Sveta mučenica Carica A. F. Romanova: O braku i porodičnom životu

Postoji još jedan važan elemenat u bračnom životu - to je jedinstvo interesovanja. Nijedna briga žene ne sme izgledati previše sitna čak ni za gigantski intelekt najvećeg muža. S druge strane, svaka mudra i verna žena će se vrlo rado zanimati za poslove svog muža. Ona će poželeti da sazna nešto o svakom njegovom novom projektu, planu, teškoći i nedoumici. Ona će poželeti da zna koji njegov poduhvat je uspeo, a koji ne, i da bude u toku svih njegovih svakodnevnih poslova. Neka oba srca dele i radost i patnju. Neka popola dele teret briga.

Neka sve u njihovom životu bude zajedničko. Oni moraju zajedno ići u crkvu, moliti se jedno pored drugog, zajedno prinositi pred Božije stope teret briga za svoju decu i za sve ono što im je dragoceno. Zašto da ne razgovaraju o svojim iskušenjima, sumnjama i tajnim željama i da ne pomognu jedno drugom saosećanjem i rečima ohrabrenja? Tako će živeti jednim životom, a ne dvama. Svako od njih u svojim planovima i nadama mora obavezno da misli o onom drugom. Jedno pred drugim ne smeju imati nikakvih tajni. Oni moraju imati samo zajedničke prijatelje. Na taj način će se dva života sliti u jedan život i oni će deliti i misli i želje i osećanja i radost i tugu i zadovoljstvo i bol.

Bojte se znaka i najmanjeg početka nerazumevanja ili otuđenja. Umesto da se čovek uzdrži on izgovori glupu i neopreznu reč i evo, između dva srca koja su dotad bila jedna celina pojavila se mala pukotina koja se sve više širi dok oni zauvek ne postanu odvojeni jedno od drugog. Rekli ste nešto nesmotreno? Odmah tražite oproštaj. Nastao je neki nesporazum? Nije važno čijom krivicom, ne dozvolite da to ostane između vas.

Uzdržavajte se od svađe. Nemojte ići na spavanje tajeći u sebi osećanje gneva. U porodičnom životu ne sme biti mesta za gordost. Nikada ne treba hraniti svoje osećanje uvređene gordosti i skrupulozno meriti ko mora da traži oproštaj. Oni koji istinski vole ne smeju da se bave takvom kazuistikom, oni su uvek spremni i da ustupe i da se izvine.

Bez Božijeg blagoslova, ako On ne osveti brak sve čestitke i dobre želje drugova će biti prazne reči. Bez Njegovog svakodnevnog blagoslova porodičnog života čak i najnežnija i najiskrenija ljubav neće moći da da sve ono što je potrebno žednom srcu. Bez blagoslova Neba sva lepota, radost i vrednost porodičnog života mogu u bilo kom trenutku biti uništene.

U uređenju doma moraju učestvovati svi članovi porodice, i najpotpunija porodična sreća može biti dostignuta kada svi časno ispunjavaju svoje obaveze.

Jedna reč obuhvata sve - ta reč je "ljubav". U reči "ljubav" je čitav tom misli o životu i dugu, i kada je mi uporno i pažljivo izučavamo svaka od njih postaje jasna i precizna.

Kada vene lepota lica i gasi se sjaj u očima, a sa starošću dolaze bore ili ostavljaju svoje tragove i ožiljke bolesti, tuge i brige, ljubav vernog muža mora da ostane isto onako duboka i iskrena kao ranije. Na zemlji nema mere koja može da izmeri dubinu Hristove ljubavi prema Njegovoj Crkvi i nijedan smrtnik ne može da voli s istom takvom dubinom, ali je ipak svaki muž obavezan da to čini u onoj meri u kojoj se ova ljubav može ponoviti na zemlji. Nijedna žrtva ne treba da mu izgleda prevelika za njegovu voljenu.

U ljubavi je potrebna naročita delikatnost. Čovek može da bude iskren i odan, a da ipak u njegovim rečima i postupcima nedostaje ona nežnost koja tako pleni srca. Evo saveta: nemojte pokazivati svoje loše raspoloženje i uvređena osećanja, ne govorite gnevno, ne postupajte loše. Nijedna žena na svetu neće toliko patiti zbog oštrih ili nepromišljenih reči koje su izletele iz vaših usta kao vaša sopstvena žena. A najviše od svega se bojte da rastužite upravo nju. Ljubav ti ne daje pravo da se ponašaš grubo prema onome koga voliš. Što su prisniji odnosi tim je bolnije srcu od pogleda, gesta ili reči koje se izgovore u nervozi ili su jednostavno nepromišljene.

Svaka žena mora da zna da kada je uznemirena ili ima nekih poteškoća uvek može kod svog muža da nađe bezbedno i tiho utočište. Ona mora da zna da će je on shvatiti, da će se prema njoj ponašati vrlo taktično, da će upotrebiti silu da bi je zaštitio. Ona nikada ne sme da posumnja u to da će on saosećati s njom u svim teškoćama. Trebalo bi da se ona nikada ne plaši da može da naiđe na hladnoću ili prekor kada dođe kod njega da traži zaštitu.

Ako jedan supružnik poštuje drugog i on je uzvišen, a ako ne i on je ponižen.

Čovek treba da se savetuje sa svojom ženom o svojim poslovima i da ima poverenja u nju. Možda ona neće umeti kao on da se razabere u poslovima, ali je moguće da će moći da predloži mnogo toga dragocenog, jer ženska intuicija često radi brže od muške logike. Međutim, čak i ako žena ne može da pomogne mužu u njegovim poslovima ljubav prema njemu je primorava da se zanima za njegove brige. I ona je srećna kada on traži savet od nje i tako se oni još više zbližuju.

Ako je dan bio uspešan ona zajedno s mužem deli njegovu radost, a ako je bio neuspešan ona mu, kao verna žena, pomaže da prebrodi neprijatnosti i hrabri ga.

Trebalo bi da ruke muža nadahnutog ljubavlju umeju sve da urade. Trebalo bi da svaki muž koji voli ima veliko srce. Mnogi ljudi koji pate moraju naći pomoć u pravoj porodici. Svaki muž žene hrišćanke mora se sjediniti s njom u ljubavi prema Hristu. Iz ljubavi prema njoj on će proći kroz iskušenja u veri.

Deleći njen život ispunjen verom i molitvom on će i svoj život vezati za Nebo. Objedinjeni na zemlji zajedničkom verom u Hrista, prelivajući svoju uzajamnu ljubav u ljubav prema Bogu oni će biti večno sjedinjeni i na Nebu. Zbog čega srca troše godine na zemlji srastajući se u jedno, preplićući svoje živote, slivajući se dušama u jedan savez koji se može dostići samo posle groba? Zašto da ne streme ka večnosti odmah?

Ne samo da sreća muža zavisi od žene nego i razvoj i rast njegovog karaktera. Dobra žena je blagoslov Neba, najlepši dar mužu, njegov anđeo i izvor bezbrojnih blaga: njen glas je za njega najslađa muzika, njen osmeh mu obasjava dan, njen poljubac je čuvar njegove vernosti, njene ruke su blazam za njegovo zdravlje i ceo njegov život, njena vrednoća je zalog njegovog blagostanja, njena stidljivost je njegov najbolji ekonom, njene usne njegov najbolji savetnik, njene grudi najmekši jastuk na kojem se zaboravljaju sve brige, a njene molive njegov advokat pred Gospodom.

Verna žena ne treba da bude ni mašta pesnika, ni lepa slika, ni efemerno stvorenje koje bi se čovek bojao da dodirne, nego treba da bude zdrava, snažna, praktična i vredna žena, sposobna da ispunjava porodične obaveze, a koju ipak odlikuje ona lepota koju duši daje uzvišen i plemenit cilj.

Prva stvar koja se zahteva od žene jeste vernost, vernost u najširem smislu reči. Srce njenog muža joj se mora poveravati bez bojazni. Apsolutno poverenje je osnova verne ljubavi. Senka sumnje narušava harmoniju porodičnog života. Verna žena svojim karakterom i ponašanjem dokazuje da je dostojna muževljevog poverenja. On je siguran u njenu ljubav, zna da mu je njeno srce stalno predano. On zna da ona iskreno podržava njegova interesovanja. Vrlo je bitno da muž može da poveri svojoj vernoj ženi vođenje svih domaćih poslova znajući da će sve biti u redu. Rasipnost i ekstravagantnost žene su uništile sreću mnogih bračnih parova.

Svaka verna žena je prožeta interesovanjima svog muža. Kad mu je teško ona se trudi da ga ohrabri svojim saosećanjem i ispoljavanjem svoje ljubavi. Ona s entuzijazmom podstiče sve njegove planove. Ona nije teret na njegovim nogama. Ona je snaga u njegovom srcu koja mu pomaže da postane sve bolji. Nisu sve žene blagoslov za svoje muževe. Ponekad se žena poredi sa biljkom-puzavicom koja obavija snažni hrast - svog muža.

Verna žena čini život svoga muža plemenitijim i značajnijim usmeravajući ga snagom svoje ljubavi prema uzvišenim ciljevima. Kada se ona puna poverenja i ljubavi privije uz njega u njemu se bude najplemenitije i nabogatije crte njegove prirode. Ona u njemu podstiče hrabrost i odgovornost. Ona čini njegov život predivnim, ublažava njegove oštre i grube navike ako je takvih bilo.

Međutim, ima i takvih žena koje su slične biljkama-parazitima. One se obavijaju oko muža, ali same ništa ne doprinose. One ne pružaju ruku pomoći. Izležavaju se na divanima, šetaju ulicama, sanjare nad ljubavnim romanima i spletkare po primaćim sobama. One su potpuno beskorisne i budući takve postaju breme i za najnežniju ljubav. Umesto da život muža učine snažnijim, bogatijim i srećnijim one samo ometaju njegove uspehe. Rezultat je vrlo kukavan i po nju. Verna žena se privija i obavija muža, ali mu takođe pomaže i nadahnjuje ga. Njen muž na svim poljima oseća kako mu njena ljubav pomaže. Dobra žena je čuvarka porodičnog ognjišta.

Neke žene razmišljaju samo o romantičnim idealima i zanemaruju svoje svakodnevne obaveze i time ne učvršćuju svoju porodičnu sreću. Često se dešava da je uzrok uništene najsnažnije ljubavi: nered, nemar i loše vođenje domaćinstva.

Žena je obdarena saosećanjem, delikatnošću i sposobnošću da inspiriše. Ovo čini da ona postaje u izvesnom smislu Hristov poslanik s misijom da olakša ljudske patnje i tugu.

Glavna obaveza svake žene je uređenje i vođenje domaćinstva. Ona mora biti velikodušna i dobrog srca. Žena čije srce ne dotiče prizor nesreće, koja ne žuri da pomogne kada je to u njenoj moći lišena je jednog od glavnih ženskih kvaliteta koji čine osnovu ženske prirode. Prava žena deli s mužem breme njegovih briga. Ma šta da se mužu dogodi u toku dana kada on dolazi u svoj dom mora dospeti u atmosferu ljubavi. Drugi prijatelji ga mogu izneveriti, ali ženina odanost mora biti postojana. Kada nastupa mrak i nezgode opkoljavaju muža odane ženine oči ga gledaju kao zvezde nade koje sijaju u tami. Kad je potišten njen osmeh mu pomaže da ponovo nađe snagu, kao što sunčev zrak diže pognuti cvet.

S blagoslovom tihim Neba

Anđeli nam sleću

Kada, onemevši od tuge,

Duša pati.

Ako je snaga muškarca u znanju snaga žene je u mekoći. Nebo uvek blagosilja dom žene koja živi radi dobra. Odana žena ima potpuno poverenje u muža. Ona od njega ništa ne krije. Ne sluša reči ushićenosti drugih muškaraca koje ne može njemu da ispriča. Ona mu poverava svako svoje osećanje, nadu i želju, svaku radost ili muku. Kada se oseća razočaranom ili uvređenom ona može da doživi iskušenje da o svojoj patnji ispriča bliskim prijateljima. Nema ničeg pogubnijeg kako po njene sopstvene interese tako ni po ponovno uspostavljanje mira i sreće u njenom domu. Nedaće na koje se žali drugima ostaju kao nezaceljene rane. Mudra žena nikome neće poveriti svoju tajnu nesreću osim svome gospodaru, jer jedino on strpljenjem i ljubavlju može da izgladi sve razmirice i nesuglasice.

Ljubav u ženi otkriva mnogo toga što ne vide oči sa strane. Na njene nedostatke ona baca veo i preobražava čak i njene najprostije crte.

Isto onoliko koliko sa vremenom provedenim u radu i brigama nestaje privlačnost fizičke lepote sve više i više mora da sija duševna lepota dolazeći na smenu izgubljenoj privlačnosti. Žena uvek pre svega mora da se stara o tome da se sviđa mužu, a ne još nekom. Kada su sami ona mora da izgleda još bolje, a ne da zapostavi svoj izgled zato što je niko više ne vidi. Umesto da bude živahna i privlačnaa u društvu, a kad ostane sama da padne u melanholiju i ćuti, žena mora da ostane vesela i privlačna i kada ostaje nasamo s mužem u svom tihom domu. I muž i žena moraju jedno drugom da daju sve najbolje od sebe. Njena vatrena zainteresovanost za sve njegove poslove i njen mudri savet po bilo kom pitanju daju mužu snagu za ispunjavanje njegovih svakodnevnih obaveza i čine ga hrabrim za svaku bitku. A mudrost i snagu koji su joj potrebni za ispunjavanje svetih obaveza supruge žena može da nađe samo u obraćanju Bogu.

Nema ničeg snažnijeg od osećanja koje nas obuzima kada na rukama držimo svoju decu. Njihova bespomoćnost dira u našim srcima plemenite strune. Za nas je njihova nevinost snaga koja nas čisti. Kad je u kući novorođenče brak kao da se ponovo rađa. Dete zbližava bračni par kao nikad ranije. U srcima roditelja oživljavaju strune koje su do tada ćutale. Pred mlade roditelje postavljaju se novi ciljevi, pojavljuju se nove želje. Život odmah dobija novi i dublji smisao.

Njihovim rukama je povereno sveto breme, besmrtni život koji oni treba da sačuvaju i ovo u roditeljima izaziva osećanje odgovornosti, tera ih da se zamisle. "Ja" više nije centar sveta. Oni imaju novi cilj radi kojeg treba živeti, cilj koji je dovoljno velik da ispuni ceo njihov život.

"Deca su apostoli Boga,

Koje nam dan za danom

On šalje da bi nam govorila

O ljubavi, miru i nadi!"

Naravno, s decom se pojavljuje masa briga i napora, i zbog toga ima ljudi koji na pojavu dece gledaju kao na nesreću. Međutim, tako na decu gledaju samo hladni egoisti.

Ah, u šta bi se svet pretvorio za nas

Kada bi deca iz njega nestala,

Potpuna bi praznina bila iza nas,

A pred nas bi samo senka smrti stala.

Od kakvog je lišće značaja za drvo?

I svetlost i vazduh preko njega,

U slatki nežni sok pretvara se prvo,

I u stablo ide hraneći ga.

Kao lišće u tom gaju,

Ovome su svetu deca; njihovim očima

Mi gledamo na lepotu,