U Unesku na pomolu nekulturni skandal

Problemi izgradnje kulture mira i razvoja ideje kulturne raznovrsnosti u centru su pažnje učesnika 36. Generalne konferencije Uneska u Parizu. Od 25. oktobra do 10. novembra predstavnicima 193 zemlje članice Organizacije predstoji usaglašavanje glavnih pravaca rada u naredne dve godine. Osim toga, na dnevnom redu je pomoć Africi, ravnopravnost polova i prijem novih članova u Organizaciju.

Prema proračunima Uneska, oko 200 miliona ljudi na planeti nije pismeno. Veći deo državnih budžeta troši se ne na obrazovanje, već na vojne ciljeve. To bitno koči razvoj svetskog progresa. I ako se u savremenom društvu konstrasta i nasilja razbuktava rat u umovima ljudi, tamo treba graditi i odbranu sveta, podvukla je u svom istupanju generalni direktor Uneska Irina Bokova.

To će postati moguće ako se kultura mira popularizuje u svakoj zemlji. Pri tome važan instrument delovanja na umove ljudi treba da postane obrazovanje, istakao je na konferenciji u Parizu ministar kulture RF Aleksandar Avdejev.

Kulutra i prosveta formiraju intelekt čoveka. I ako u centru formiranja intelekta ne bude formirana kultura mira, tada to i neće dopseti u psihologiju ljudi. Ekonomija, saobraćaj, socijalni poslovi i druge oblasti – to su sfere u kojima deluje čovek. Ali intelekt čoveka se fmormira samo kulturom prosvećivanja. I klutura mira treba da bude u centru nastavnog procesa.

Ipak treba shvatiti da kultura mira nije proizvod tržišta, ona ne zavisi od potrošačke potražnje, ukazao je Aleksandar Avdejev.

Današnja kultura, nažalost, proizvodi ne samo intelektualne proizvode, već i proizvod koji treba da se prodaje na tržištu. Zato kultura dospeva u potčinjeni položaj u odnosu na tržište. Jer dobro se prodaje masovna literatura, sapunice, horor filmovi i kriminalne priče. A nama je vrlo važno da kultura mira ne zavisi od potrošačke potražnje, ka ona bude privlačna i da u uslovima tržišta ne trpi poraz pred kulturnom robom druge sorte.

Učesnici konferencije više puta su podvlačili da je formiranje mira dinamičan proces koji zahteva dijalog, oslobađanje svih formi diskriminacije i netrpeljivosti. Zato veliku pažnju članovi Uneska poklanjaju problemu polne neravnopravnosti i siromaštva.

Ipak jedno pitanje može da izazove „tuču“ u samoj organizaciji. Palestina je predala prijavu za prijem u Unesko kao nezavisna država. Početkom otkobra Izvršni savet većinom glasova: 40 za, 4 protiv i 14 suzdržanih, preporučio je da se povisi status Palestine od države posmatrača do punopravnog člana. Sada je stvar predata Generalnoj konferenciji. Ako preporuku podrži dve trećine učesnika, Palestinska nacionalna administracija će stupiti u Unesko. Novi status će joj omogućiti da predaje prijave za uključivnje spomeniak u spisak Svetskog kulturnog nasleđa, između ostalog onih koje joj osporava Izrael. SAD su već upozorile da u slučaju pozitivne odluke one će istupiti iz Organizacije. I takva dejstva se mogu nazvati direktnom ucenom, pošto američki udeo u budžetu Uneska iznosi 22%, a gubitak tih sredstava žalosno će uticati na mnoge programe koje organizacija realizuje po čitavom svetu.