Spas Grčke radi spasa Evrope

Lideri EU počinju danas maraton antikriznih susreta na višem nivou. Prvi put u istoriji te zajednice će u Briselu za 4 dana biti održano 3 evropska samita. U nedelju je održan redovni jesenji samit 27 zemalja-članica EU. Evropska finansijska kriza će biti razmatrana indirektno – reč je o strategiji ekonomskog rasta u Evropi, o pripremi samita velike dvadesetorice u Kanu, borbi protiv globalne promene klime, situaciji u Libiji.  Na kraju će lideri EU zahvaliti na aktivnom radu predsedniku Evropske Centralne banke Žanu-Klodu Trišeu, koga će zameniti bivši šef Centralne banke Italije Mario Dragi.

Diskusije se očekuju uveče, kada će se za večeru za drugi samit u užem sastavu okupiti lideri 17 zemalja zone evra. Oni će razmatrati mere za borbu protiv krize suverenih dugova država evrozone, kao i pitanje reforme Evropskog fonda finansijske stabilnosti. Najzad, 26. oktobra će biti održan treći samit, na kojem se planira usvajanje višegodišnjeg programa finansijske pomoći Grčkoj.

Glavni teret, koji vuče Evropu na dno je Grčka. Zbog nemogućnosti da se izradi jedinstveno mišlenje o tome, koji deo isplata treba toj zemlji oprostiti – 20 odsto, kako se planiralo leti ili 60 odsto – samit je prenet sa 17. septembra za 23. oktobar.

Evropske trgovine uoči samita EU su završene  u crvenoj zoni. Lideri smanjenja  na 6 odsto su belgijsko-francuska Dexia, nemački  BNP Paribas i francuski  Societe General. Prva je bila žrtva sopstvenih dugova, dve druge su stradala od ulaganja ogromnih iznosa u kupovine grčkih obveznica.

Slovačka, bez obzira na finansijske teškoće, na kraju krajeva je odobrila reformu Evropskog fonda finansijske stabilnosti, odnosno, pristala je da pomogne Grčkoj. Međutim, Nemačka i Francuska diskutovale su o načinu, na koji se to može učiniti. Kancelar SRN Angela Merkel je istupila za pretvaranje fonda u osigurača sa mogućnošću  da prikuplja nagrade od obveznica zemalja-dužnika. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je sa svoje strane ubeđen da je fondu neophodno pružiti bankarsku licencu. Prema mišlenju ekonomiste Igora Nikolajeva, Nemačka u ovom slučaju deluje logičnije.

Nemačka je osnova ekonomije evrozone. Njen položaj je najstabilniji. Uzimajući u obzir nestabilnu situaciju u Francuskoj, ne smemo da zaboravimo da će posle eventualnog defolta Grčke pre svega stradati upravo francuske banke.

Međutim, Grčka nije jedini problem Evrope. Slede  Portugalija, Irska, Španija i Italija. Rejtinške agencije stalno smanjuju njihove rejtinge.  Moodi’s je već upozorila Francusku. Međutim, Evropljani, izgleda, za sada na to ne misle. Glavno je šta svi čekaju od briselskog samita – usvajanje razumljivih rešenja o  raspodeli sredstava Evropskog fonda.

Dok u Briselu odlučuju, u Grčkoj haraju neredi. U protestnim akcijama u Atini je učestvovalo 150 hiljada ljudi. Usled sukoba s policijom je jedan čovek poginuo, 200 ranjeno. Eksperti prognoziraju konačno rešenje grčkog pitanja početkom novembra na samitu  velike dvadesetorice. Međutim, neredi u centru Grčke mogu da ubrzaju taj proces.