Kandidatura Srbije za EU i važenje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom

U euforiji nastaloj nakon 12. oktobra 2011. koja je pratila dobijanje Mišljenja Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji [1], skoro neprimento je u proceduru Narodne Skupštine dospeo Protokol o izmenama Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Iako je  Mišljenje Komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji pratio samo Analitički izveštaj Evropske komisije  od 138. strana koji je, u suštini, skup izveštaja EK o napretku Srbije (na takav zaključak ukazuje i zadnji deo Analitičkog izveštaja u kojem se navode opšti statistički podaci o Srbiji i koji liči na izveštaj Republičkog zavoda za statistiku) i bez obzira što je Mišljenje Komisije samo deo šireg dokumenta o proširenju EU, pod nazivom Enlargement Strategy and Main Challenges 2011/2012, stvorena je euforija, kao da se radi o ''sudbonosnom'' dokumentu koji donosi veliku ekonomsku korist Srbiji. Sa druge strane,  Protokol o izmenama Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom je prećutan, iako, u ekonomskom smislu mnogo više utiče na privredu Republike Srbije od Mišljenja Komisije o kandidaturi  za članstvo u Evropskoj uniji.

Ova činjenica je još čudnija ako se zna da će takozvano dobijanje kandidature za EU (i dalji nastavak evropskih integracija), direktno uticati  upravo na  Sporazum o slobodnoj trgovini sa RF. Pre svega, Srbija će morati  kao članica EU da primenjuje član 28. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (drugi deo Lisabonkog ugovora koji je stupio na snagu 2009. godine) u kojem se propisuje prema stavu 1: ''Unija počiva na carinskoj uniji, koja obuhvata celokupnu robnu razmenu i podrazumeva zabranu carina  između država članica na uvoz i izvoz i svih dažbina koje imaju isto dejstvo, kao i usvajanje zajedničke carinske tarife u njihovim odnosima sa trećim zemljama'', i stavu 2: ''Odredbe iz člana 30. i iz Poglavlja 3. ovog naslova primenjuju se na proizvode koji potiču iz država članica, kao i na proizvode poreklom iz trećih država koji su u slobodnom prometu u državama članicama''.[2]

Dakle, prema odredbama Lisabonskog ugovora, Srbija stupanjem u EU stupa i u carinsku uniju EU, koja se zasniva na zajedničkim carinama prema trećim zemljama. Zato je logično da će prestati da važi Sporazum o slobodnoj trgovini sa RF. Tu logičnu činjenicu ne negira ni Vensan Dežer, predstavnik EU u Srbiji. On je otvoreno izneo da će  pre članstva Srbije u EU biti preispitan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Tačnije, na Odboru za evropske integracije Narodne skupštine , Dežer je izjavio 13. oktobra 2011. godine, odgovarajući na pitanje o važnosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa RF u slučaju da Srbija jednog dana pristupi EU: ''Svaki  trgovinski sporazum mora biti preispitan kada je neka zemlja na pragu prijema u EU''.[3]  Više nego jasno i precizno za svakog ko bez euforije prati ovaj problem.

Takođe,opštepoznato je da je Ruska Federacija  formirala Carinsku uniju sa Belorusijom i Kahazstanom 2010. Rusija namerava i da proširi Carinsku uniju  na druge države. U tom smislu, treba posmatrati i potpisivanje Sporazuma o formiranju zone slobodne trgovine 18.10. 2011. godine U Peterburgu sa Ukrajinom, Kazahstanom, Belorusijom, Jermenijom, Kirgistanom, Moldavijom i Tadžikistanom (tržište od preko 200 miliona potrošača). Naravno, kao i EU, Carinski savez će imati jedinstvene carinske stope i ekonomsku politiku prema trećim zemljama, uključujući i prema EU (kojoj Srbija želi da pristupi po svaku cenu).

Dakle, ako se uzmu u obzir odredbe iz člana 28. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije o zajedničkoj carinskoj tarifi članica EU prema trećim zemljama sa jedne strane, i  formiranje Carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana sa druge strane, dolazi se do logičnog zaključka da Srbija neće moći da bude članaica dve različite carinske unije.

Uostalom, međuzavisnost između formiranja Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana i carinskih zakona u Srbiji se najbolje ogleda u već pomenutom Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine  i pravilima o određivanju zemalja porekla robe uz Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije od 28. avgusta 2000. godine (Predlog zakona je u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije upućen u oktobru 2011. godine). U obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine se navodi da se on donosi zbog stvaranja Carinske unije koju su formirali: ''Ruska Federacija, Republika Belorusija i Republika Kazahstan ... koja funkcioniše u okviru Evroazijske ekonomske zajednice. Od 1. januara 2010. godine stupila je na snagu jedinstvena carinska tarifa, a takođe i jedinstveni sistem netarifnog regulisanja u okviru Carinske Unije. Takođe, od 1.jula 2010. godine je formiran jedinstveni carinski prostor Carinske unije''.

Zatim se navodi da se već 2011. pojavila potreba za smanjivanjem broja srbskih proizvoda koji su imali privilegovani tretman na ruskom tržištu. Ili, radi se o smanjivanju privilegovanih prava koje je Srbija imala kao izvoznik na ruskom tržištu: '' Protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine  i pravilima o određivanju zemalja porekla robe uz Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije od 28. avgusta 2000. godine potpisan je u Beogradu 22. jula 2011. godine. U ime Vlade Republike Srbije,Protokol je potpisao Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja (Zaključak Vlade 05. broj 018-3500/2011. od 12. maja 2011.godine) a u ime Vlade Ruske Federacije Jevgenij Kudinov, trgovinski predstavnik Ruske Federacije u Republici Srbiji... Zbog jedinstvenog pristupa sve tri zemlje Carinske unije, proširena je lista izuzetaka iz režima slobodne trgovine''.[4]

Dakle, ukoliko Srbija ne stupi u Carinski savez, i ako Srbija nastavi sa evropskim integracijama, sve više i više proizvoda će biti izuzeto iz režima slobodne trgovine sa Ruskom Federacijom. Protokol je tek početak.

Dakle, nije realno i neodrživo je sa ekonomske tačke gledišta da Srbija  istovremeno održava tesne veze sa dve odvojene carinske unije. Ili sa Evropskom unijom i sa Ruskom Federacijom  (i preko nje sa Carinskim savezom od 2010. godine). Tačnije,Srbija će morati da se odluči u bližoj budućnosti. Čini se da je izbor u korist EU već donet nakon  Mišljenja EK o kandidaturi Srbije za članstvo u EU 12. oktobra 2011. godine. Nažalost, vlasti u Beogradu se očigledno ne rukovode ekonomskim razlozima (već političkim i ideološkim) kada razmatraju ovaj važan problem.

Zato nije teško predvideti da robna razmena između Republike Srbije i Ruske Fedracije koja je iznosila 2, 6 milijardi dolara u 2010. godini, i koja je samo u prvih pet meseci 2011 godine zabeležila rast od 40% u odnosu na isti period prethodne godine (od toga je srbski izvoz porastao za, skoro neverovatnih, 64 %) neće moći ni približno tako uspešno da se razvija kada Srbija jednog dana postane članica EU.

Naprotiv, ukidanje Sporazuma o slobodnoj trgovini kada Srbija postane članica EU će biti i okončanje privilegovanog statusa za srspku robu na tržištu Ruske Federacije i Carinskog saveza (trenutno je to tržište od oko 170 miliona ljudi).

Uostalom, takav stav ima i potpisnik Protokola o izuzecima iz režima slobodne trgovine Jevgenij Kudinov. On je 2. 3.2011. godine  na konferenciji za novinare u Leskovcu, izjavio da će se Sporazum o slobodnoj trgovini sa RF primenjivati samo do ulaska Srbije u EU.[5]

Dakle, može se zaključiti da će nakon ulaska Srbije u EU doći do ukidanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa RF, (a po Venasanu Dežeru i ranije). Posle toga će, logično, doći i do pada prihoda najvećih srbskih izvoznika na rusko tržište. Konkretno, izvoznika poput Tarketa iz Bačke Palanke, Hemofarma iz  Vršca, Tetra Paka iz  Beograd, Novosadske fabrike kablova, Goše iz Smederevske Palanke, Metalaca iz Gornjeg Milanovca, Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Fabrike bakarnih cevi iz Majdanpeka kao i drugih preduzeća. To su pravi efekti dobijanja kandidature za EU.

Dejan Mirović,