Realna kontrola ili novi zmaj od papira?

Državnu kontrolu rizičnih poslova na finansijskim tržištima zahteva vrhuška EU. Odgovarajuće pismo Barozua i van Rompeja upućeno je dvadesetorici koja će se okupiti u Kanu 3-4 novembra. Ipak forum, ako je suditi po nacrtu njegovog komunikea, namerava da ode još dalje. EU juriša na otovrena vrata, smatra novinar Špigla, koji je objavio odlomke dokumenta. Mada lideri dvadesetorice ovog puta su izgleda raspoloženi prilično ozbiljno i planiraju da čvrsto priklješte repove neobuzdanim finansijskim špekulantima. To je u svakom slučaju proklamovano.

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble savetuje da se ne pada u euforiju u očekivanju čudesnih rešenja glava svetskih ekonomija. Vreme je, smatra on, da se započne realizacija makar onoga što je bilo usvojeno ranije. U EU to su u prvom redu dužnički problemi i podizanje konjukture Italije, kao i rekapitalizacija banaka.

Profesor Boris Rubcov ne slaže se sa tim zaključkom: na dnevnom redu dvadesetorice su pitanja koja su i ranije bila razmatrana.

Sve odluke koje se tiču reforme finansijskog sistema, njegove arhitekture u pojedinoj meri su doticana na prethodnim zasedanjima. To se tiče i nagrađivanja radnika finansijskog sektora, i regulisanja tržišta vanberzanskih proizvodnih finansijskih instrumenata, jačanje kapitala banaka, regulisanje sistemski značajnih finansijskih institucija. U principu glavne i ispravne odluke su već bile donete. Ako se pogleda rezolucija ministara finansija i predsednika centralnih banaka u Francuskoj u oktobru, ona sadrži sve ove stavove koji su već postojali. I sada se oni iznose na razmatranje šefova država u Kanu.

U principu, zasedanja dvadesetorice imaju pre politički karakter. Realni rad se vodi na nivou specijalizovanih međunarodnih organizacija. Istog tog Bazelskog komiteta za bankarski nadzor, međunarodne organizacije regulatora tržišta fondova, Saveta za finansijsku stabilnost. Oni izrađuju određene standarde usmerene na stvaranje jačeg finansijskog sistema. I principi razrađeni u ovim organizacijama pre ili kasnije će se uvesti u nacionalna zakonodavstva država. Na tome se radi. A odluke na nivou šefova država nose previše uopšteni karakter.

Finansijski sektor se u suštini odlikuje povećanim rizicima. Za njega je karakteristično formiranje mehura. On ima potrebu za strožim regulisanjem. Finansijski sektor može da se odvoji od neke baze, što i izaziva krize. To što smo videli 2006-2008. godine, to je bilo realno odvajanje finansijskog tržišta od fundamentalnih faktora. To što vidimo sada u okviru međunarodne zajednice jesu pokušaji da se nekako normalizuju i urede dešavanja u finansijskom sektoru.

Ali ova normalizacija više podseća na sizifov posao. Koliko samo vredi problem praktični nekontrolisanih hedž-fondova, koji se još nazivaju „banke u senci“. Ili ofšor zona – skoro legalnog utočišta sivih i otvoreno kriminalnih kapitala sa zaradom od trgovine narkoticima ili biznisa na prodaji oružja. Ili poslovi pomoću kompjuterskih algoritama. Nezadrživa špekulacija proizvodnim finansijskim instrumentima je đavolski pronalazak, kako je nazavo derivate jedan od brokera Njujorške berze. Globalni finansijski lobi za sada prevladava nad stidljivim pokušajima političara da uvedu makar elementarni red u tom sektoru.