Porez na sladak život

Našavši se u teškoj budžetskoj situaciji, vlasti svih zemalja sve češće pribegavaju uvođenju neobičnih poreza — od poreza na slano, slatko i masno do poreza na milionere i mrtve duše. Komentator lista Vlasti Sergej Minaev smatra da objekat oporezivanja veoma zavisi od lokalnih tradicija.

Početkom septembra u Mađarskoj je stupio na snagu novi porez na prehrambene proizvode sa velikim sadržajem soli i šećera (u mađarskoj štampi on je dobio naziv ”čokoladni porez” i ”porez na čips”). Mađarski proizvođači bombona, čipsa, grickalica i torti, kao i osvežavajućih napitaka treba da plate budžetu od 5% do 20% vrednosti proizvoda, prebacujući, naravno, uplaćene sume na potrošače. Kada je reč o uvozu takvih namirnica, porez treba da plate veliki uvoznici. Prvobitno mađarski zakonodavci su hteli da oporezuju još i mađarske kobasice pod izgovorom povećanog sadržaja soli, ali zatim su shvatili da će to biti previše: građani mogu da se pobune.

Kao opravdanje za novi porez vlasti su ukazale da je neophodno boriti se za zdrav način života. Kako je istakao poslanik mađarskog parlamenta Šandor Font, dajemo potrošačima do znanja da ne treba koristiti tako nezdrave namirnice koje su uz to postale tako skupe. I, naravno, stavljamo proizvođačima do znanja da ne bi bilo loše smanjiti u proizvodima sadržaj šećera i soli. Vlasti su posebno podvlačile da ovakav porez koji se tiče namirnica sa povećanim sadržajem šećera već postoji u Danskoj, Finsko i Norveškoj.

Proizvošači su počeli da protestvuju. Kako je podvukla Reka Šolozi, predstavnica Mađarske asocijacije preduzeća prehrambene idnustrije, usvajanje takavog poreza je poslednji korak koji će udariti pre svega po sitnim lokalnim proizvođačima. Velike strane prehrambene kompanije će otići iz Mađarske, a crno tržište robe sa povećanim sadržajem soli i šećera će procvetati.

Mađarska štampa sapštila je da su nemački vlasnici mađarske kompanije Chio Chips doneli odluku da odustanu od planova izgradnje nove fabrike za proizvodnju kokica. A mađarska kompanija koja proizvodi energetski napitak Hel takođe je izjavila da u nastalim uslovima neće proširivati proizvodnju. Ipak mađarske vlasti su uverene da u svakom slučaju porez će donositi u budžet 106 miliona dolara godišnje.

Početkom oktobra u Danskoj je takođe stupio na snagu novi porez koji je u danskoj štampio dobio naziv ”masni”. Oporezivanju podleže produkcija sa sadržajem masti po stopi 2,90 dolara za kilogram masnoće.

Zbog poreza, po proračunima Danske konfederacije industrije, prosečan hamburger će poskupeti za 0,15 dolara, a prosečno pakovanje putera za 0,40 dolara. Danski proizvođači se žale da je sistem oporezivanja veoma komplikovan: vlasti planiraju ne samo da prate sadržaj masti u konačnom proizvodu, već i da oporezuju korišćenje masnoća u procesu pripreme. Troškovi na uspostavljanje sistema kontrole prebačeni su na proizvođače i iznosiće u narednoj godini 28 miliona dolara.

Danske vlasti su sa zadovoljstvom istakle da dodatni porezi na šećer, čokoladu i osvežavajuće napitke postoje još u nekim zemaljama, a porez na masti je inovacioni — takvog nigde nema.

Vlasti su takođe poduvkle da je porez na masnoće usmeren na borbu za zdrav način života i treba da dovede do toga sa prosečni životni vek danskih građana, koji je sada nešto niži od 79 godina (prosečni pokazatelj za industrijske zemlje) skoči u narednih 10 godina na tri godine. Kako je izjavio danski ministar zdravlja Jakob Nilsen, porez na masnoće je isto tako važan kao i porez na šećer. Jer masti izazivaju srčana oboljenja, pa čak i rak.

Diskusija između američkih demokrata i republikanaca o tome šta da se radi sa porezima u kontekstu predtojećih predsedničkih izbora, kao i o neophodnosti da se smanji budžetski deficit stupila je u akutnu fazu. Predsednik Baraka Obama insistira da na otvaranje novih radnih mesta treba potrošiti još 447 milijardi budžetskog novca, a radi toga je potrebno uvećati poreske prilive. Republikanci podvlače da će uvećanje poreskih priliva učiniti besmislenim sve planove za otvaranje radnih mesta, pošto neophodost plaćanja više novca budžetu nateraće biznismene da smanje troškove proizvodnje.

Krajem septembra predsednik Obama je izneo plan uvođenja u Americi specijalnog poreza za lica koja zarađuju godišnje milion dolara i više. Takvih u SAD, podvukla je administracija, ima 240 hiljada, ili 0,17% svih poreskih obveznika. Visina poreza još nije određena, mada su republikanci već oštro kritikovali ideju. Kako je ukazao predsednik budžetskog komiteta predstavničkog doma kongresa Pol Rajan, takav porez je kretanje u pogrešnom pravcu, zato što može da dovede do klasnog rata. A klasni rat može da se smatra dobrom politikom, ali uvek će biti loša ekonomija. Nije nam potreban sistem zasnovan na zavisti.

Neki moskovljani su u septembru sa čuđenjem primetili pojavu novog poreza — poreza na umrle rođake. U dokumentima za plaćanje komunalnih usluga onih porodica koje su svojevremeno privatizirale stan bez podele udela i kod kojih je jedan od učesnika privatizacije preminuo, iznenada se pojavio još jedan platiša. U centru koji vrši slanje priznanica objasnili su im da je ovaj platiša upravo preminuli rođak. Na pitanje zašto se on pojavio kao platiša upravo sada, mada je umro pre nekoliko godina, usledio je odgovor: Zato što smo tek sada dobili potpune informacije o sastavu lica koja su učestvovala u privatizaciji bez podele udela. Na pitanje kako čovek može da bude objekat plaćanja komunalnih usluga, ako ne živi u stanu i ne koristi komunalne usluge, usledio je odgovor da platiše nisu samo lica koja žive u stanu, već i vlasnici. Na pitanje kako se vlasnikom može smatrati preminuli, usledio je odgovor da nikakva smrt ne ukida prava vlasništva.

Građani su mogli da se žale pravnicima specijalizovanim na stambenim pitanjima i da dobiju sledeće objašnjenje. Prema aktualnom ruskom Stambenom zakonodavstvu, svi vlasnici stanova treba da snose troškove za održavanje ovog stana u dužnom stanju, što znači treba i da snose troškove za komunalne usluge. I ništa se ne govori o tome da li su to živi ili mrtvi vlasnici. I jedni i drugi imaju jednake obaveze.

Komunalne usluge na urmle rođake sa posebnim porezom povezuje i to što se za umrle ove usluge plaćaju po povišenim tarifama. Prema važećim normativnim dokumentima, za vlasnike stana koji nisu registrovani u tom stanu i u njemu ne žive, primenjuju se upravo takve tarife. Iz jasnih razloga umrli vlasnici spadaju upravo u ovu kategoriju.

Jasno je da se vlasti svih zemalja nalaze u teškoj budžetskoj situaciji i da bi želele da poprave stvar uz pomoć povećanja poreza. Mada povećanje poreza na prihode, na profit ili PDV u interesima smanjenja budžetskih deficita građani bi dočekali bez entuzijazma: još se od krize 2008-2009. nismo oporavili, čeka nas nedoređenost, možda nova kriza, a tu vlasti umesto pomoći oduzimaju novac. Zato za vlasti kao prihvatljivija varijanta deluje uvođenje nekakvih egzotičnih poreza, poput poreza na sadržaj soli, šećera ili masti u mernicama. Tim pre što se za ovo oporezivanje može naći dobar izgovor: nećeš da platiš, nemoj da jedeš slano i masno, bićeš zdraviji. I može se primetiti da mnogi novi porezi ne dotiču sve stanovnike, samo neke. Nisu svi u SAD milioneri, i ne važi za sve u Rusiji naplaćivanje komunalnih usluga umrlim vlasnicima stanova.

Jasno je i da se sam objekat oporezivanja egzotičnim porezom uslovljava lokalnom specifikom. Mađari po vekovnim tradicijama (u velikoj meri uslovljenim turskim uticajem), zaista daju prednost ljutim, slanim i slatkim jelima. U Danskoj je veoma razvijena proizvodnja i potrošnja namirnica sa visokim sadržajem masti kao što je puter i sir. U SAD je prema tradiciji veliki broj milionera. A ”Mrtve duše” su klasika ruske književnosti. I nikoga ko je čitao Gogolja ne čudi što čak ni smrt ne spasava od obaveza plaćanja, a korišćenje mrtvih duša u finansijske svrhe je pogodnije nego korišćenje poljoprivrednih proizvoda: nije slučajno Čičikov odbijao da kupuje od spahijice Korobočke plodove seljačkog rada, izabravši same seljake, makar i umrle.

Od brade do senke

Poreska kreativnost današnjih vlada daje povod da se podsetimo najčudnijih poreza u istoriji. List Vlast navodi nekoliko najalarmantnijih primera.

Fusnota

Vidi matrijal ”Iz istorije oporezivanja”, objavljen u br. 24 za 2007. godinu

Brada

Porez na bradu postojao je u Engleskoj u 16. veku za vreme Henrija Osmog i ukinuo ga je sam kralj 1535. godine pošto je sam pustio bradu. U Rusiji ga je uvodio Petar Prvi od 1705. godine. Od dvorjana su naplaćivali 60 rubalja godišnje, od trgovaca prvog reda sto rubalja, od srednjih i sitnijih trgovaca, kočijaša — po 30 rubalja sa izdavanjem potvrde o uplati poreza.

Destilacija viskija

Na predlog ministra finansija SAD Aleksandra Hamiltona 1791. godine američki Kongres uveo je akcize na viski. Protesti nezadovoljnih potrošača napitka u julu 1794. doveli su do ustanka. Protiv pobunjenih pokrenuta je armija od 12 900 ljudi po komandom generala Henrija Lija, koja je po brojnosti prevazilazila armiju kojom je komandovao Džordž Vašington u toku rata za nezavisnost. Pobuna je bila ugušena.

Sluge muškarci

Direktan porez na lica koja angažuju sluge muškog pola bio je uveden u Engleskoj 1692. godine. Sluge muškarci ocenjivani su kao raskoš, a njihovi poslodavci kao izvor popune državne blagajne.

Neubijanje vrabaca

U hercegovini Virtemberg u Nemačkoj od 1789. po odluci hercega Karla-Evgenija, građane su oporezivali u zavisnosti od njihove spremnosti da ubijaju vrapce. Poreski obveznik koji je mogao svake godine da donese tuce ubijenih prica koje uništavaju useve, dobijao je od vlasti 6 krajcara. Oni koji ne donesu ptice, plaćali su porez od 12 krajcara.

Prozori

U Velikoj Britaniji 1699. godine umesto poreza na glave bio je uveden porez na prozore u skladu sa kojim je za svaku kuću bilo potrebno uplatiti dva šilinga godišnje, plus četiri šiligna ako na njoj ima više od 10 prozora, ili plus osam šilinga, ukoliko ima više od 20. Građani su plaćali porez nerado, izjavljujući da vrednost kuće i stanarina nije uvek uslovljena brojem prozora. Postojali su slučajevi kada su poreski obveznici zakucavali prozore, a u Edinburgu je bio izgrađen čitav kvart kuća bez prozora. Porez je postojao do sredine 19. veka.

Ognjište

Parlament Engleske je 1662. uveo porez na ognjišta — za svako ognjište u kući plaćalo se 2 šilinga godišnje: poreski inspektor je obilazio kuće u potrazi za ognjištima, pošto je brojati ognjišta po kaminskim dimnjacima bilo proglašeno nepouzdanim. Građani su pokušavali da izbegnu ulate maskirajući ognjišta ili uopšte nisu puštali u kuću inspektore.

Riba i meso

1659. godine engleski trgovački predstavnik iz Haga saopštio je u London: Neobično je videti spremnost sa kojom se Holanđani slažu da plate poreze, tako velike kao da je i dalje rat sa Španijom. Čovek koji naručuje u hotelu meso, treba da plati 19 akciza. Holandski ribari plaćaju akcize na ribu koju su ulovili ako mole ženu da je isprži.

Smrt

U Drevnom Sumeru rođacima se zabranjivalo da sahranjuju umrlog dok ne plate porez na smrt. A u Kastilji, za vreme španskog kralja Karla Petog koji je došao na presto 1516. godine, ako je umirao glava seljačke porodice, kraljevska blagajna je uzimala sebi jednu kravu.

Senka

U Veneciji od 1993. godine vlasti uzimaju svojevrsni porez za korišćenje gradskog zemljišta. Ovaj porez treba da plate vlasnici prodavnica i kafića čije nastrešnice bacaju senku na gradske ulice.

Toaleti

Porez na toalete koji je uveo rimski car Vespasijan (69-79. godine), po nekim izvorima bio je izazvan time što je mokraća mogla da se koristi prilikom bojenja tkanine. Po svedočenju rimskog istoričara Svetonija, kada je sin cara Vespasijana Tit prekoreo oca što je i nužnike oporezoao, on je uzeo monetu iz prvog profita, prineo je sinovljevom nosu i pitao da li ona smrdi. Ne, odgovorio je Tit. A to je novac od mokraće, rekao je Vespasijan.

Crna boja kože

Posle prvog svetskog rata evropski farmeri u Keniji su izdejstvovali uvođenje poreza na afričko stanovništvo, kako bi prinudili lokalne stanovnike koji nisu imali pare za plaćanje da se odu u najam na farme.