Srbija i Rusija mogu još mnogo više

 Ministar spoljnih poslova Rusije govori ekskluzivno za "Novosti" o saradnji dve zemlje, odbrani Kosova, ulozi međunarodnih misija, novim investicijama.
Braneći svoju teritoriju Srbi i dalje treba da se drže međunarodnog prava i Rezolucije 1244 SB UN u kojoj je jasno zapisano da je Kosovo i Metohija deo teritorije Srbije. To je, a treba i ubuduće da bude, ključni dokument za Srbe. Rusija će i dalje zadržati svoj stav o Kosovu i ne namerava da ga menja. Ni u budućnosti neće priznati samoproglašenu državu Kosovo. Odnosi Rusije i Srbije su zaista dobri, ali postoje još velike rezerve da se oni unaprede u više oblasti.To su glavne poruke koje u ekskluzivnom intervjuu za ”Novosti” iznosi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

* Na inicijativu Rusije članice SB su nedavno raspravljale o situaciji na severu Kosova. Može li se, uopšte, doći do zajedničke pozicije za rešenje kosovskog problema kad Amerika beskompromisno štiti samo albanske interese?

- U suštini vi pitate: može li da se napravi kompromisan rasplet u rešavanju kosovskog problema? Ne treba zaboraviti da je Rezolucija 1244 SB UN bila rezultat složenog kompromisa. Rusija je insistirala na tome da u rezoluciji budu potvrđene norme međunarodnog prava i realnost koja se dogodila. Rusija je insistirala na teritorijalnoj celovitosti Srbije i neophodnosti da se sporna pitanja rešavaju putem dijaloga i dogovora strana, u skladu sa principima OEBS, pre svega sa Helsinškim završnim aktom. Pri tom smo polazili od toga da će Rusija podržavati sve aktivnosti koje je Beograd nameravao da učini u okvirima političkog rešenja problema na osnovu Rezolucije 1244. Kao i do sada čvrsto se držimo takve pozicije, nastale stremljenjem da doprinesemo jačanju dugoročne stabilnosti u balkanskom regionu. Upravo rukovodeći se takvim pristupom mi smo podržali proces dijaloga između Beograda i Prištine. Pažljivo pratimo njegov tok. Ocenjujemo da je dijalog nedavno bio prekinut zbog destabilizacije situacije na administrativnoj liniji između Kosova i ostalog dela Srbije.

* Rusija je i ranije upozoravala na opasnosti od jednostranih poteza Prištine...

- Mi smo mnogo puta i na različitim nivoima izjavljivali o opasnosti jednostranih aktivnosti, čiji je cilj da stave pod kontrolu Prištine administrativnu liniju sa Srbijom. Govorili smo da je neophodno da se poštuje statusna neutralnost međunarodnih snaga prisutnih u pokrajini - Snaga za Kosovo i Misije EU u oblasti vladavine zakona. O tome se govorilo i na poslednjem zasedanju SB UN o Kosovu. Nažalost, naša upozorenja nisu poslušali. To je i stvorilo eksplozivnu situaciju u regionu. U tim uslovima posebno je važno ne samo sačuvati ulogu UN i njenog SB u pregovaračkom procesu, već i aktivizirati delatnost Misije UN na Kosovu, koja je u skladu sa Rezolucijom 1244 dužna da u punoj meri ispuni svoju funkciju u regulisanju kosovskog problema.

* Hoće li ruske i srpske diplomate i dalje koordinirano voditi aktivnosti oko Kosova?

- Kosovska problematika zauzima prioritetno mesto na dnevnom redu mojih kontakata sa spoljnopolitičkim rukovodstvom Srbije. Konkretno, za vreme 66. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku sreo sam se sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem. U razgovoru sa srbskim kolegama uvek podvlačimo našu doslednost u podršci Srbiji u kosovskom procesu. Regularno postavljamo pitanje o neophodnosti da se poštuje Rezolucija 1244 sa drugim našim partnerima, uključujući i dijalog u okviru Saveta Rusija-NATO, a takođe u razgovorima sa SAD i EU.

* Srbi koji žive na KiM izgubili su poverenje u zapadne zemlje i dosta nade polažu u Rusiju. Kakvu podršku Srbi mogu da očekuju od Rusije?

- Što se tiče rešavanja problema u ovoj srbskoj pokrajini Rusija nije izmenila svoju poziciju. Normalizacija se mora sprovoditi u strogom skladu sa Rezolucijom 1244. Pokušaji da se zaobiđe ta rezolucija su grubo kršenje međunarodnog prava i vode destabilizaciji situacije na Balkanu. Kao što je poznato, mi ne priznajemo samoproglašenu nezavisnost takozvane republike Kosovo. Pricipi međunarodnog prava i ubuduće će biti u osnovi stavova i pravca Rusije kako da se reguliše kosovski problem.

* Kako ocenjujete perspektivu istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu?

- Teško je očekivati pomirenje na Kosovu i normalizaciju u balkanskom regionu bez marljive i nepristrasne istrage vezane sa nezakonitu trgovinu ljudskim organima na Kosovu. Moraju se kazniti krivci bez obzira na to kako visoke položaje oni zauzimali. Rusija je bez kolebanja podržala predlog Srbije da Savet bezbednosti formira specijalni međunarodni mehanizam istrage. Nameravamo da i ubuduće podržavamo razvoj odgovarajućih inicijativa, i pažljivo ćemo pratiti da se pravovremeno i bezuslovno realizuju prihvaćena rešenja.

* Beogradski listovi su već objavili da je tekst Dogovora o strateškom partnerstvu Rusije i Srbije gotov. Hoće li on biti sličan dogovorima sa drugim zemljama, ili će u nečemu, ipak, biti specifičan?

 - Naša saradnja sa svakom državom ima svojih spacifičnosti koje se, što je razumljivo, odražavaju u dogovorima koje potpisujemo. Rusko-srbski odnosi su na visokom nivou. Težimo tome da naše partnerstvo odgovara savremenoj realnosti, da se gradi na međusobnom poverenju, razumevanju i poštovanju interesa naroda obe zemlje i međusobnoj podršci kako ono ne bi bilo podvrgnuto trenutnoj političkoj konujnkturi. Polazimo od toga da su rukovodstva naših država čvrsto raspoložena da razvijaju saradnju upravo na takvim principima. Pravna forma kojom ta dobra saradnja treba da se učvrsti je drugostepeno pitanje.

* Rukovodstva Rusije i Srbije visoko ocenjuju političke odnose naših dveju zemalja. U čemu, po vašem mišljenju, Rusija i Srbija mogu još da poboljšaju odnose?

- Zaista, Rusija i Srbija su bile i jesu, a uveren sam da će tako biti uvek, države bliske jedna drugoj. Narode naših zemalja vežu mnogovekovne istorijske, kulturne i duhovne veze. To je čvrsta osnova za građenje i stalni rast obostranih odnosa. Što se tiče sadašnjeg stanja, visoke ocene se mogu dati ne samo političkom dijalogu, nego i našoj ekonomskoj i humanitarnoj zajedničkoj aktivnosti. Već se realizuje niz velikih zajedničkih projekata u oblasti energetike, aktivno se širi investicijska saradnja, postoje dobri planovi međusobne saradnje u transportu i infrastrukturi, poljoprivredi, a raste i međusobna trgovinska razmena.

* Vi smatrate da su između naše dve zemlje moguće i nove forme kooperacije?

- Ako se pažljivo analizira taj, nemali potencijal koji postoji u rusko-srbskim odnosima, može se zaključiti da čak i sadašnji dosta visok nivo saradnje odgovara potrebama i mogućnostima dveju zemalja. Postoje rezerve za usavršavanja, traženja novih formi kooperacije. Ekonomski aspekti naše razmene bili su duboko proanalizirani na nedavno održanom redovnom zasedanju međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučnotehničku saradnju u Beogradu. Posebno bih hteo da izdvojim projekt stvaranja zajedničkog regionalnog centra za vanrednu humanitarnu pomoć u Nišu. Ta inicijativa je, zapravo, otvorena i njoj mogu da se pridruže i druge zemlje regiona.

* Rukovodstvo Rumunije se dogovorilo sa Vašingtonom o ”gostoprimstvu” za elemente Protivraketne odbrane, što je u Srbiji izazvalo zabrinutost.

- Prisiljen sam, nažalost, da konstatujem da je potpisivanje dogovora između Vašingtona i Bukurešta o razmeštanju u Rumuniji baze raketa-presretača globalnog američkog sistema PRO - samo jedna karika iz lanca događaja poslednja dva meseca, koji potvrđuju nameru SAD da ubrza realizaciju svojih protivraketnih planova, bez obzira na zabrinutost Rusije, a što smo mi mnogo puta obrazložili. Analogne dogovore o razmeštanju komponenata i infrastrukture PRO Amerikanci su takođe postigli sa Turskom, Poljskom, Španijom. Pritom, po svemu sudeći, to nije konačan spisak zemalja. Sve se to događa kad je dijalog Rusije sa Vašingtonom i severnoatlantskom alijansom o, za nas, principijelnim pitanjima ušao u ćorsokak. Za nas su principijelna pitanja da se daju garancije u pravnoj obavezujućoj formi da američki i NATO PRO nije uperen protiv ruskih snaga odvraćanja. Mi tražimo da se napravi precizan kriterijum iz kojeg se vidi da njihov PRO nije usmeren protiv nas.

* Kakav će biti odgovor Rusije ako dogovora ne bude?

- Spremni smo da produžimo protivraketni dijalog i sa SAD i sa NATO. Ali, ipak, ako naši partneri budu i ubuduće ignorisali našu poziciju mi ćemo morati drugim metodama da štitimo vlastite interese u oblasti bezbednosti. Možda će za to biti potrebne konkretne, hteo bih da podvučem, iznuđene mere, tj. odgovor vojno-tehničkog karaktera. Reći ću otvoreno: takav razvoj događaja mi ne bismo želeli.

SPORT MU POMAŽE Sergej Lavrov ima 62 godine, ali zahvaljujući tome što se bavi sportom, izgleda mlađi i odlično podnosi brojna putovanja i intenzivnu diplomatsku aktivnost. On je karijerni diplomata, završio je 1972. Moskovski državni institut međunarodnih odnosa. Govori engleski, francuski i singalski. Prvi posao mu je bio u Sri Lanki. Kasnije je mnogo godina proveo u predstavništvu SSSR-a pri UN. Od 1992. do 1994. bio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, a od 1994. do 2004. stalni predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti OUN. Od marta 2004. je ministar spoljnih poslova. Oženjen je, ima odraslu ćerku. Od sportova voli i igra fudbal, a leti splavari ili vozi kanu na sibirskim rekama.