Hoće li zatrebati pomoć BRIKS-a?

Grčki premijer Papandreu je na samitu G20 pripremio baš dobar poklon kad je u svojoj zemlji proglasio referendum o uslovima za dobijanje teškom mukom usaglašene pomoći EU. Ako vlasti od naroda zatraže da odobri politiku smanjenja troškova, rezultat referenduma je predvidiv. Prema ispitivanjima 70 odsto Grka je protiv daljeg „zatezanja“. Šta sada? Odgovor su pred odlazak u Kan grozničavo tražili Merkel, Sarkozi i lideri EU. U međuvremenu u tren oka su se srušili fondovski indeksi širom sveta. Pogođene su i ruske platforme, Ruski trgovinski sistem i Moskovska interbankovna valutna berza. Sve je očiglednije da Rusija neće moći da se sakrije od oluje iza ograde sirovinskog izvoza. „Grčka tragedija“ tiče se svakog.

Pre nedelju dana Evropska unija je zemljama BRIKS-a predložila da učestvuju u kupovini obveznica problematičnih zemalja. Evo komentara pomoćnika predsednika Rusije Arkadija Dvorkoviča za Glas Rusije:

Naš stav je usaglašen sa stavovima ostalih zemalja BRIKS-a. Spremni smo da učestvujemo u mehanizmima za stabilizaciju, pre svega preko MMF-a. Sada radimo na tome. Spremni smo da, po potrebi, povećavamo napore. Ukoliko bude trebala dvostrana podrška, spremni smo da razmotrimo ta pitanja.

Rusija je nazvala mogući iznos svoje pomoći – 10 milijardi dolara. Kina bi mogla da da mnogostruko više. Ali, za sada pregovori sa njom nisu uspešni. Šef EFSF Klaus Regling (Klaus Regling) uzalud je išao u Peking. Uslovi koje Kinezi traže zauzvrat za Evropu nisu prihvatljivi. Moguće je da će kompromis biti postignut u Kanu. U svakom slučaju očigledan je jedan paradoks: zemlje u razvoju pregovaraju o mogućnosti da Stari svet izvuku iz provalije. Da li se svet okrenuo naopačke? Pitanje je upućeno naučnom rukovodiocu Visoke škole ekonomije, bivšem ministru ekonomije Rusije Evgeniju Jasinu:

To je međunarodna podrška, to je globalizacija koju prosto ne možemo otpisati. Kada nastane pretnja ne za jednu zemlju, već za mnogo njih, trebalo bi da se u stvar uključe alati za podršku. Mada bogatstvo zemalja BRIKS-a naravno ne čini njihov novac već stanovništvo, tako da ne mogu da bacaju sredstva na sve strane. Ali radi stabilnosti svetske ekonomije ove zemlje ipak moraju da pomognu onome ko je u nevolji. Pitanje je: kako da se pomogne? Mislim da je najrealnije sredstvo stvaranje nekog zajedničkog fonda kao novog načina upravljanja međunarodnim finansijama u svetskoj praksi. Globalno tržište ima potrebu za takvim fondom. Danas bi ovaj mehanizam mogao pomoći Grčkoj, a sutra (ko zna?) mogle bi ga iskoristiti Kina, Rusija, Francuska, pa čak i Nemačka.

Iznos koji je Rusija ponudila za podršku zoni evra izgleda kao puki znak njenog zauzimanja. Je li to pre jedan gest vredan za imidž, ili stvarno računamo da dobijemo nešto zauzvrat? „Ma ništa konkretno!“ – siguran je profesor Jasin. „Samo želimo „malo ljubavi“... Kao što se sećate, Kostja Ostenbaken je to želeo od drugarice iz detinjstva, poljske lepotice Inge Zajonc u kultnom romanu Ilfa i Petrova 12 stolica. Ali, da budemo ozbiljni, Rusija računa na odnose poverenja sa EU i želi da tamo malo više vole naš Gasprom i naftne kompanije.“

Hoće li nemirnoj Grčkoj, koja je sve dovela u šok situaciju, uopšte zatrebati pomoć Evropske unije u zemalja BRIKS-a? Evo mišljenja Mihaila Hazina, šefa kompanije za konsalting NEOKON:

U stvari 100 do 200 do 300 milijardi nije novac koji bi mogao da spasi situaciju. Potrebno je najmanje 2 do 3 biliona. Ali toliki novac, što se kaže, ne postoji u prirodi. Ako ga štampamo, to bi samo urušilo celokupan finansijski sistem. Treba da se shvati ono najbitnije. Sadašnji ekonomski model u kojem se dugovi ne naplaćuju već refinansiraju, gotov je. Potrebne su drastične promene! Treba da se o njima razmišlja, da se one nude umesto da se zakrpljuje grčka rupa koja se stalno proširuje. I nije bitno hoće li biti ili neće biti referenduma, šta će se odlučiti. Defolt u Grčkoj je ipak neizbežan, kao i to da će evrozona na kraju krajeva početi da se urušava. Mislim da su mnogi toga svesni... ali odugovlače čekajući izbore u velikim zemljama, Nemačkoj i Francuskoj. Izbori su ono što je bitno za političare! Tako da od samita ne očekujem neke bitne odluke.

I poslednja crtica: u ruke nemačkog izdanja Spiegel pali su podaci iz završnog kominikea visokog sastanka. Sudeći po njima u pripremi je paket mera za totalnu kontrolu svetskih finansijskih tržišta. Da li je to tačno, saznaćemo vrlo uskoro.