G20 će razmišljati kako da spase Evropu

Izjava premijera Grčka Georgiosa Papandreua o nameri da se u januaru na ošti referendum iznese antirkizni plan za Grčku ne samo da je oborila finansijska tržišta, šokirala lidere zone evra, već će verotvatno pomeriti i akcente predstojećeg samita dvadesetorice u Kanu 3-4. novembra. Između ostlog i glavnog problema – traženja puteva za izlazak iz krize, koja je zapljusnula Evrpu i ne samo nju. Sudeći po razmeni mišljenja, spasavanje EU može da postane predmet političkog cenkanja između vodećih sila, od kojih svaka u toj igri ima svoj interes.

Predsednik SAD Barak Obama u članku objavljenom u Fajnenšl Tajmsu predložio je svoju varijantu spasavanja svetske ekonomije, podvukavši da je novac potreban u prvom redu samim SAD. Ekonomija SAD kao najveća u svetu i dalje je globalni lider. Jedini i najefikasniji način da se svetska ekonomija natera da brže napreduje jeste da se pomogne američkoj ekonomiji da se ubrza. Neočekivani obrt, šta da se kaže! Pri tome glavni udarac stabilnosti svetske ekonomije mogu da nanesu dužnički problemi zone evra, uveren je američki lider.

Sama Evropa, naprotiv, priprema se da zamoli od Vašingtona novac za izlazak iz krize. Tako se premijer Portugalije Pedru Pasuš Koeljo već obratio meksičkom predsedniku Felipeu Kalderonu sa molbom da pokrene na samitu G20 pitanje u učešću SAD u prevladavanju evropske budžetske krize.

Ali postoje i drugi izvori finansiranja koje Evropa potencijalno može da iskoristi. Reč je u prvom redu o Rusiji i Kini.

Peking zauzima po tom pitanju dvostruki stav. I to nije slučajno. Kako smatra ekspert Nemačkog saveta za spoljnu politiku Aleksandar Rar, Kina je spremna da pomaže Evropi, ali zauzvrat bi želela da dobije priznanje svog ugleda u međunarodnoj ekonomiji i politici, koji se promenio poslednjih godina. Kina ima vlast, ona je spremna da postavlja uslove svoje pomoći, govori ekspert. Između ostalog, može biti reči o tome da MMF predvodi ne predstavnik Francuske, već Kine.

Čuo se i predlog od strane Moskve. Pomoćnik predsednika RF Arkadij Dvorkovič izjavio je da je Rusija spremna da pruži EU antikriznu finansijsku podršku orijentaciono u vrednosti do 10 milijardi preko mehanizma MMF i namerava da iskoristi strukture fonda za monitoring namenskog korišćenja izdvojenih sredstava.

Ali za sada, podvukao je ruski činovnik, formalno nikakvih zahteva EU nije bilo, ako se ona obrati sa takvim zahtevom, tada će kompetentni organi razmatrati ozbiljno ovakav zahtev i mogućnost pružanja pomoći.

Sa svoje strane Aleksandar Rar smatra da Moskva može i da ne dočeka obraćanje Evrope tim povodom. U Starom Svetu, nažalost, i dalje gledaju na ruski novac kao na instrument političkog pritiska. I to je takođe do krize u odnosima između vodećih država.

Ipak izbor EU i zemalja velike osmorke u suštini ne postoji. Format samita i njegov prgram su pokazali da se svet snažno menja. Ako su ranije na dnevnom redu foruma bila glavna pitanja, na primer, o promeni klime, sada je to antikrizni program. Šta više, još pre godinu i po, kada se mnogima činilo da svet izlazi iz krize, na Zapadu su pokušali da suze G20 do G8. Sada su ti razgovori zaboravljeni, pošto novac za izlazak iz krize postoji u zemljama u razvoju kao što su Rusija, Kina, Indija, Brazil, tačnije velika dvadesetorica, smatra politikolog Aleksandar Rar.

Rezultat samita, najverovatnije biće usaglašavanje, makar u preliminarnom obliku, akcionog programa zemalja za izlazak iz krize. On će se ticati u prvom redu podrške EU i američkog dolara. Ipak efektivnost tog programa, kao i realni koraci na putu izlaska iz krize postavljaju još jedno pitanje.