Divljaštvo: Takozvani ustanici raskopali grob Gadafijeve majke. U razmenu za njene kosti oni zahtevaju da se kaže mesto gde se krije Sejf-al-Islam

Međunarodna koalicija prekida vojnu operaciju u Libiji. Međutim nove vlasti ove zemlje ne žele da puste NATO. Moskva je upozorila da namerava da postavi pitanje o dejstvima alijanse u Libiji u SB UN i u okviru Saveta Rusija-NATO.

U ponedeljak, kada se završava operacija NATO-a u Libiji Ujedinjeni branilac, rusko Ministarstvo inostranih poslova izjavilo je da je alijansa grubo prekišila mandat izdat rezolucijom 1973 SB UN. Zamenik ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško je podvukao: U našim zajedničkim interesima je da se slični scenariji ubuduće ne ponove. Rusija će insistirati na tome da sva dejstva NATO-a strogo odgovaraju normama međunarodnog prava. Libijske pouke Moskva namerava da razmotri na SB UN i u Savetu Rusija-NATO.

Velika Britanija, Francuska, SAD, Kanada, Belgija, Italija, Španija, Danska i Norveška tačno pre 7 meseci započele su pomorsku i vazdušnu operaciju u Libiji. Njen cilj bilo je da se ograniče dejstva snaga Moamera Gadafija na gušenju protivnika režima. Međutim operacija je svela na direktnu vojnu podršku ustanika na svrgavanju pukovnika, koji je vladao 42 godine.

Snage koalicije faktički su preuzele na sebe pravo izbora budućnosti Libije. Zato je odmah posle eliminisanja Gadafija Rusija istupila sa inicijativom da se prekine vojna operacija. Juče je SB UN jednoglasno podržao ovu inicijativu, odobrivši rezoluciju koju su predložile Rusija i Velika Britanija. Međutim nove libijske valsti mole NATO da ostane. Predsednik Instituta za strateške ocene Aleksandar Koovalov smatra da se one boje da ostanu oči u oči sa mnogobrojnim ustaničkim odredima koji se ne potčinjavaju centralnim vlastima.

Za NATO je sada glavni zadatak da nekako izađe iz Libije i da se ne nađe u klopci plemenskih, grupacijskih sukoba. Naravno, NATO će nastaviti da pomaže trupama Prelaznog nacionalnog saveta. Ali vrlo je sumnjivo da će se sam Prelazni nacionalni savet očuvati celovitost, da će uspeti da imenuje privremenu vladu koja će organizovati izbore. Zato ostati sada u Libiji znači preuzeti na sebe odgovornost za to što će se u Libiji dešavati. Tamo se neće dešavati ništa dobro. To je sasvim očigledno. Zato je zadatak NATO-a da što je moguće pre ode odatle.

Većina plemena i narodnosti stupiće u borbu za naftu, podelu humanitarne pomoći, kontrolu tokova švercovanog oružja. Takvo mišljenje izrazio je ekspert Instituta za strateške ocene i analize Sergej Demidenko. Uz sve to uključuje se islamistički faktor.

Islamisti se već sada obračunavaju sa onima koji su podržavali Gadafijev režim. Sada u Misurati, Sirtu, krajnje je opasna, strašna situacija. Takozvani ustanici već su raskopali grob Gadafijeve majke. U razmenu za njene kosti oni zahtevaju da se kaže mesto gde se krije Sejf-al-Islam, Gadafijev sin. Tačnije u Libiji se sada dešavaju surove, nečovečne stvari. Čak je teško zamisliti perspektivu kada započne borba za politički uticaj, naftu, oružje i hranu. Zapad u tim uslovima nije u stanju da predloži ništa razumno. I najverovatnije za 5-10 godina on će ipak doći do zaključka da je Libiji potrebna čvrsta ruka, da je potreban novi Gadafi. Oni su došli do tog zaključka u pogledu Iraka.

Vojnu pobedu u prvom redu može da iskoristi borbeno najsposobniji deo ustanika — islamisti. Na njih su se, između ostalog, oslanjale snage koalicije u toku prolećne operacije. To, kao i obračun sa Gadafijem i masovna ubistva njegovih pristalica, već je bacilo senku na saradnju NATO-a sa islamistima. I uloga alijanse u libijskoj operaciji biće sve sumnjivija kako budu rasli vojni apetiti islamista. Evo zašto nije isključeno da ako NATO pomogne Libiji da pripremi kopnene snage, uspostavi sredstva veze i vazdušnog izviđanja, sve to može da se nađe pod kontrolom islamista.