„Komisija će predstavljati Moskvu, Minsk i Astanu, vršiti odgovarajući rad i ostvarivati te interese sa svim spoljnim partnerima. Pa i sa EU ili posebnim zemljama. To će biti u kompetenciji Evroazijske ekonomske komisije“, - kaže Hristenko.

On je uveren da parlamenti Rusije i Belorusije mogu da ratifikuju Sporazum o stvaranju Evroazijske ekonomske komisije već do kraja ove godine. U Kazahstanu predstoje parlamentarni izbori, i zato se odobravanje ove nove alijanse odlaže. Inače, Viktor Hristenko je izjavio da nezavisno od rokova ratifikacije sporazuma, komisija počinje sa radom u najbliže vreme. On sam će se, u slučaju da bude utvrđen kao šef komisije povući sa svoje funkcije u vladi Rusije.