Radio bez granica

Emitovanje programa za inostranstvo i organizacija specijalnih koncerata za inostranstvo, - tako je u oktobru 1929. godine vlada SSSR-a odredila ciljeve i zadatke tek stvorenog odelenja radioprograma na stranim jezicima. Moskovski radio, Emitovanje za inostranstvo, Glas Rusije to su različiti nazivi radiostanice, koja govori s čitavim svetom. Danas jedna od najvećih radiokompanija planete slavi rođendan. 

Istorijat ove radiostanice, koji ima 82 godine, počinje od kratke rečenice Govori Moskva! Prvo je ta rečenica bila izgovorena na nemačkom. Zatim su bili dodati engleski i francuski. Između ostalog, engleska Bi-bi-si je nastala na međunarodnim talasima tri godine kasnije, a Glas Amerike 7 godina kasnije.

Programi iz Moskve su od prvih dana zainteresovano slušali u različitim zemljama. Glas Rusije nije ćutao ni u najsloženijim trenucima svetske istorije. U vreme Drugog svetskog rata Moskovski radio je ulevao nadu  borcima protiv fašizma, izazivajući mržnju rukovodstva hitlerovske Nemačke, - priča jedan od veterana radiokompanije Ina Zasko.

Nemci su počeli 1936. godine zaglušavati  Moskovski radio. 1939. godine na svim radioaparatima je pisalo da se slušanje radio Moskve kažnjava zatvorom. U oktobru 1941. godine, na dan jednog od prvih bombardovanja Moskve, u vreme napada i objavljivanja alarma  svi su sišli u podrum.  Međutim, tamo je bilo nemoguće raditi, zato je italianska redakcija odlučila da ostane na radnim mestima. Svi se sećaju da  je zgrada bila uzdrmana, jer je u dvorpište pala nemačka bomba.  Inače je tog dana palo tri bombe. Nijedna nije eksplodirala. Pročulo se da je u jednoj nađena beleška : pomažemo kako možemo.

Inače je Moskovski radio spasio svet od nuklearnog rata. U vreme Karibske krize 1962. godine, kada su se pregovori između SSSR-a i SAD zašli u ćorsokak, radiostanica je obavestila Vašington da je Moskva odlučila da vrati vojne brodove, koji su plovili na Kubu. To je bila senzacija. – seća se politički posmatrač radiostanice i učesnik tih događaja Valentin Zorin.

Te događaje sam pratio iz Vašingtna. To je bio zaista teški momenat. Svet je bio na rubu nuklearnog rata. Ne može da se tvrdi da je čitava Amerika slušala Moskovski radio, ali su svi mediji emitovali saopštenje Moskve. Nju-Jork Tajms je štampala vanredan broj, te je saopštenje Moskovskog radija postalo poznato u svetu. To je bilo jedno od najefikasnijih sredstava, koja su omogućila da se izbegne ponor.

Glas Rusije danas emituje za 160 zemalja na 38 jezika. Radiokompanija se dinamično razvija, koristi najsavremenija sredstva da bi maksimalno informisala slušaoce o Rusiji. Jedan od prvenstvenih zadataka su nove tehnologije. Recimo, zahvaljujući razvoju Interneta slušaoci mogu da gledaju  programe video, čitaju vesti u socijalnim mrežama i preko rss. Pažljivi odnos prema slušaocima, a sada i čitaocima, ima i povratnu vezu. Glas Rusije prima pisma iz različitih krajeva planete. Veći njihov deo izražavaju reči stalnog slušaoca iz Velike Britanije Džordža Spensera: Hvala što vas ima. Stalno slušam vaše programe iz mnogih razloga.  Jedan od njih je način predstavljanja materijala. Uvek mi je drago da čujem vesti o Rusiji. Nadam se da ću još dugo slušati programe moje omiljene međunarodne radiostanice.