Ekskluzivno: Francuska će izaći iz NATO

17.10.2011. god.

Marin le Pen o izlasku Francuske iz NATO, imigrantima, važnosti Rusije.

U Francuskoj je počela kampanja za kandidovanje na predsedničkim izborima 2012 godine. Lider partije „Nacionalni front“ Marin Le Pen, koja je danas popularnija od predsednika Nikole Sarkozija, sprema se za svoju prvu zvaničnu posetu Rusiji. O tome, zašto njena zemlja treba da izađe iz NATO, kako da se Evropa bori sa talasom imigranata i čime je privlači Vladimir Putin, Marin Le Pen je govorila Jeleni Černjenko iz ruskog magazina „Ъ“.

- Što su bliži predsednički izbori, to je viši vaš rejting. Kako vi to objašnjavate?

- Mi smo došli do neke prelomne tačke. Mi smo svedoci truljenja, naturenog nam, anglosaksonskog modela razvoja, koji se bazira na principima ultraliberalizma i odricanja od suvereniteta nacije.

Francuzi počinju da shvataju, koliko je pogubna politika otvorenih granica i masovnog priliva imigranata, popustljivog odnosa prema pitanjima bezbednosti, odbacivanja protekcionističkih mera u ekonomici i patriotskog odnosa prema nacionalnim proizvođačima. Ta politika je dovela do tužnih rezultata, ali ni Savez za narodni napredak (partija Nikole Sarkozija – prim prev), niti socijalisti nemaju snage da bilo šta promene, zato što oni naprosto nisu u stanju da državi predlože alternativu.

- A vi to možete?

- Da, jer mi smo jedina zaista patriotska partija. Mi smatramo da su uspeh i procvat Francuske mogući jedino pod uslovom učvršćivanja bezbednosti, očivanja nacionalnog identiteta i patriotizma. „Nacionalni front“ je jedina partija, koja se pridržava principa politike generala de Gola. Kao i on, i mi se zalažemo za nezavisnu, jaku i uticajnu Francusku. Francusku, koja gradi svoju politiku ishodeći iz svojih strateških interesa, a ne iz želja drugih država, kao što su SAD.

- A šta će se desiti, ako Nikola Sarkozi ostane još jedan mandat?

- Mislim da to nije moguće. Svet je na pragu velikih finansijskih potresa, a naročito jako će se to odraziti na evrozoni. Mnogi ekonomisti sumnjaju da će evro opstati, najavljujući Evropi krizu. Ja ne verujem da će u tim uslovima Sarkozi moći i dalje da upravlja državom. Da izvede Francusku iz krize moći će jedino vraćanje finansijskom suverenitetu i sopstvenoj valuti.

I mi se upravo za to i zalažemo. Pri tom ja iskreno verujem, da ta kriza otvara za Francusku velike mogućnosti, ma kako paradoksalno da to zvuči. I ne samo za Francusku već i za celu Evropu. Evropu slobodnih i suverenih nacija, koju mi želimo da izgradimo. Kriza može dati impuls za promene u unutrašnjoj i spoljnoj politici Francuske, koja je odavno trebala da prestane da se podčinjava Americi i da se okrene u pravcu Rusije. Ja odavno govorim da mi treba da razvijamo odnose sa Moskvom a ne sa Vašingtonom, jer sa njom, i u civilizacijskom i u strateškom planu, imamo mnogo zajedničkih interesa.

- Više nego sa SAD?

- Naravno! Američka kultura ja daleka od francuske i evropske i to je istorijska činjenica. Zato ja ne mogu da se ne nerviram, kada vidim da naš predsednik po diktatu amerikanaca okreće leđa rusima. I ne samo on. Po instrukciji Amerikanaca Rusiju demonizuju i francuska sredstva informisanja. Političarima koji se zalažu za produbljivanje odnosa sa Rusijom, nije lako i treba mnogo hrabrosti, da bi se odstojala ta već skoro ne-politički-korektna pozicija.

- Ovako nešto se zaista retko može čuti od nekog evropskog političara.

- Pa, možda sam ja i jedina u Francuskoj koja štiti Rusiju, ali nisam jedina u Evropi. Pri tom, ja smatram, ja smatram da Rusija nedovoljno aktivno razvija odnose sa onim evropskim političarima i igračima, koji je, kao i ja, simpatišu i koji su spremni da guraju tu ideju napred. Amerikanci su u tom pogledu mnogo aktivniji i u tome je ceo problem.

- Ako vi postanete predsednik, Francuska će izći iz NATO?

- Da, ja sam od početka bila protiv učešća Francuske u alijansi. U tom pogledu, ja se potpuno slažem sa generalom de Golom, koji je bio protiv potčinjavanja nacionalnih interesa Francuske bilo kojoj drugoj inostranoj sili. Između ostalih i tako velikoj sili kao što je SAD. Pri tom, ja sam ubeđena da evropske države treba da sarađuju u oblasti bezbednosti, ali ne vidim ni jedan razlog, zašto Rusija ne bi mogla da bude deo tog procesa. Evropske države treba zajedno sa Rusijom da razrade plan izgradnje Evrope u budućnosti.

- A kako vi vidite budućnost Libije, gde je uz aktivno učešće francuskih oružanih snaga došlo do smene političkog režima?

- Sumnjam da će nova vlast uspeti da izgradi demokratiju. Ja sam bila protiv itervencije u Libiji, protiv mešanja u situaciju u Siriji i u Obali Slonovače. Ja verujem u diplomatiju, naročito u regionalnu. Problemima Libije, Egipta i Tunisa treba da se bave njihovi arapski ili afrički susedi. U svakom slučaju to je bolje nego intervencija zapadnih država.

Ne smatram da su NATO i države EU učinili nešto herojsko u Libiji. Snage su bile potpuno neravnopravne, tako da alijansa nema čime da se ponosi. Pri tom ja shvatam da amerikanci slede svoje interese, gurajući sve te pseudodemokratske revolucuje po svetu, ali na shvatam, zašto im se Evropa povinuje, a Rusija ne brani svoje interese na istom nivou, kao i SAD

- Po pravilu, na Zapadu, u EU između ostalih, ka takvim postupcima Rusije se odnose krajnje oprezno.

- Da, to je istina, jer demonizacija Rusije se podržava na nivou rukovodstva EU, i to se dešava po diktatu SAD, koja pokušava da izgradi monopolarni svet. Ja verujem u mnogopolarni svet. Što se tiče situacije u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, momentalno je teško reći do čega će sve to dovesti.

Nije isključeno da će na smenu svetovnim diktatorima doći diktatura šerijata. Ali na Zapadu istočne diktatore dele na dobre i loše. Dobri, - to su na primer, Saudijska Arabija i Katar, a loši – svi oni, koji nam ne idu niz dlaku u svemu i koji nam ne daju svoju naftu. Pa svi svrgnuti režimi su bile svetovne diktature – Egipat, Tunis, Libija. I sada se u svim tim zemljama ka vlasti probijaju radikalni ekstremisti. I njima ne trebaju ni demokratija ni sloboda. Za Evropu je krajnje opasno da ima takve susede.

- Zašto je to opasno?

- Imeđu ostalog povećanjem imigracije u Evropu. Bojim se da ćemo morati da platimo veliku cenu za tu Sarkozijevu avanturu. Iako to nije bila samo njegova inicijativa, on se na moju veliku žalost, poveo za amerikancima. Njima ije bilo ništa, a nama je iz Tunisa i Libije već došlo 25 hiljada imigranata. Pri tom mi već imamo skoro 5 miliona nezaposlenih, ogroman spoljni dug i deficit budžeta. Sistem socijalne zaštite jedva izdržava postojeće opterećenje, pa ipak mi uporno nastavljamo da primamo po 200 hiljada migranata godišnje i to ne računajući ilegalne imigrante.

Francuska odavno ne izlazi na kraj sa tim talasom došljaka ni u finansijskom pogledu, niti u planu našeg identiteta, koji je počeo da se menja kao rezultat masovne imigracije.

Vrlo tačnu prognozu je povodom toga dao Vladimir Putin, koji je rekao, da Francuska može da postane kolonija svojih bivših kolonija. I to je upravo ono protiv čega se ja borim. Ne zbog mržnje ili ksenofobije, već iz ljubavi ka svojoj zemlji. Ja želim da Francuska ostane Francuska. Za poslednjih 30 godina mi smo već primili 10 miliona ljudi, vreme je da se zaustavi taj pohod.

- Šta tačno vi predlažete?

- Pre svega treba skresati legalnu imigraciju do neophodnog minimuma. Zatim treba učiniti da Francuska prestane da za imigrante bude privlačna destinacija. Jer sada kada vi dođete u Francusku, i ako ste ilegalac, ovde vi dobijate praktično sva ona prava koja imaju i Francuzi. Vama daju socijalnu pomoć, socijalni stan, besplatno obrazovanje i zdravstveno osiguranje. Uverena sam da ako mi ne budemo ništa nudili imigrantima, oni će prestati da dolaze.

Mi moramo u prvom redu da mislimo na svoj narod. Istina, čim neko počne da kritikuje migracionu politiku vlasti, njega odmah nazovu rasistom. Ja smatram, da ne treba zaboravljati nacionalne interese države radi političke korektnosti. Uverena sam da većina Francuza misle isto.

- Ostaje još samo da oni glasaju za vas na izborima. U Rusiji je u tim stvarima jednostavnije. Ime budućeg predsednika je praktično definisano. Vlast to naziva stabilnošću, opozicija – zankom da nema demokratije. Bili kako bilo, ali ako vi postanete predsednik, najverovatnije ćete imati posla sa Vladimirom Putinom. Šta vi mislite o njemu?

- Kod nas u Francuskoj, takođe nije idealna demokratija, i mi u tom planu nemamo pravo da Rusiji dajemo lekcije iz demokratije. Ali ja priznajem, i ja to ne krijem, da se u nekoliko oduševljavam Vladimirom Putinom. On pravi greške, ali ko ih ne pravi. Situacija u Rusiji nije jednostavna, i ne treba očekivatida će se svi problemi koji su nastali raspadom SSSR, rešiti brzo, za to je potrebno vreme. Meni se čini da Vladimir Putin ima karakter i viziju budućnost, koji su potrebni da bi se Rusiji obezbedio procvat, koji ona zaslužuje. A aktivnija saradnja sa Francuskom i evropskim državama može da ubrza taj proces.

Detaljnije na:

www.kommersant.ru/doc

Izvor
Dveri srpske
Za Dveri preveo: Slobodan Stojičević

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za