Otvaranje Boljšog teatra

 U Moskvi je u petak uveče, 28. Oktobra posle šest godina rekonstrukcije  otvorena istorijska scena Boljšog teatra  koja se znatno izmenila. Svetkovina je počela gala koncertom koji je direktno prenosio televizijski kanal „Rusija 1.“
 Koncert je otvorio  predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. Posle su na scenu izašli solisti Državnog  akademskog  Boljšog teata  u zaštitnim građevinskim šlemovima i radničkim kombinezonima  izvodeći „Slavъsя" iz Glinkine opera „Ivan Susanin“ i “Knez Igor“. Tokom večeri su  na sceni Boljšog takođe nastupale poznate  zvezde kao gosti: Plasido Domingo, Dmitrij Hvorostovski i Violeta  Uramana.Gala koncert je režirao Dmitrij Černjakov  koji je maksimalno iskoristio nesagledive  i uvođačke mogućnosti  koje pruža  nova scena. Orkestar  je svirao pod upravom muzičkog rukovodioca  i glavnog direktora Boljšog teatra Vasilija Sinajskog .Za svečanu ceremoniju otvaranja koja je  prenošena na televiziji u 60 zemalja sveta, vlasti su izdvojile 120 miliona rubalja (oko 4 miliona dolara).

Osim toga, gala koncert se može videti na Yu Tubu na kanalu Boljšog teatra  kao i na

Pozorište neguje klasiku uvažavajući uticaj savremenih tendencija muzičkog stvralaštva u Rusiji. Repertoar Boljšog oslonjen  je na tri postumenta :u prvom redu na remek-delima ruskog teatra devetnaestog i dvadesetog veka ( Čajkovski, Rimski-Korsakov, Šostakovič, Prokofjev  itd. ), zatim na klasici drugih zemalja  (Verdi,Bize, Vagner, Mocart, Betoven, itd.), dok treći postamnet repertoara čine savremene opere i balet  koje  uključuju u sebe svetske premije.

Istorijat

Boljšoj teatr je otvoren 1825., premda je sama trupa imala aktivnu  kontinuiranu stvaralačku delatnost  još od 1722.pa se otuda  slave dva jubileja  koje razdvaja više od 50 godina. Boljšoj je simbol ruske kulture i bez obzira na sve ratove, požare i druge nesreće, nastavlja da raduje svoje gledaoce veličanstvenim izvođenjima  na najvišem svetskom nivou. Osim toga, Boljšoj je otvoren za nove  umetničke tendecije, uspešno delujući kao hram umetnosti   ne samo za tradicije klasične škole, nego i za otvaranje novih vidika operske i baletske umetnosti. 

Udvostručen prostor teatra

 Površina Boljšog je udvostručena. Restaurirana je nekadašnja  Carska dvorana koja je još u ranoj sovjetskoj epohi preimenovana u Betovenovu, a sva carska obeležja su iz nje sklonjena, bukvalno izrezani   raskošni  carski grbovi i monogrami. Prema legendi, Lenjin je  sa uživanjem slušao Betovenovu muziku pa je  otuda i  dvorana dobila  naziv po genijalniom nemačkom kompozitoru. Sada je Carskoj dvorani vraćeno njeno ime, dok je Betovenova sala duboko pod zemljom. Njena scena je se sastoji iz četiri nivoa  i može se podesiti  kao stepenasta piramida okrenuta na  dole  na 6, 6 metara kao na prekokeanskim brodovima  i tada gledaoci gledaju izvođače ozgo.Dvorana se vrlo bzo i lako može transformisati u studio za snimanje  zvuka. A pre koncerta svakim pritiskom dugmeta podiže se tri do pet redova sedišta; za samo pola sata dvorana je spremna da primi 300 slušalca. Nije ništa strašno ako se u takvom podzemnmom  prostoru  sluša Betoven ili  Šostakovič. U staklenim paviljonima na Pozorišnom trgu  su izgrađeni rezervni  ulazi. 

Beli foaje izgleda raskošno

Osnovni, takozvani beli foaje izgleda raskošno.To je rezultat rada  na hiljade  restauratora. U Carskom foajeou u potpunosti su obnovljeni gobleni uključujući i onaj u koji su nekad ubacili negašeni kreč.U „muzejskom „ foajeu „ sada  već postavljaju izložbu . a eskponati su baletanke neke poznate balerine i egzotični kostimi maltene iz neke preptopotopske „Aide“.Sama dvorana je potpuno završena. Redovi sedišta sad nisu onako spljošteni kao što su bili ranije. Dvadesetih godina prošlog veka Boljšoj je bio jedinstveno mesto gde su se na svojim kongresima mogli skupiti takozvani  radnici i seljaci.

I redovi su se tako zbijali i sažimali kao u konzervi  kako haringe ne bi proplivale i tako se povećao broj mesta  u dvorani skoro  za hiljadu. Akustiku još treba proveravati u praksi , premda su na njoj radila tri instituta.A gipsane “navlake” na balkonima zamenjene su sve “žeženim zlatom” ; poslovima i radnim zadacima pozlate bavilo  se 156 majstora .Čak je  i na  legendarni luster  otišlo 300 grama ovog plementog metala , na luster tako maleni ako se gleda ozdo, a dijametri su  mu 6,5 metara kao u tunelu metroa.

Najprostranija  scena  od svih istorijskih pozorišta

 Sada je scena Boljšog najveća među istorijskim teatrima, sa dimenzijama 21  h 21  m i uzdiže se na šest  etaža.Ljudsko stvorenje na njoj izgleda kao  mrva i to baš ona iz  popularne dečje  pesme Majakovskog  “Mrvica sin ocu je prišla   i pitala Mrvu”: ”Šta je dobro, a šta  je, pak , loše? (Kroška sыn k otcu prišel i sprosila  kroha: Čto takoe horošo, a čto takoe ploho?)

Prva premijera: Glinkina opera  „Ruslan i Ljudmila” već 2.novembra 

Tehnički je scena opremljena tako da se neće  ni primetiti ako  dođe do pomanjkanja mašte kod reditelja.A prvi će to iskusiti  Dmitrij Černjakov  koji je režirao i gala koncert na svetkovini otvaranja restauriranog zdanja, kad u utorak, 2. novembra, u njegovoj režiji bude izvedena premijera  Glinkine opere „Ruslan i Ljudmile „  .Ovu  Gkiunkinu operu Černjakov je, kako sam kaže, odbabrao očaran  njenim optimističkim    krajem. Hovanščina se završava  samospaljivanjem, „Kitež“- uopšte uzevši onu stranu života, objašnjava režiser. U postavci „Ruslana i Ljudmile” on najavljuje grand-stil, ljubiteljima egzotike a la rus – bojarske kuće, kaftane, marame –kokošnjike, a svim gledaocima zajedno „mnogo interesantnog, ljudskog”. Černjakov   nastoji da kao i uvek zaintregrira  gledaoce obećanjima: “Biće  i strašnog i veselog, a u prvom planu data je priča  o Finu i Naini.“ Zbog toga je uloga Naine  poverena Jeleni Obrazcovoj. Za dirigenta  je angažovan Vladimir Jurovski, jedan od najblistavijih majstora iz plejade četrdesetih, koji živi na Zapadu gde je Glinka samo pusti zvuk, a on sam za „Ruslanom i Ljudmilom“ diriguje prvi put. Dirigent Jurovski  često upozorava: “Ovo je bajka za odrasle. Ne dovodite decu na predstavu! U svakom slučaju, ne mlađe od 16 godina, jer je   to  strašno!“Neku ulogu će na sceni igrati i sam režiser. Šansa je data, i zbog čega  ne  bi bila ipak iskorišćena.Jer-pozorište ipak nije mauzolej.

Slike: RIANovosti