Novo vreme – novi folklor

Folklor u epohi modernizacije i globalnih mreža: ovom novom, slabo proučenom fenomenu posvećena je Međunarodna naučna konferencija u Moskvi. Njeni učesnici su podelili s „Glasom Rusije“ svoja razmišljanja na temu „Folklor XXI veka. Junaci našeg doba“ – ovakav naziv je nosila konferencija.

„Folklor uvek odražava stanje društva, on govori o onome što je aktuelno, što boli. Zato je logično da novo vreme rađa nove folklorne junake,“ – tvrdi u intervjuu za „Glas Rusije“ organizator konferencije, predstavnik Državnog republičkog centra ruskog folklora Mihail Aleksejevski.

Svaki savremeni čovek je kao predstavnik socijalne grupe nosilac određenog folklora. Svi mi u govoru koristimo poslovice, pričamo viceve, pevamo pesme čije autore ne znamo. Upravo ovaj savremeni folklor je mnogo manje istražen od tradicionalnog, arhaičnog. Odlučili smo da promenimo ovu situaciju, da saznamo nešto više o onome što predstavlja folklor XXI veka. I da počnemo od glavnog – od junaka: da vidimo ko su ovi junaci, kako i u kojim uslovima žive. I da napravimo nešto poput registra likova savremenog folklora.

U registar smo, uzgred budi rečeno, morali da unesemo i mnogo starih junaka, na primer, delija iz staroruskog eposa. Međutim, savremeni čovek ih doživljava preko posrednika, uglavnom su to crtani filmovi. Tako da kao provodnik između starine i današnjice nastupa masovna kultura. Ona daje društvu i idole, koji postaju junaci viceva, šala, poskočica.

Narodna kultura smeha ne priznaje zabranjene, nedodirljive ličnosti. Recimo, nije moguće zamisliti 1970-te godine bez viceva o šefu sovjetske države Leonida Brežnjeva i Komunističkoj partiji na čijem čelu je on bio. Klasika žanra je gorko-ironična poskočica: „Zima je prošla, nastupilo je leto. Hvala partiji na tome.“ Nedavno je ovo remek-delo epohe zastoja dobilo potpuno drugačiju, novu interpretaciju. Korisnici svetske mreže Tviter (Twitter) organizovali su akciju u čast rođendana ruskog premijer-ministra Vladimira Putina. Tražili su aktuelnu rimu za stih „hvala Putinu na tome“. Evo, na primer: „Sija Sunce, a planete vrte se po svome. Putine, hvala ti na tome“ – napisao je jedan od autora. A evo ženske varijante s elementima erotike: „Doručak spremam, bez odeće na sebi. Putine, za to hvala tebi.“ Uzgred rečeno, ova akcija čestitanja je na Tvideru izbila na prvo mesto.

Folkloristi, naravno, navode: stranci mogu biti u nedoumici, zbog čega Rusi masovno zahvaljuju svom premijeru?... „Međutim, ma koliko čudno bilo, nerazumevanje smisla nimalo ne smeta popularnosti ovakvih akcija,“ – konstatuje Mihail Aleksejevski.

Zaista, živimo u vreme globalizacije, u uslovima kad se informacija može preneti s kontinenta na kontinent ne poštanskim pismom, već se, na primer, video snimak može postaviti na internet i, recimo, za dva dana ga može gledati ceo Japan. Čak i ako je „proizvod“ napravljen u Rusiji imajući u vidu ruski mentalitet bukvalno za nekoliko sati, u svakom slučaju za nekoliko dana on može da se proširi po celom svetu savladavajući jezičke i kulturne barijere. I s naše tačke gledišta ispravno je posmatranje ove pojave kao savremenog internet-folklora, jer kao što je poznato, folklorje anoniman, kolektivan, varijabilan.

U ove parametre se, tvrdi naučnik, potpuno uklapa takozvani internet-mem, odnosno „jedinica informacije“, koja se spontano proširila po svetskoj mreži. Mem može biti bilo šta: sličica, pesma, video snimak.

Danas je teže predstavnicima materijalnog stvaralaštva, na primer, majstorima narodnih zanata, dekorativno-primenjene umetnosti. „Oni se nalaze između tradicije i kiča,“ – tvrdi u intervjuu za „Glas Rusije“ učesnik konfencije, etnograf Genadije Kulješov.

Ova masovna pojava kad se, na primer, u tradicionalnim igračkama od gline pojavljuju nekarakteristični likovi Čeburaške, Nindža-kornjača, likova s televizije. Naravno, to unosi zbrku u tradicionalnu umetnost. Jer tradicionalni zanati se prepoznaju upravo zahvaljujući svojoj kanoničnosti. Međutim, zbog komercijalizacije majstori se često orijentišu na ukus naručilaca. Da bi preživeli i održali zanat oni pokušavaju da rade na ivici tradicionalne umetnosti i da uvode nešto noveo.

Nema se kud, preostaje nam samo da se setimo poznate ruske poslovice: „Novo vreme – nove pesme“...