Pogled na srbsko more

Otvaranje novog spa-centra u Ribarskoj Banji primer je koji treba da pokaže da su banje naše veliko blago i da njihovi izvori treba da ostanu Srbiji, u rukama njenih građana, ocenio je zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić prilikom otvaranja trenutno najvećeg spa-centra u Srbiji.

On je objasnio da je spa-centar u Ribarskoj Banji, nastao na temeljima turskog kupatila, primer ulaganja koje treba višestruko da se vrati, kako se vraća zemljama sa velikim prihodom od banja u našem regionu. Jer, podseća, dok imamo mogućnosti koje su na nivou jedne Mađarske, ova zemlja od banja zarađuje mnogostruko više od Srbije.

Osveštavanju „nove banje” prisustvovao je i patrijarh srpski Irinej, ocenivši da je novo zdanje u jednoj od kraljevskih banja hrana za oči, a lek za kosti i da je kao savremena tvorevina nastala na temeljima starog i tradicije, napredak za celu Srbiju. Ministar zdravlja Zoran Stanković smatra da će novi spa unaprediti ne samo region i pomoći državi, već i da će podsticati i kulturu zdravlja nacije…

Zdanje nastalo na temeljima starog turskog kupatila iz 17. veka, povod je za ovakve ocene jer se u njemu na više od 5.000 kvadrata našlo uglavnom sve što sadrže najsavremeniji evropski spa-centri: slane sobe i pećine, masažna „kada Drage Mašin” i druge đakuzi kade, saune, terapije pomoću svetlosti i boja, fitnes i bjuti centri i razne relaks prostorije u kojima su planirane masaže biljem iz jastrebačkog kraja, uz korišćenje vode ovih izvora koja se dokazala kao lekovita, što će centru u Ribarskoj, u odnosu na ostale u regionu dati autentičnost. Kulturno leto i ostale poznate manifestacije banje održavaće se ubuduće u amfiteatru spa-centra pod otvorenim nebom, okruženog banjskom šumom.

Cene će biti zasnovane kad centar počne da radi, što se najavljuje za 1. decembar. Vrlo brzo počeće izgradnja susedne vile „Hercegovina” koja će biti otvorena samo za uživaoce spa-turizma i od proleća povezana sa novim kupatilima posebnim prolazom.

U spa-centar u protekle 2,5 godine uloženo je oko 5,5 miliona evra, istakao je direktor specijalne bolnice „Ribarska Banja” dr Branislav Katančević. Kako je objasnio, „Ribarska Banja” ga je izgradila uglavnom svojim prihodima, zarađenih poslednjih godina otkako je zapuštena banja obnovljena. Naime, Banja je uložila pet miliona, čemu su pomogli i predugovori o korišćenju dela kapaciteta sa Saudijskom Arabijom, Kuvajtom i Sirijom, dok su su po 25 miliona dinara sredstva Ministarstva zdravlja Srbije i Nacionalnog investicionog plana države. To je znak da možemo da revitalizujemo blago koje imamo u postojećim zdravstvenim banjskim centrima, izjavio je za „Putovanja” dr Branislav Katančević. Kao predsednik Udruženja banja Srbije, Katančević još jednom apeluje da one pre svega ostanu nacionalno bogatstvo Srbije i da država o tome donese jasan plan, kako bi se najbolje iskoristila zajednička i kontrolisana ulaganja. On očekuje da će doći vreme i da se za ovakva ulaganja stvore jednostavniji i sigurniji načini.

Sekretar udruženja banja Vladan Vešković obavestio je da će ovih dana predstavnici banja uputiti u tom cilju svoj predlog zakona o banjama, koji bi omogućio njihov razvoj i onemogućio „rasprodaju” prirodnog bogatstva. Kako su nam sagovornici objasnili, sredstva Fonda zdravlja za lečenje bolesnika, banjama često kasne, pa je sada uglavnom na rukovodstvima banjskih centara da osmisle zaradu i razvoj.

Naše banje treba da pruže, kao i svetske i evropske, spa-programe za mlade i poslovni svet i da postanu njihovo okupljalište. Naravno, stav je Katančevića, ne treba pri tom da izgube svoju jaku zdravstvenu ulogu, jer se tom konceptu sada vraćaju i banja „Laško” u Sloveniji i banje u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i drugim zemljama koje su se pretvorile samo u spa-centre.

Dr Katančević podsetio je i da je ovo jedno od područja sa velikim mogućnostima za razvoj turizma. Osim izvora lekovite vode, postojećih i novih bazena, mini zoološkog vrta i starih adaptiranih kraljevskih vila, u procvatu je brdski biciklizam na Jastrepcu koji je prilika za oživljavanje nekad posećene planine.

U šetnji kroz novi spa-centar osposobljen da primi i više od 1.000 ljudi dnevno, otvorivši vrata između najmodernijeg i adaptiranog starog dela, prošli smo kroz vekove: videli smo i stare autentične pločice turskog kupatila, obnovljeno „kube” iznad amama, turske kade, a iznad ulaza u novi centar i staru obnovljenu česmu.

Sve krunisane glave, nakon što je knjaz Miloš 1834. godine poslao vodu u Beč na analizu, uživale su u blagodetima amama, dok je kraljica Draga Mašin imala čak i svoju kadu u ovom kupatilu. Razvoju banja najviše je doprineo njen najčešći gost, kralj Petar Prvi Karađorđević. Vilama koje je sagradio dao je imena tadašnjih delova Kraljevine SHS, koja su do danas ostala. Bolujući od kostobolje, ovde je radio državničke poslove, pa je tu potpisana i Deklaracija o povratku Kosova i Metohije matici Srbiji, a zahvalni meštani napravili su mu sitne stepenice kako bi se lakše spuštao od vile do izvora, nazvavši ih Kraljevo stepenište.

Danas, ono vodi u „banjski spejs šatl”: iz zatvorenog bazena, što je specifičnost impozantnog staklenog zdanja, direktno se kroz vodeni prolaz pliva napolje na otvorene bazene, tako da će i zimi leti moći da se ispliva ili upliva kroz vrelu termalnu vodu, kuda je kome volja.

Arhitekta i glavni projektant spa-centra Branka Bošnjak, izjavila je: „Cilj ovog fitnesa u staklu je da i Srbija dobije ono što nema, a to je pogled na more, na naše more, naravno, ovde u Ribarskoj Banji”.