Revolucionar iz glamuroznog sveta

Moskva se prvi put upoznaje sa stvaralaštvom Alekseja Brodoviča – iseljenika iz Rusije, koji je u istoriju kulture HH veka ušao kao revolucionar grafičkog dizajna u modnoj industriji.

Izložba organizovana u Centru savremene kulture „Garaža“ nosi naziv „Brodovič: od Djagiljeva do Harper’s Bazaar“ (27. oktobar – 25. novembar). Aleksej Brodovič koji je napustio Rusiju posle revolucije 1917. godine u prvom talasu emigracije došao je u dodir sa svetom umetnosti u Parizu, u trupi poznatog ruskog pozorišnog preduzetnika Sergeja Djagiljeva. Oslikavao je pozadinu dekoracija za predstave „Ruskih sezona“, fotografisao je balerine... I ovi snimci iz 20-ih godina prošlog veka na kojima su snimljene plesačice koje kao da su se rastvorile u vazduhu i danas izgledaju začuđujuće savremeno. Ne samo to, smatraju se klasikom apstraktne fotografije. Fotografska umetnost je postala najveća ljubav Alekseja Brodoviča iako se on bavio reklamom i plakatom, dizajnom nameštaja, enterijera i juvelirskih proizvoda, slikarstvom, grafikom i uređenjem. Skoro pola veka (1934-1958. godine) bio je umetnički direktor popularnog modnog časopisa «Harper’s Bazaar».

Pritom Brodovič nije imao nikakvo stručno obrazovanje – to je bio pravi samouki majstor. Na primer, 1924. godine pobedio je na konkursu plakata za dobrotvorni bal ostavivši iza sebe Pabla Pikasa! Od tada je počela njegova karijera kao grafičkog dizajnera, obeležena medaljama na prestižnim međunarodnim izložbama. A 1930. godine pozvan je da predaje na Pensilvanijskom institutu za industrijski dizajn i Aleksej Brodovič se s porodicom preselio u Ameriku. „U Sjedinjenim Državama je počela pedagoška delatnost Brodoviča, kojom se neumorno bavio celog života,“ rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ istoričar umetnosti Valerije Serikov.

Iako nije imao obrazovanja u oblasti pedagogije na svojim predavanjima je stvarao neponovljivu atmosferu. Uveo je ogroman broj disciplina – maketiranje, novinarstvo, reportažu, različite vrste dizajna. A kad je predavao kao da je izgovarao čarobne formule... Svakog dana – nova tačka gledišta. Brodovič je uveo neke svoje metode koje su primoravale njegove učenike da razmišljaju i da se razvijaju. On je stvorio prvu pravu školu dizajna, a sa vremenom su se dizajnerske laboratorije Alekseja Brodoviča raširile po celoj zemlji.

Praktično svi legendarni američki fotografi – Ričard Avedon, Anri Kartije Breson, Anrold Njumen su učenici Brodoviča. Moskovska izložba predstavlja njihove radove zajedno s radovima učitelja. Uzgred rečeno, kao umetnički direktor pre svega ženskog časopisa “Harper’s Bazaar” Brodovič je u njemu objavio živopisne radove Salvadora Dalija, Žoana Miroa, Žana Koktoa. I uopšte ne zbog toga što su bili prijatelji iz pariskog perioda njegovog života. Brodovič je tanano uhvatio tačku dodira između dizajna, mode i umetničkog nadrealizma. „Bila mu je potrebna raznovrstnost, mešanje stilova, kolaž, - kaže istoričar umetnosti Valerije Serikov. – Brodovič je bio prvi čovek koji je u časopisima spojio sliku i tekst, gde je jedno dopunjavalo i isticalo drugo. I to je predstavljalo novi razvoj novinarstva.“

Nastupila je era televizije, - nastavlja istoričar umetnosti, - i trebalo je smisliti nešto novo kako bi za časopisima i dalje postojala potražnja publike. Tako da je to bila revolucionarna ideja i kasnije su je primenile sledeće generacije časopisa sa sjajnim koricama. I danas na njihovim stranica vidimo istu kombinaciju fotografije i teksta, slika i polja slobodnog prostora koji zajedno stvaraju jednu celinu.

Izložbi u Moskvi prethode sledeće reči: „Čini nam se da je Brodovič večan i da ne stari. Da li to ima veze s tim što je vaspitavan u ruskoj kulturi? Ili s tim što je svoje mlade godine proveo u topioničarskom kotlu Pariza? Ili s tim što se razvijao u dinamičnoj Americi? Ili je čitava stvar u protivrečnostima njegovog života?“ Verovatno se na ova pitanja može jednostavno odgovoriti: u životu stvaralačkog čoveka sve ima svoj značaj.