Intervju sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom

Zapadna rezolucija za Siriju preti ponavljanjem libijskog scenarija.

Tamo postoji jednostrana ocena situacije, sva krivica se polaže na vladu na čelu sa Bašarom Asadom.

Smrt Moamera Gadafija izaziva pitanja, neophodno je istražiti pogibiju pukovnika

To kako se desila smrt Moamera Gadafija izaziva čitav niz pitanja, izjavio je ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice.

Ruski šef diplomatije prvi put je prokomentarisao pogibiju bivešg lidera Libije.

Čuo sam izjavu mnogih svetskih lidera sa izrazom zadovoljstva i čak i radosti povodom toga što je diktator mrtav. Ne bih hteo da dajem ocenu tih izjava. Primorani smo da se oslanjamo na činjenice i na međunarodno pravo. A međunarodno pravo glasi da u toku oružanih konflikata deluju međunarodna humanitarna pravila. Ova pravila su potvrđena u Ženevskim konvencijama, koje su se donosile krajem 40-ih godina i zatim su dopunjavanje raznim protokolima. U tim konvencijama jasno je rečeno da čim učesnik oružanog koflikta bude zarobljen, prema njemu treba da se primenjuju posebne procedure, uključujući pružanje pomoći. Oni kadrovi koje smo videli preko televizije govore da je Gadafi bio zarobljen pošto je bio ranjen. I da su ga zatim zarobljenog lišili života. Nije slučajno danas uprava Vrhovnog komesara UN za ljudska prava izjavila da je neophodno istražiti sve okolnosti njegove smrti.

Sergej Lavrov je podsetio da je o gubitku legitimnosti pukovnika Gadafija više puta izjavljivao predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. Ovaj stav Rusije je bio fiksiran u odluci samita Velike osmorke u francuskom Dovilu.

Neophodna međunarodna ocena delovanja NATO-a u Libiji

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov prvi put je prokomentarisao pogibiju bivšeg lidera Libije Moamera Gadafija. Kako je izjavio Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice: neophodno je sprovesti istragu smrti Gadafija. Sergej Lavrov je izrazio mišljenje da je prilikom zarobljavanja Gadafija bila prekršena međunarodna konvencija, a NATO avijacija, koja je bombardovala automobilski konvoj pukovnika prekršila je rezoluciju UN.

Snage NATO-a imaju mandat da osiguravaju režim bespilotne zone, tačnije da ne dopuste da avioni ratnog vazduhoplovstva Libije poleću. Nikakvog odnosa prema bespilotnoj zoni napad na kopnene ciljeve, uključujući konvoj Gadafija nema. Tako da nas zanima ocena delovanja NATO-a sa međunarodno-pravne tačke gledišta.

Segej Lavrov takođe je upozorio Zapad na korišćenje iskustva vojne operacije u Libiji ubuduće. Ne želimo da budući slični konflikti budu obučeni u takvu formu da se mešanje spoljnih sila vrši uz grubo kršenje međunarodnog prava, uključujući rezolucije SB UN. Zato sam duboko uveren da je neophodno najbrižljivije razmotriti sve što se desilo sa međunarodno-pravne tačke gledišta.

Rusija će graditi odnose sa novim vlastima Libije na osnovu dogovora sklopljenih sa prethodnim režimom

Rusija je priznala Prelazni nacionalni savet Libije kao legitimnu vlast u zemlji – izjavio je Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i još dve ruske radiostanice. Po rečima ruskog šefa diplomatije, Moskva podržava kontakte sa novim libijskim vlastima kako linijom svoje ambasade u severnoafričkoj zemlji, tako i na nivou specijalnog predstavnika predsednika Rusije Mihaila Margelova. Želimo da gradimo odnose na nivou poštovanja onih dogovora i sporazuma koji su bili sklopljeni između naših zemalja – podvukao je Lavrov. I po rečima ministra, predstavnici PNS jasno su potvrdili da će pratiti upravo takvu logiku. Šta više, stav da nove vlasti treba da poštuju svoje međunarodne obaveze stoji i u rezolucijama SB UN o Libiji. Tako da će se odnosi graditi na osnovu uzajamnog poštovanja, ravnoprvnosti i uzajamne koristi, zaključio je ministar inostranih poslova Rusije.

Događaji u Libiji ne treba da postanu model za budućnost

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice upozorio je Zapad i NATO na kopiranje iskustva vojne operacije u Libiji ubuduće. Lavrov je napomenuo da počev operaciju u Libiji, NATO je tvrdio da njegov cilj predstavlja zaštita civilnog stanovništva, a ne uklanjanje Gadafija. Sada je cilj zapadnih zemalja konačno dostignut, mada cilj uklanjanja Gadafija pred njima SB nije postavljao. Osim toga, šef ruske diplomatije skrenuo je pažnju na to da je lider Džamahirije bio uhvaćen ne od strane odreda Prelaznog nacionalnog saveta Libije, već od strane poluatonomnih odreda iz Misurate. A to postavlja pitanje o tome kako će se dalje razvijati situacija u Libiji? Rusija je zainteresovana za to da Libija bude mirna zemlja a nova vlast da uzima u obzir interese svih građana nezavisno od njihove veroispovesti, etničke, klanske i plemenske pripadnosti.

Rusija je za poslednjih 15 godina bitno ojačala pozicije u Severnoj Africi

Rusija je u poslednjih 10-15 godina bitno uvećala svoje mogućnosti u Severnoj Africi, izajvio je Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge vodeće ruske radiostanice. Ministar inostranih poslvoa odgovorio je na pitanje Genadija Zjuganova, predsednika KPRF, postavljenim preko interneta, koji je tvrdio da je Moskva izgubila svoje pozicije u regionu. Šef diplomatije je podvukao da je u prvom redu popunjen vakuum koji je postojao u odnosima SSSR sa monarhijama Persijskog zaliva. Današnja Rusija podržava sa njima ne samo diplomatske, već i izntenzivne trgovinsko-ekonomske veze. Šta više, Moskva vodi konkretni dijalog po pitanjima bezbednosti. Za 10 dana biće održan prvi u istoriji ministarski sastanak Rusija-Savet saradnje arapskih država Persijskog zaliva. Ostaju odnosi strateškog partnerstva sa Egiptom, Alžirom, Marokom i Tunisom. I ekonomska komponenta, temelj bilateralnih odnosa, postaje sve bogatija, uveren je Sergej Lavrov.

Odnosi Rusije sa Afričkim savezom ne odgovaraju njihovom potencijalu

Ministar inostranih poslova Rusije u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice govorio je o perspektivama razvoja Moskve i Afričkog saveza.

Sergej Lavrov je napomenuo da već sada Rusije učestvuje u svim mirovnim operacijama koje UN vode u Africi, pomaže u pripremi afričkih mirotvoraca, pruža pomoć u opremanju mirovnih kontigenata.

Moskva je uspostavila i održava partnerske veze sa Afričkim Savezom, na stalnoj osnovi u Adis-Abebi radi stalni prestavnik RF u Afričkom Savezu.

Ipak uz sve uspehe bilateralnih odnosa obimi aktuelne saradnje ne odgovaraju njihovom potencijalu. Robna razmena sa svim zemljama južno od Sahare iznosi oko 4 milijarde dolara, dok Kina ima ovaj pokazatelj od 120 milijardi dolara.

Govoreći o najuspešnijim primerima saradnje Rusije sa zemljama Regiona ministar inostranih poslova je naveo investicione projekte kompanija Gasprom, Rusal, Renova, Lukojl, Alrosa.

Stav Zapada koji pokušava da predstavi libijski scenario kao uzor za susedne države provociraju talas nasilja u regionu

Zapadni projekat rezolucije o Siriji preti ponavljanjem libjskog scenarija, izjavio je Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge vodeće ruske radiostanice. Ministar inostranih poslova Rusije je napomenuo da je razmatranje ovog dokumenta u SB UN izazvalo ozbiljna razmimoilaženja. Glavni nedostatak dokumenta, po rečima Lavrova, u jednostranom je tumačenju stiuacije: čitava krivica se polaže na vladu na čelu sa predsednikom Bašarom Asadom. Rusija je od samog početka osuđivala primenu sile protiv mirnih demonstranata. Ipak osuđuje i ekstremističke elemente koji su se uvukli u redove mirnih demonstranata i provociraju ihna sukobe sa policiom i vladinim trupama. Naoružani su ekstremisti švercovanim oružjem iz Iraka i Libana – i ove podatke još niko nije opovrgao, poduvkao je Lavrov. Što se tiče pokušaja zapada da predstavi libijski slučaj kao uzor za susedne države, takva linija će samo provocirati nove talase nasilja. Stav Rusije je da se konflikti rešavaju samo putem pregovora, zaključio je šef ruske diplomatije.

Rusija neće ostaviti svoje građane u teškoj sitauciji

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov dao je veliki intervju radiokompaniji Glas Rusije i dvama drugim ruskim radiostanicama. Odgovarajući na pitanje slušaoca Glasa Rusije iz Njujorka o tome kako će Rusija pomagati onim svojim građanima koji su se našli u složenoj situaciji u inostranstvu, ministar je odgovorio da ruski građani mogu biti uvereni: zemlja ih neće ostaviti u nepravednoj situaciji.

Među najglasnijim slučajevima Lavrov je naveo slučaj Viktora Buta, optuženog za trgovinu oružjem i pilota Konstantina Jarošenka, osuđenog za šverc narkotika. Ministar inostranih poslvora RF je podsetio da su u oba slučaja na najgrublji način bili prekršeni državni zakoni i međunarodne norme. Ruske diplomate su pružile podršku ruskim građanima i njihovim porodicama, angažovale advokate.

Takođe u intervjuu za Glas Rusije Sergej Lavrov je podsetio na slučajeve kršenja prava ruskih građana u inostranstvu u slučajevima vezanim za decu, rođenu u mešovitim brakovima. Među najskandalnijim je suđenje Rimi Salonen. Njen muž je uz pomoć finskgo diplomate tajno oteo iz Rusije i izveo u prtljažniku sina ruske građanke.

U toj sferi, po rečima Lavrova, Moskva će insistirati na sklapanju sporazuma o pružanju uzajamne pravne pomoći u krivčnim, porodičnim i drugim sudskim procesima.

Od 1. januara 2012. godine proradiće Fond podrške ruskim sunarodnicima

Troškove za advokate za ruske građane koji su se našli u složenoj situaciji u inostranstvu preuzeće na sebe novi specijalni fond. O tome je u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice govorio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Po njegovim rečima, od prvog januara 2012. godine započeće rad Fond podrške ruskim sunarodnicima, formiran po nalogu predsednika RF Dmitrija Medvedeva. Na račun fonda će se plaćati usluge advokata i mere na osiguranju prava ruskih građana u onim državama gde oni žive ili se nalaze kao turisti.

Ruske vlasti će znati u kojim uslovima rastu i vaspitavaju se deca usvojena iz Rusije

Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice izjavio je da potpisivanje bilateralnog sporazuma sa SAD o sudbini usvojene dece omogućava da se prati sudbina svakog deteta. Po rečima šefa diplomatije, ranije ruske diplomate nisu imale informacije o tome gde žive porodice koje su usvojile rusku decu i kako se ona osećaju. Sada će saradnici misije imati pravo konzulskog pristupa u porodice u bilo koje vreme kako bi shvatili u kojim uslovima deca rastu i vaspitavaju se.

Pokušaji diskriminacije ruskih kompanija na evropskom gasnom tržištu ozbiljno su zabrinuli Moskvu

Zaštita ruskih kompanija koje rade u inostranstvu jedan je od prioritetnih zadataka MIP, izjavio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge vodeće ruske radiokompanije. Istovremeno, napomenuo je ministar, ovo pitanje se nalazi pod kontrolom predsednika i vlade RF. Po mišljenju Sergeja Lavrova, upravo u toj sferi ispoljava se odnos prema zemlji u sistemu međunarodnih odnosa, u sistemu međudržavne komunikacije. Rusija je najbliži energetski partner EU. Zato jednostrani koraci koje preduzima Evropska komisija ozbiljno brinu Moskvu. Među takvim koracima je i usvajanje Trećeg energetskog paekta. Dokument sadrži predloge koji stupaju i direktnu protivrečnost sa obavezama zemalja članica EU. Moskva računa da će pitanje biti rešeno na pregovorima koji se sada vode linijom ruskog Ministarstva energetike i komesara za energetiku EU. Glavni cilj dijaloga je da se ne dopusti retrospektivna primena stavova trećeg energetskog paketa u pogledu onih projekata koji su već završeni ili se nalaze u stadijumu realizacije, podvukao je Sergej Lavrov.

Sergej Lavrov pozvao je sunarodnike u inostranstvu da saopštavaju o kršenju prava ruskofonskog stanovništva

Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge radiostanice govorio je o merama zaštite ruskofonskog stanovništva i ruskog jezika u inostranstvu.

Po rečima Lavrova, svaki slučaj mešanja vlasti u rad bilo kog izdanja, radio ili TV kanala koji emituje na ruskom jeziku iznose se na razmatranje na međuvladinim pregovorima. Pri tome ministar inostranih poslova pozvao je ruske građane da saopšte u ambasade činjenicu diskriminacije ruskofonske štampe uonim zemljama gde žive.

Osim toga, Lavrov je saopštio da u okviru podrške statusa ruskog jezika, MIP podržava rad specijalizovanog internet-portala izdaje listove u raznim regionima sveta. Takođe je izašla serija knjiga pod zajedničkim nazivom Rusi u Americi i Rusi u Evropi.

Dolaskom Obame u Belu kuću u odnosima Rusije i SAD došlo je do ozbiljnih promena

Moskva i Vašington rade na intenzivnom i konstruktivnom dnevnom redu. Ovo je u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice izjavio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Po njegovim rečima, odnosi između Rusije i Amerike u mnogome zavise od stabilnosti savremenih međunarodnih odnosa. I mada bi saradnja dve zemlje po mišljenju ministra, mogla da bude mnogo bolja, treba priznati da je dolaskom presednika Obame u Belu kuću došlo da bitnih promena.

U vezi sa tim Sergej Lavrov je prokomentarisao svoj rad sa državnim sekretarom SAD Hilar Klinton. Kako je priznao ministar, šefovima diplomatija stalno nedostaje vremena za razmatranje kontkretnih pitanja bilateralnih odnosa i međunarodnog dnevnog reda.

Ministar inostranih poslova Rusije je napomenuo da je odlukom presednika Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame bila formirana bilateralna komisija. Sada u okviru nje deluje 20 radnih grupa u takvim pravcima kao što su ekonomija, energetika, zdravstvo, građansko društvo, vladavina zakona, vojni poslovi, međunarodna bezbednost.

SAD treba da poštuju interese Rusije u Centralnoj Aziji

Rusija nema monopol na odnose sa zemljama u centralnoj Aziji i Zakavkazju i ona se sa poštovanjem odnosi prema njima kao prema suverenim državama, koje imaju pravo da biraju sebi partnere. Takvu izjavu u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice izrazio je ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov.

Odgovarajući na pitanje o odnosima Moskve i Vašingtona, ministar inostranih poslova RF istakao je da se interesi SAD i Rusije sada presecaju i na Bliskom Istoku i na severu Afrike, i u Avganistnau, i u Iraku, i u Azijsko-Tihookenaskom regionu, i u Latinskoj Americi. I naše dve zemlje ne pokušavaju da rade jedna protiv druge, već pokušavaju da realizju zajednički potencijal na opšte blago.

Rusija poštuje i shvata interese koje imaju SAD u zemljama Centralne Azije i Zakakvazja. Ipak, Moskva bi želela da i Vašington poštuje interese Rusije u tom regionu.

Rusija i SAD treba da očiste svoje odnose od recidiva mišljenja hladnog rata

Moskva i Vašington treba da očiste svoje odnose od ideoloških naslaga. Takvo mišljenje izrazio je Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge vodeće ruske radiostanice. Nažalost, inercija mišljenja nasleđena od doba hladnog rata još uvek je jaka, istakao je šef ruske diplomatije. Ipak, Rusija danas ulaže sve napore da iskoreni slične elemente iz svoje spoljne poltike. Dve velike sile ne treba da se sudaraju čelima, već zajedno da traže puteve koji su povoljni svima, ubeđen je Sergej Lavrov.

Pokušaji da se donese „spisak Magnitskog“ grubo je kršenje pretpostavke o nevinosti

Strani partneri Rusije nemaju pravo da donose odluke umesto suda i da nameću svoje presude. Takvo mišljenje izrazio je ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov, odgovarajući na pitanja o reakciji stranih političara na slučaj Magnitskog.

Ministar inostranih poslova RF izjasnio se protiv usvajanja takozvanog „spiska Magnitskog“ u američkom kongresu, gde su nabrojana imena lica koja bi mogla da imaju veze sa smrću pravnika investicionog fonda Hermitage Capital. Sergej Lavrov je uveren da autori sličnih spiskova pokušavaju da izvrše pritisak na vlasti Rusije i ruske sudove. Kakve god činjenice da plivaju medijskim prostorom, dok ne bude doneta presuda suda, pretpostavka o nevinosti deluje. Pokušaj senatora Kardina je grubo kršenje svetog za svakog Amerikanca principa o pretpostavci nevinosti. Rusija takođe ima primedbe prema američkom pravosuđu, dodao je Lavrov.

Sva pitanja stupanja Rusije u STO su regulisana

Rusija je završila sve pregovore sa EU i SAD o stupanju zemlje u STO. Ovo je u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice izjavio ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov.

Jedina pregrada ostaje stav Gruzije. Ministar inostranih poslova RF je precizirao da pretenzije Tbilisija nemaju nikakve veze sa normama i zahtevima STO. Gruzijska strana pokušava da poveže svoj pristanak na članstvo Rusije u STO sa pitanjem statusa Južne Osetije i Abhazije.

Sergej Lavrov je direktno optužio gruzijske vlasti za laž i pokušaj stvaranja negativnog imidža Rusije na Zapadu. Nedavno je Mihail Saakašvili izmislio nekih 18 terorističkih akata, koje su organizovale ruske specijalne službe na teritoriji Gruzije protiv ambasade SAD, protiv predstavništva NATO-a, protiv predstavništva političkih stranaka Gruzije, na železnici, protiv policijskih stanica. To je jednostavno besmislica.

Bezvizni režim sa Gruzijom u uslovima odsustva diplomatskih odnosa između Tbilisija i Moskve je nonsen

Presednika Gruzije Saakašvilija niko nikada neće pozvati u Rusiju: ova persona ne postoji na spisku partnera Moskve, izjavio je Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge vodeće ruske radiostanice. Čovek koji je naredio da se ubijaju ruski mirotvorci i civili u Južnoj Osetiji isključen je sa spiska naše komunikacije, podvukao je ministar inostranih poslova RF. Obične građane Gruzije i Rusije ministar je podsetio da nije Moskva prekinula diplomatske odnose između dve zemlje, to je bila incijativa gospodina Saakašvilija. Ipak, svi koji žele mogu da dobiju vize za posete Rusiji – da dođu u goste rođacima ili radi humanitranih, kulturnih, obrazovnih kontakata. Ipak kada država sa tobom prekida diplomatske veze, imati bezvizni režim sa tom zemljom nonsens je, rekao je Sergej Lavrov.

Američki sistem PRO do 2020. stvoriće realnu opastnost po strateške nuklearne snage Rusije

Istupanje SAD iz Sporazuma o PRO i razvoj sopstvenog sistema PRO od strane Vašingtona narušio je strateški paritet i stabilnost u svetu, izjavio je Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge vodeće ruske radiostanice. Ako SAD ispune svoje planove na stvaranju PRO, do 2018-20. godine protivraketni štit će postati ozbiljna pretnja za strateške nuklearne snage Rusije, istakao je šef ruske diplomatije. Naravno, Moskva je primorana da uzima u obzir takav rizik u svom vojnom plairanju. Bilo bi mnogo bolje kada bi se problematika PRO iz sfere protivrečnosti prenela u sferu ne prosto uzajamne saglasnosti, već i strateškog partnerstva, čak i savezništva. Za sada, nažalost, Vašington ne samo da odbija saradnju, već i kategorički odbija da da pravne garancije da sistem nije usmeren protiv Rusije. U takvim uslovima Moskva ne vidi mogućnosti za zajednička dejstva, zaključio je Sergej Lavrov.

Moskva ne izbegava pitanja o mirovnom sporazumu sa Japanom, ali Kurili su bili, jesu i biće teritorija Rusije

Rusija ne pokušava da učini Kurilska ostrava nepristupačnom tvrđavom, takvu izjavu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice dao je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Ministar inostranih poslova ponovo je podvukao da su Kurili bili, jesu i biće naša teritorija u skladu sa onim odlukama koje su bile usvojene prema rezultatima Drugog svetskog rata i potvrđene u Povelji UN. Moskva nikada nije izbegavala razgovor o sklapanju mirovnog sporazuma, ali ovaj dijalog treba da se vodi na osnovu uzajamnog poštovanja i bez usijavanja strasti. Uporedo sa tim, dodao je ministar inostranih poslova, Rusija bi htela u punoj meri da realizuje potencijal odnosa sa Japanom. Već sada se razvija politički dijalog, brzim tempom se proširuje ekonomska saradnja. Rusija je spremna da uveća isporuke energenata u Japan posle tragedije na Fukušimi.

Spisak mera za uvođenje bezviznog režima sa zemljama Šengen zone biće odobren na samitu Rusija-EU i decembru

Veliki korak ka prelasku na bezvizne posete u zemlje Šengen zone očekuje se uskoro, izjavio je Sergej Lavrov u intervjuu za Glas Rusije i dve druge vodeće ruske radiostanice. Po rečima ruskog šefa diplomatije, Moskva i Brisel su usaglasile spisak zajedničkih mera. To su stvari koje se mogu lako proveriti: takve, kao što je uvođenje biometrijskih pasoša, rešavanje pitanja registracije. Spisak treba da bude odobren početkom decembra na samitu Rusija-EU u Briselu. Ostaje da se usaglašene norme prenesu u zakone. To će trajati nekoliko meseci, istakao je Sergej Lavrov.

Jednostrane sankcije Zapada protiv Irana štete pregovaračkom procesu

Rusija čini sve kako bi izvela iz ćorsokaka pregovore o nuklearnom programu Irana. Ovo je u intervjuu za Glas Rusije i dve druge ruske radiostanice govorio ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Ministar je istakao da bi Iran mogao da ispolji političku volju i da se odluči na tešnju i otvoreniju saradnju sa MAGATE. Moskva je već predložila niz inicijativa kako bi pokrenula pregovore između kvarteta posrednika i Irana. Ipak taj proces ometaju jednostarane sankcije koje su donele SAD, EU, Australija, Kanada, Japan i niz drugih zemalja. To stvara kod Teherana utisak da Zapad ne želi da se dogovara i pokušava da uguši Iran i njegovu privredu. Zbog neželje strana da idu na kompromis, provocira se novi talas konfrontacije.