Vajda od smeća

U parlamentu Albanije vode se bitke oko smeća. Vladajuća stranka premijera Salija Beriše lobira usvajanje zakona koji će učiniti zemlju glavnim evropskim prerađivačem otpada. Argumenti pristalica su da će to privući strane investicije i poboljšati stanje stvari u ekonomiji. Opozicija ukazuje da će troškovi, ne samo ekološki, biti mnogo veći od maglovitog profita. Ipak mišljenje ekologa nije tako jednoznačno.

Prvo se novost čini apsurdnom. Kako se može zemlja pretvoriti u đubrište i još uveravati da je to ekonomski povoljno. Ali u savremenim uslovima treba shvatati da se đubre od đubreta razlikuje, ističe rukovodilac jednog od odeljenja Grinpisa Rusije Aleksej Kiseljov.

Ako je Albanija spremna da prima prerađeni otpad, ovde se krije protivrečnost. Zato što ako se kod vas prerađuje, to nije otpad, već resurs. Stvaranje industrije za preradu smeća označiće razvoj u mnogim pravcima. Između ostalog, ostvoriće radna mesta i osigurati poreske prilive.

Protivnici nacrta zakona tvrde: u Albaniji sada nema kapaciteta ni za preradu sopstvenog smeća. Primjer parira: za izgradnju fabrika pobrinuće se zemlje iz kojih će nagrnuti smetlišna „zlatna kiša“. Aleksej Kiseljov je uveren da u slučaju uvoza smeća iz Evrope ekoloških problema neće biti. Po njegovim rečima, ako to ne bude sortirani otpad, onda će od strane EU to biti kršenje Bazelske konvencije o transgraničnom kretanju opasnog otpada. To će se razmatrati kao međunarodni prekršaj, šverc i trgovina otpadom. I svaka zemlja koja to uradi javno, vrlo strogo će posle toga biti kažnjena.

Uporedo sa tim eksperti pozivaju javnost da se ne raduje mogućem proboju Albanije na tržištu smeća. Jer do sada nije jasno kako će se kontrolisati situacija oko otpada na teritoriji same zemlje. Uzimajući u obzir visoku korumpiranost vlasti, smeće može da se prosto uvozi pod izgovorom preprade, a zatim da se gomila na deponijama. Ili da se ideja prerade zameni idejom spaljivanja smeća. U tom slučaju albanski porezni obveznici jednostavno neće „prevariti“ biznis ideju vlade. To će biti brlo skupo, rezimira Aleksej Kiseljov.

U čitavoj ovoj priči indikativno je koliko uporno i zašto Tirana pokušava da dobije naklonost EU, smatra ekspert Instituta za slavistiku RAN Petar Iskenderov.

Koreni ovog problema očigledno idu iz referata koji je objavila Evropska komisija povodom šansi Albanije da bude primljena u EU. Albanske vlasti su očekivale da će referat imati negativan karakter, ali ovaj dokument jednostavno precrtava nade Albanije da postane član EU. Zato bih aktualnu inicijativu objasnio težnjom vlade Salija Beriše da sakupi poene, pokaže vernost Albanije kursu evropskih intergracija nezavisno od kriznih pojava. I takvim ekstravagantnim putem da osvedoči spremnost Albanije da po svaku cenu pomogne Evropi da izađe na kraj sa problemima, između ostalog problemom smeća.

Kakvi god da su argumenti strana, očigledno je jedno: Albanija koja je sredinom prošlog veka izvozila naftne derivate, vadila hrom, bakar, proizvodila pamuk i čak i čaj, sada je skoro potpuni neto-uvoznik. Obnovu industrije ometaju politička kriza i korupcija.