Kako spasiti evrozonu?

Problemi evrozone postepeno izlaze iz okvira ekonomskih. Na pozadini pada vrednosti italijanskih obveznica i diskusija oko evropskog stabilizacionog fonda podnela je ostavku grčka vlada, napustio je svoj položaj premijer Italije Silvio Berluskoni.  Reč je i o eventualnom reformiranju evrozone, koje će, prema mišljenju eksperata, pogoditi EU.

Još pre dve nedelje se činilo da je izlazak iz krize nađen. Tada je bilo objavljeno da će Evropski fond finansijske stabilnosti (EFFS) imati na raspolaganju 1 bilion evra. Doduše, mnogi potencijalni učesnici stabilizacionog fonda imali pitanja, kako će se u praksi formirati najavljeni iznos. Zato Rusija ne žuri da mu se priključi, - izjavio je pomoćnik predsednika Rusije Arkadij Dvorkovič.

Ako Evropa usvoji odluku s razumljivim za sve mehanizmima i perspektivama, onda je u redu. Međutim, za sada je sve neodređeno, neshvatljivo o čemu je reč. Za sada nije jasno imaju li oni obećani trilion evra. Imaju 250 milijardi, kao i zajedničku ideju da će biti prikupljeno još 750 milijardi. Da li je neko spreman da da te milijarde – ne razumemo. Nama je  zaista bolje da radimo preko MMF.

Ove nedelje je Moskvu posetila direktor-raspoređivač MMF Kristin Lagard. Mnogi eksperti su tvrdili da ona namerava da agituje Rusiju da aktivnije učestvuje u MMF, između ostalog, radi pomoći Evropi. Međutim, na konferenciji za štampu je Lagard  samo saopštila o uzajamnom razumevanju s ruskim vlastima po nekim pitanjima.

Najveću pažnju je privuklo saopštenje da Nemačka ima još jedan plan za spasavanje evrozone – preko sprovođenja reformi. Hrišćansko-demokratski savez (HDS) tobože sprema odluku, koja predviđa mogućnost izlaska iz nje nekih zemalja. Doduše, kancelar SRN, a pored toga i lider HDS Angela Merkel je požurila da demantuje tu vest. Pojavila su se saopštenja da se razmatranju dokumenta priključila Francuska, odnosno, glavni donatori Evrope i gravni inicijatori povećanja stabilizacionog fonda nisu baš sigurni u efikasnost EFFS, - smatraju eksperti.

EU i evrozona su bliske stanju, kada krpljenje rupa ne može da  pomogne, - izjavio je glavni urednik  časopisa Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.

Već  je davno bilo razumljivo da će ekrozoni biti potrebno  najmanje fundamentalno revidiranje principa, promena sastava. De-fakto je to likvidacija ideologije, koja je tvrdila da je EU jedinstvena porodica, gde su svi jednaki, ona je delovala u toku dužeg perioda. Raslojavanje će značiti da nisu svi jednaki.

Ako ta ideologija nestane, te EU izgubi smisao za postojanje, u Evropi će početi dugačka politička kriza, - dodao je Fjodor Lukjanov.

Zanimljivo je šta će biti s Istočno-evropskom periferijom, koja je generirala ratove tokom stoleća. Apsolutno nije jasno šta će biti sa Balkanom, jer je on u toku poslednjih 15 godina očekivao da će biti primljen u EU i naći se u mirnom stanju. Pitanje je šta će biti s Ukrajinom, jer se tamo gubi srž političke diskusije. Oni kažu: Imamo evropski izbor. Što da se radi kada ga nema?

Međutim, raspad EU u vezi sa reformom evrozone je najnepovoljniji i najduži od scenarija. Ako Nemci ipak podnesu svoju odluku EU, te će ona biti usvojena, prvo će  se Evropa podeliti na uslovne sever i jug. Najjače ekonomije se nalaze upravo na severu. Izvor ekonomskih problema su južne zemlje: Grčka, Italija, Španija. Takva reforma će omogućiti pre svega spasenje   zaostalih zemalja, - uveren je  šef analitičkog odelenja IK Grandis Kapital Denis Barabanov.

Za zemlje juga bi bilo optimalno da ipak napuste evrozonu i pokušaju da obnove svoj izvoz, svoju ekonomiju, poljoprivredu, odnosno, osnove,na kojima su se ranije razvijale njihove ekonomije.

S druge strane, to još ne znači da će lideri evropske ekonomije želeti da pruže slobodu južnim zemljama, - smatra Denis Barabanov.

Jake zemlje evrozone dobijaju velike preferencije i profite u tom savezu, jer one s jedne strane likvidiraju konkurenciju u slabijim zemljama, s druge – uvek imaju pouzdano i učinkovito tržište za  visokokonkurentnu robu u okviru svog saveza.

Dakle, ekonomski problemi u evrozoni su već rezultirali povećanjem napetosti u EU. Obe organizacije su se suočile ne samo sa krizom, već i neophodnošću reformi da bi je nekako savladale.