Zahuktava se parlamentarna kampanja

Predizborna kampanja u Rusiji sve se više zahuktava. Nedelja koja se završila je bila puna događaja. Počela je najspektakularnija za birače etapa predizborne trke – agitacija u medijima. U Moskvu su došli međunarodni posmatrači Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. A u Centralnoj izbornoj komisiji su doneti glasački listići za izbore, koji će se organizovati u diplomatskim predstavništima van zemlje. Poslaće ih u sve države sa kojima Rusija ima diplomatske odnose, osim u Poljsku, Nemačku, Letoniju i Kazahstan. U tim zemljama će se glasanje prvi put sprovesti uz pomoć novih tehnologija – kompleksa elektronskog glasanja.

Partije, dakle, ulaze u ring medija. Na radiju i televiziji se vode predizborne debate. U njima, inače, prvi put učestvuje najveća u zemlji stranka „Jedinstvena Rusija“. Ona namerava da zainteresuje birače za ideju modernizacije ekonomije i borbe protiv korupcije. Što se tiče levog krila, komunisti instistiraju na povratak prirodnih bogatstava narodu i predlažu recepat odvraćanja nove ekonomske krize. Liberal-demokrate – LDPR – obećavaju stanovništvu vojnu reformu i uvođenje reda u stambeno-komunalnoj sferi. Osnovne teme skoro svih debata su obrazovanje, međunacionalni odnosi, jačanje odbrane zemlje, kvalitet medicinskih usluga, a takođe spoljna politika i ekonomija. Na talasima radija „Glas Rusije“ prvi su ukrstili mačeve „Patriote Rusije“ i socijal-liberali – partija „Jabloko“.

Zanimljivo je to da su po većini pitanja oponenti imali prilično oštre stavove, ali njihovi pogledi su većinom istovetni, tako je rekao voditelj debata na „Glasu Rusije“ Armen Gasparjan.

“Prve debate na „Glasu Rusije“ su bile posvećene ekonomskim problemima. Razmatrana su pitanja kako povećati budžet i podstaći ekonomski rast. Govoreno je i o borbi protiv korupcije. Jedna od glavnih predloženih metoda lečenja ove bolesti je doživotna zabrana da činovnici koji su uhvaćeni da uzimaju mito rade u državnoj sferi“.

Svedoci predizbornih političkih batalija u Rusiji su međunarodni posmatrači PSSE. Oni su imali susrete u Moskvi sa predstavnicima sedam partija koje učestvuju na izborima za Dumu. Glavni cilj ove strane delegacije na čijem je čelu lider levih u PSSE Tini Koks, jeste oceniti tok izborne kampanje. Većina ruskih političara pa i lidera opozicije govori o pozitivnim promenama u poređenju sa izborima 2007. godine, konstatovao je Tini Koks.

„Većina naših sagovornika smatra da je u političkom procesu u Rusiji došlo do korenitih promena. A naime, povećao se broj debata na radiju i televiziji. Sedam partija koje učestvuju u parlamentarnim izborima imaju više besplatnog vremena u etru i druge mogućnosti za vođenje izborne kampanje. Imajući u vidu to da na izborima učestvuje sedam političkih partija, a tri od njih nemaju svoje predstavnike u Državnoj dumi, javlja se mogućnost za pravu konkurenciju, iako je većina partija nezadovoljno činjenicom da „Jedinstvena Rusija“ koristi administrativni resurs za svoje političke interese. Pa ipak birači će 4. decembra imati da biraju između nekoliko varijanti. Ujedno mnogi sagovornici su nam ispričali o postojanju još nekih problema, za koje treba naći rešenje, kao što je prilično komplikovani proces registracije partija, iako smo dobili informaciju o smanjenju broja potpisa koji se za to prikupljaju. Još jedan problem je visoki procenat glasova koji je potreban da bi stranka ušla u parlament. Već je donet zakon da taj nivo bude smanjen na 5% glasova, ali tek od 2016. godine. Uporedo sa tim sadašnje rusko zakonodavstvo predviđa mesta uDumi za partije koje su dobile od 5 do 7 odsto glasova.

Tini Koks je dodao da će stručnjaci PSSE posmatrati dumske izbore u saradnji sa ruskim ekspertima, a takođe sa delegacijama Biroa za demokratske institucije i prava čoveka OEBS i Parlamentarne skupštine OEBS. Tok glasanja u Rusiji će tradicionalno pratiti 650 autoritetnih međunarodnih posmatrača. Među njima su predstavnici iz zemalja ZND, Evroazijske ekonomske saradnje, Šangajske organizacije za saradnju, Severnog saveta i drugi.

U CIK su izjavili da postoje optimalni uslovi za rad stranih stručnjaka. Oni će imati ista prava kao i njihove ruske kolege. O glasačkim listićima koji će biti poslati u inostranstvo govori sekretar CIK Nikolaj Konkin.

„CIK je dobio za izbore u inostranstvu više od milion i 300 hiljada glasačkih listića, a u Poljskoj, Nemačkoj i Letoniji u diplomatskim predstavništvima će se koristiti kompleksi elektronskog glasanja, što će uveliko pojednostaviti proceduru za birače. Slična tehnika će se pojaviti i na kosmodromu Bajkonur u Kazahstanu. Ukupno na dan izbora, 4. decembra, biće otvoreno više od 370 izbornih jedinica u 146 zemalja sveta. Državljani Rusije će moći da biraju poslanike Državne dume čak i u malim egzotičnim državama.

Glasanja u inostranstvu će se sprovesti kao i u Rusiji od 8 ujutru do 20 uveče, ali po lokalnom vremenu.