Pohod raka sa NATO žigom

Obolelih od kancera na severu Kosmeta i jugu Srbije sve je više - tvrde lekari na tim područjima. I pored toga, još niko studiozno ne istražuje ovu pošast - upozorava profesor dr Nebojša Borojević. Osiromašeni uranijum će tek desetkovati našu populaciju - procenjuju radiolozi

Italija se trese zbog naknadno otkrivene istine da su im vojnici na Kosmetu zatrovani osiromašenim uranijumom jer je od malignih oboljenja već 37 vojnika umrlo, a 225 obolelo. U Srbiji, međutim, o ovoj užasnoj temi gotovo niko govori!

Do sada, a prošlo je osam godina od NATO bombardovanja, u našoj zemlji nije urađena nijedna studija o posledicama dejstva osiromašenog uranijuma po stanovništvo i vojnike na području Kosmeta i juga Srbije. A, prema zvaničnim podacima NATO, na taj prostor Srbije bačeno je 300 tona municije punjene osiromašenim uranijumom, inače direktnim izazivačem više malignih oboljenja (galopirajuće leukemije, limfoma, malignih tumora štitaste žlezde).

- Koliko je meni poznato, nemamo konkretnih istraživanja o ovome, iako je direktna veza osiromašenog uranijuma kao radioaktivnog elementa, koji emituje jonizujuće zračenje i pojave malignih oboljenja, nesumnjiva! Statistika ukazuju da je u Srbiji (za Kosovo i Metohiju nemamo podatke) povećan broj obolelih od malignih oboljenja za tri do pet odsto. To ne odstupa od trenda kakav je u zemljama u okruženju sa sličnim socioekonomskim statusom. Zato mi nismo baš dobar primer za ono što, recimo, vrlo precizno rade stručnjaci zapadnih zemalja, konkretno Italijani. Oni prate sve promene na vojnicima koji su bili na Kosmetu i upoređuju broj obolelih sa recimo brojem obolelih u nekoj drugoj populaciji u svojoj zemlji i iz toga izvlače zaključke - tvrdi prof. dr Nebojša Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu.

Beskrajno trajanje „tihog“ ubice

- Niko se ovim problemom u Srbiji do sada nije bavio na ovaj način za period od bombardovanja... S druge strane, svima koji imaju onkološke probleme s područja koja gravitiraju ka Nišu, kao recimo jug Srbije, zaštita se pruža na Klinici za onkologiju u Nišu. Isti je slučaj i sa veteranima. Tamo gde žive, tamo im se pruža zaštita, a ponavljam, niko nije posebno analizirao da li je među njima povećan malignitet. Potencijalni faktor rizika od zračenja pokazuje svoje neželjene efekte dugo vremena posle zračenja. U mnogim slučajevima mogu da prođu godine - ističe Borojević.

O pogubnom dejstvu osiromašenog uranijuma svojevremeno je javno govorio i profesor niškog Fakulteta zaštite na radu Velimir Nedeljković iznoseći tezu kako je ovaj otrov ušao i u našu životnu sredinu kroz zemljište i vazduh, i da će zauvek tu i ostati. Tako će i ovaj „tihi“ ubica uticati na smanjenje životnog veka našeg stanovništva, dok se svuda u svetu on produžava.

Prema više uporednih istraživanja kod nas, na sedam lokacija juga Srbije bačeno je 15 tona osiromašenog uranijuma, dok je na području Kosova i Metohije on korišćen na 107 lokacija. Najkritičnija područja su na potezu Peć - Prizren - Đakovica.
Marko Jakšić, direktor bolnice u Kosovskoj Mitrovici, izjavio je za Sinu da su istraživanja obavljena na teritoriji ove opštine i njene okoline 2000. i 2001. godine nedvosmisleno pokazala da je drastično povećan broj obolelih od različitih vrsta kancera.

U kosi, mokraći, grlu...

- U poslednjih deset godina broj obolelih od raka povećan za više od pet puta. Taj porast pripisuje se bombardovanju u kome je NATO avijacija bacala projektile sa osiromašenim uranijumom. Primera radi, u jednom mestu u okolini Kosovske Mitrovice zabeležen je slučaj da je od raka grla obolela tročlana srpska porodica iako u tom mestu, u poslednjih pedeset godina, niko nije oboleo od ove vrste raka. Strašno je što su analize koje su obavljene u bolnici u Prištini (!) navodno, pokazale da je „broj obolelih od raka na teritoriji severnog Kosova, nastanjenog Srbima, u padu“. Kao da je uranijum kojim su nas bombardovali, lekovit, a ne smrtonosan - istakao je Jakšić.

Doktor iz bolnice u Kosovskoj Mitrovici, Nebojša Srbljak, rekao je za Sinu da je od projektila sa obogaćenim uranijumom najviše stradao pogranični pojas:
- Među obolelima u Kosovskoj Mitrovici i okolini, najviše je onih koji su za vreme rata bili raspoređeni na granici. Jedan vojnik, koji je umro od raka pluća, iskašljavao je bolesno tkivo u kome smo pronašli jod 191, radioaktivni element, koji se takođe nalazio u tim projektilima. Od 10 članova jednog pograničnog voda, sastavljenog od žitelja iz okoline Kosovske Mitrovice, od 2000. do danas, njih osam je umrlo od raka - kaže dr Srbljak.

Slično je i na jugoistoku Srbije, u opštinama Bujanovac, Medveđa i Preševo. Ugroženost zdravlja ljudi, životinja na mestima u ovom delu Srbije koja su gađana municijom sa osiromašenim uranijum, u proteklih sedam godina ispitivali su timovi stručnjaka iz „Vinče“, Velike Britanije, Japana, Slovenije, Holandije i Hrvatske. Ispitivani su zemlja, kosa, krv i urin lokalnog stanovništva, a prema rečima Snežane Milošević, savetnika za zaštitu životne sredine u SO Bujanovac, povratne informacije stizale su u vidu statističkih brojki, bez imena i prezimena, koje ne govore, u stvari, ništa. Ono što je alarmantno je da su svi ispitanici imali uranijum u mokraći, a uranijumsko zračenje u kosi povećano je do 1.172 bekerela.

Najverovatnije zbog posledica ozračenosti osiromašenim uranijumom, nedavno je preminula Ljubica Stanković (74) iz Bratoselca, koja je imala tu nesreću da udahne uranijumsku prašinu direktno posle bombardovanja.

U Bujanovcu sve teže

Bratoselce i Borovac su najžešće bombardovani u opštini Bujanovac, a Ljubica se našla nedaleko od mesta gde su bombe padale, čuvajući krave. Još u toku leta 1999. godine, baka Ljubica je dobila ogroman otok na ruci, od ramena do šake, kome nije bilo leka.
Doktor Adnan Salihu iz bujanovačkog Doma zdravlja kaže da se svi novi slučajevi kancerogenih oboljenja prijavljuju Dispanzeru za onkologiju u Vranju i Higijenskom zavodu u Nišu i da je u proteklih nekoliko godina i do 50 odsto povećan broj novih pacijenata.

- Od 2002. organizovali smo onkološko savetovalište pri Domu zdravlja u Bujanovcu. Posle toga se onkološka oboljenja prijavljuju redovnije, pa je možda to razlog za povećanje broja pacijenata. Poslednje podatke imamo za 2005. godinu, kada je prijavljeno 110 novih, a odjavljeno je, odnosno umrlo 59. U 2004. prijavljeno je 100 novih pacijenata, a umrlo 63. To je visoko povećanja broja obolelih od kanceroznih oboljenja ako se ima u vidu da je 2001. godine bilo 36 prijava novih pacijenata uz četiri odjave - kaže doktor Salihu.
Doktor Salihu naglašava da je teško govoriti o nekim zaključcima, kada nema ozbiljne zdravstvene studije o tome kakav je uticaj municija sa osiromašenim uranijumom ostavila na stanovništvo u opštini Bujanovac.

BEZ KONTAKATA

Ne postoji ni minimalan oblik saradnje sa stručnjacima iz zapadne Evrope u kojoj je, zbog porasta broja obolelih vojnika, odavno upaljena lampica za uzbunu.
- Saradnje nema ni sa lekarima iz Italije, gde je očigledno najveći broj umrlih i obolelih od posledica jonizujućeg dejstva osiromašenog uranijuma. Da li takvih kontakata ima na nivou vlada - to zaista ne znam - rekao je prof. dr Nebojša Borojević.

PAKLENA AMERIČKA PAKOVANJA

Municija sa osiromašenim uranijumom ima dug vek trajanja, baš kao i atomski otpad iz nuklearnih elektrana, koji se mora deponovati na sigurno mesto dok kroz dva tri miliona godine ne prođe njegova radioaktivnost. Italijanski dnevni list Il Manifesto tvrdi, međutim, da se upravo ovaj otpad koristi za proizvodnju municije sa osiromašenim uranijumom, i da je proizvodi američka firma koja blisko sarađuje sa britanskom državnom nuklearnom kompanijom BHFL.

TONE SMRTI NA MAPI

Prema podacima koje je ABHO služba Vojske Srbije i Crne Gore dobila od NATO, na jugu centralne Srbije ispaljeno je oko 3.000 metaka sa osiromašenim uranom, odnosno 1,5 tona. Na Kosovu i Metohiji je, prema istom izvoru, na više od sto lokacija, kojih najviše ima u opštinama Peć, Prizren i Uroševac, upotrebljavana municija sa osiromašenim uranijumom, i to u količini od deset do 15 tona. Do sada su lokacije na kojima su se nalazili meci sa osiromašenim uranijumom pregledali i predstavnici više međunarodnih ekoloških organizacija, uključujući i UNEP, Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, a svi radovi, koji su koštali više desetina miliona dinara, finansirani su iz budžeta Republike Srbije.

MARINCIMA PROVEREN BIVAK

- Od rata na Kosovu i Metohiji do danas, od raznih vrsta kancera (limfoma, leukemije, raka testisa...), obolelo je, kako je obelodanjeno u Rimu, oko 2.500 italijanskih vojnika stacioniranih na prostoru bivše Jugoslavije, a veliki broj njih upravo je bio na granici. Prema kartama, koje su nam danas dostupne, evidentno je da oblasti u kojima se na Kosmetu nalaze baze sa američkim vojnicima za vreme rata nisu bombardovane projektilima sa osiromašenim uranijumom - rekao je dr Srbljak.