Šok terapija na grčki način

Ekonomski problemi Atine prešli su u kategoriju poltičkih. Premijer Grčke iznosi na referendum pitanje da li da se prihvati plan Evropske unije za spasavanje zemlje od dužničke krize. Vlada je podržala stav Georgiosa Papandreua. Opozicija traži da on hitno podnese ostavku. U evropskim prestonicama ova vest je izazvala šok.

Plan Brisela za spasavanje Atina nastao je uz grdne muke – prošle nedelje su šefvi evropskih država morali da zasedavaju do kasno u noć da bi postigli konsenzus. Kao rezultat odlučeno je da se Grčkoj otpiše 50 odsto državnog duga. To je 100 milijardi evra. Uslov je da ova zemlja uvede striktne mere štednje. I sada, posle svih problema koje je ova zemlja zadala susedima iz evrozone, Papandreu se odlučio za sumnju: da li vredi da se ovaj „poklon“ prihvati. To jest Grcima koji su na večitom štrajku predlaže da odobre tešku i nepopularnu odluku. Obični građani čekaju „živ novac“ za isplatu plata i penzija i za stvaranje radnih mesta. Međutim njihovo glasanje moglo bi rešiti sudbinu cele zone evra. Ako referendum spreči pružanje pomoći Atini, zemlji realno preti defolt.

Premijer Grčke nije o referendumu unapred obavestio ni Nikolu Sarkozija ni Angelu Merkel, čak ni svog ministra finansija. Predsednik Francuske je rekao, ne pokušavajući da prikrije iznenađenost, da alternativa sporazumu o pomoći Grčkoj ne postoji:

Francuska vas podseća da je plan koji je odobrilo 17 članica evrozone jedini mogući put za rešavanje problema grčkog duga. Da se reč da narodu uvek je legitimna odluka. Ali jedinstvo svih zemalja zone evra nije moguće bez napora svake njene članice.

Danas će šefovi Nemačke i Francuske i direktori Evropske centralne banke i MMF održati vanredne pregovore s premijerom Grčke. Zahtevaće od njega da se pre svega objasni. Sastanak bi trebalo i da smiri svetske berze koje su se „srušle“ u utorak posle informacija o predstojećem referendumu. Na šok se nadovezao i pad cena nafte i zlata. Ovi aktivi su međutim uvek bili u porastu u periodima nestabilnosti berza. Prvobitno je planirano da će se referendum održati u januaru. Ali je Atina, zbog straha da će se svetske fondovske platforme ponovo uzdrmati, rekla da će ga organizovati što pre.

Papandreuov predlog je doveo do raskola u grčkoj vladajućoj stranci PASOK. Šest njenih uticajnih članova su premijera pozvali da podnese ostavku. Još jedan je napustio stranku, čime je PASOK lišio svog preko potrebnog glasa u parlamentu pred glasanje po pitanju votuma nepoverenja premijeru. Bez obzira na činjenicu da Papandreuova stranka ima većinu poslaničkih mandata, njen je položaj dosta klimav – 152 provladina glasa protiv 148 opozicionih. U parlamentu mnogi, i to ne samo predstavnici opozicije, smatraju da održavanje referenduma o prihvatanju predloga Brisela ugrožava članstvo zemlje u Evropskoj uniji. I pozivaju da se u zemlji pre roka održe parlamentarni izbori.