Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji

Koliko je Srbija stvarno blizu EU? 

Sa svoje strane Srbija je učinila maksimalan napor u okviru reforme svoga unutrašnjeg društveno političkog sistema, kako bi što spremnije dočekla odluku Saveta ministara o sudbini pristupanja evropskim integracijama. Politička saglasnost u zemlji postoji o tome da Srbija mora u Evropsku uniju i na tome rade sve vladine institucije. Devetog decembra Savet ministara Evropske unije odlučiće o našem statusu. Mislim da bi Srbija trebala da dobije ne samo status kandidata nego i datum za početak pregovora o pristupanju EU. Budućnost Srbije svkako je u Evropskoj uniji, zbog svih naših građana, zbog napretka i razvitka države i svi državni kapaciteti usmereni su ka tom cilju. Koliko je to blizu ili daleko od ocene evropskih institucija, znaćemo veoma brzo, za manje od mesec dana. Ja sam optimista po tom pitanju.

Reforme zbog EU ili reforme zbog nas samih?

I jedno i drugo.Srbija mora da se reformiše u potpunost i do kraja, pre svega iznutra, u domaćem zakonodavstvu, u našoj praksi, odnosima, ponašanju ljudi... Da se pomiri sa svima u svome najbližem u okruženju, sa državama i narodima regiona i kroz regionalne projekte i dobrosusedsku saradnju, ti odnosi, te reforme će nas približiti Evropskoj uniji. Ne samo Srbiju, već i sve države u našem najbližem susedstvu. Ima zakona, veoma bitnih, u Srbiji koje još usaglašavamo, zbog teškog, ideološkog nasleđa koje nosimo kao breme, ali političkim konsenzusom da nam je Evropska unija prioritet, siguran sam da ćemo i te nesuglasice prevazići, i sa novim reformisanim zakonima, staviti tačku na prošlost i posvetiti se budućnosti u porodici evropskih razvijenih naroda i država.

Koalicije u Srbiji kao sudbina političkog života?

Koalicije su sastavni deo političke scene u svakoj državi, u svakom političkom sistemu. Srodni programi, zajednički pogledi na pojedine probleme i stanje u društvu, lakši put do osvajanja poslaničkih mandata, želja da se što kvalitetnije narodu predstavi a potom i ostvari svoj politički program, tera stranke da se približavaju jedna drugoj i da formiraju predizborne ili postizborne koalicije. Koalicije su u Srbiji, od postanka višestranačkog sistema imale veoma zapaženu, a najčešće i odlučujuću političku ulogu na izborim ali u društvu uopšte. Setimo se DEPOS-a, pa DOS-a, Za evropsku Srbiju, danas... Sve su to bile ozbiljne grupacije koje su donosile nov kvalitet u politički život Srbije i osvajali još jedan dodatni, stepen demokratije neophodne za učvršćivanje prihvatljivih demokratskih principa i odnosa kod nas. Jasno je da će i na sledećim izborima u Srbiji doći do takvog pregrupisavanja stranaka, stvranjem srodnih koalicija, koje će, svaka sa svojom političkom platformom izaći pred birače.

Koliko je Vaše ministarstvo doprinelo reformama u Srbiji?

U oblasti saradnje sa dijasporuom ovo Ministarstvo vera i dijaspore, u ovom mandatu, uradilo je više od celokupnog dosadašnjeg odnosa naše države prema dijaspori. Usvajanjem čitavog seta Zakonskih i podzakonskih dokumenata, od usvajanja prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, pa preko konstituisanja svi novih institucija formiranih po slovu tog zakona, kao što su Savet za odnose sa Srbima u regionu, na čijem čelu je predsednik Republike, Skupština dijaspore i Srba u regionu, najviše predstavničko telo dijaspore i Srba u regionu, koju čine 45 delegata iz cele srpske dijaspore, pa Savet za dijasporu... Doneta je i Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a u toku je izrada Akcionog plana na osnovu te Strategije. Donošenjem ovih akata i ovakvim pristupom države prema svojim ljudima koji žive van njenih granica faktički je profunkcionisala institucionalna i zakonska saradnja sa dijasporom i Srbima u regionu. Da to jesu reformski zakoni i reformski pristup ovom pitanju govore i činjenice da je Hrvataska gotovo u potpunosti prepisala naš Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, i ovih dana njihov Parlament ga usvaja. Isti je slučaj i u Sloveniji, koja će takođe doneti svoj Zakon o dijaspori po ugledu na naš, dok su gotovo sve regionalne konfrencije posvećene migracijama i dijaspori, posvećene upravo, u dobrom svom delu, anlalizi naših zakonskih rešenja, kao dobrog modela u regulisanju odnosa države i dijaspore i daju se preporuke državama da u skladu sa našim zakonom donose sličana zakonska rešenja u svojim sredinama. To sve govori da je Ministarstvo na čijem sam čelu, po onim pitanjima za koja imamo zakonsku nadležnost, u velikoj meri, dalo veliki doprinos opštim reformama političkog i društvenog sistema u Srbiji

Vaši budući planovi u radu?

Nadam se da ću dati makar mali doprinos nastavku procesa modernizacije zemlje