Novi trojni pakt kontroliše međunarodne krivične sudove

Fond strateške kulture je već ranije izneo brojne podatke o tome da Haški tribunal deluje kao produžena ruka vlada SAD i Velike Britanije i njihovih obaveštajnih službi. Zloupotrebom ove institucije stvorene 1993. godine Sjedinjene države i Velika Britanija ostvaruju svoje spoljnopolitičke ciljeve. Njihova osnovna težnja je da opravdaju zločine koje su počinili razbijanjem SFRJ  i da odgovornost za sva nedela pripišu svojim neprijateljima Srbima. Zbog toga su Srbi dežurni krivci u Haškom tribunalu.

Da bi sve to realizovali predstavnici SAD i Velike Britanije su od 1993. godine zavrbovali i ubacili veliki broj svojih agenata i saradnika u tužilaštvo, sekretarijat i druge službe Haškog tribunala. Florens Artman koja je bila savetnik glavnog tužioca Karle del Ponte za Balkan i njen portparol u svojoj knjizi „Mir i kazna, Tajni ratovi međunarodne politike i pravde“ navodi veliki broj podataka o uticaju američke i britanske obaveštajne službe na rad celog Haškog tribunala. Podsetimo se da ona izričito ukazuje na zajedničke ciljeve NATO-a i Tribunala kada citira reči Džejmi Šeja: „Budite uvereni da smo mi (NATO) i Tribunal jedno...“ i „... siguran sam da će Luis Arbur (glavni tužilac) optužiti samo osobe jugoslovenske nacionalnosti, nikog drugog.“ Međutim Tribunal u Hagu je samo vrh ledenog brega, jer Sjedinjene države sa svojim satelitima isti model primenjuju u slučaju stalnog Međunarodnog krivičnog suda (MKS). U ostvarivanju tog cilja Vašington i London dobijaju nesebičnu pomoć Pariza.

Vlada Francuske već uveliko podržava prioritete angloameričke spoljne politike u međunarodnim sudskim institucijama. Iskustva u kontroli i upotrebi Haškog tribunala Vašington, London i Pariz počinju da primenjuju na rad drugih međunarodnih krivičnih sudova pokušavajući na taj način da obezbede svoju planetarnu hegemoniju. U poverljivoj depeši (03THEHAGUE1806) od 15. jula 2003. godine [1] koja je napisana u Ambasadi SAD u Hagu, navode se reči glavnog tužioca MKS-a Argentinca Luisa Morena Okampoa (Luis Moreno-Ocampo) koji je studentima letnjeg kursa „Humanost u akciji - Humanity in Action“ rekao da ispituje akcije britanskih trupa u Iraku. Nakon čega je prisutni britanski tužilac iz MKSJ „umalo pao sa stolice.“ Međutim saradnik SAD u MKS Francuz Bruno Katala (Bruno Cathala) koji je izabran za sekretara, a koji je prethodno obavljao funkciju zamenika sekretara Haškog tribunala, u poverljivom razgovoru obećava Amerikancima da MKS neće optuživati državljane SAD i Velike Britanije. Tim povodom Katala je upozorio Okampoa da „vodi računa o tome šta priča“ nakon čega je glavni tužilac MKS ublažio svoj stav. Katala je takođe štitio interese SAD u Haškom tribunalu.

Novi trojni pakt zaključen u diplomatskim krugovima Vašingtona, Londona i Pariza, koji je prljavim i zakulisnim radnjama ostvario dominantan uticaj na rad međunarodnih krivičnih sudova posebno je došao do izražaja tokom suđenja Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom. 30. avgusta 2011. godine Vikiliks je objavio poverljivu depešu (06PARIS7684) Ambasade SAD u Parizu, koja je nastala 06. decembra 2006. godine. [2] Depeša nosi naziv: „Sastanak od 1. decembra predstavnika Ministarstva odbrane SAD Edelmana sa Širakovim savetnikom za spoljnu politiku Gordo – Montanjom“.  U njoj se navodi stav visokog funkcionera francuske vlade Montanja po pitanju Srbije i njegovo izričito upozorenje da je neophodno učiniti sve kako bi se sprečio dolazak Vojislava Šešelja na vlast! Usred razgovora o važnim bliskoistočnim pitanjima najznačajniji savetnik predsednika Francuske, pandan američkom savetniku za nacionalnu bezbednost, pominje dr Šešelja kao veliku opasnost po interese Zapada! Na ovaj način se potvrđuju navodi Karle del Ponte koja je u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci“ napisala kako je optužnica protiv Šešelja podignuta da bi se on uklonio sa srpske političke scene jer predstavlja pretnju novoj prozapadnoj vladi u Beogradu. [3]

Američko francuska zakulisna saradnja je ustanovljena na nekoliko nivoa. U nju su uključene i neke privatne grupe moćnika među kojima su i međunarodni trgovci oružjem. Još tokom 2004. godine Montanj je ostvario tesnu saradnju sa Kondolizom Rajs, u to vreme savetnikom za bezbednost predsednika SAD. Kako bi unapredili „trans-Atlantske odnose“ i usaglasili politiku u različitim delovima sveta, njih dvoje su se sastajali barem dva puta mesečno. Dok se prvi sastanak odigrao u Vašingtonu na najvišem nivou u sklopu istih aktivnosti organizovani su prateći sastanci u Parizu. U glavnom gradu Francuske Jean-Louis Gergorin bivši francuski diplomata, a tada glavni strateg Evropske kompanije za bezbednost – EADS, organizovao je susret zajedno sa Centrom za strateške i međunarodne studije (SAD) CSIS.[4] Iz SAD u Parizu su bile prepoznatljive figure poput Henrija Kisindžera, Zbignjeva Brežinskog i Roberta Blekvila. Prema mišljenju nekih stručnjaka Francuska je prihvativši ove dogovore postala instrument Anglo – Američke politike. Zbignjev Brežinski je pre svih poznat po svojim antisrbskim i antiruskim stavovima. Podržavao je agresiju na SRJ, dok je u svojim knjigama predlagao podelu Rusije na tri dela. [5]

Sa druge strane činjenica da se kompanija EADS nalazi u čitavom ovom opisanom procesu, govore o umešanosti navedene grupe u proizvodnju i prodaju naoružanja. EADS zarađuje od ratova širom sveta. Oni učestvuju u proizvodnji raketa, borbenih aviona i helikoptera. Međutim EADS proizvodi delove za strateško naoružanje, kao i zabranjene kasetne bombe, dok su njegovi zvaničnici bili umešani u skandale sa podmićivanjem u Južnoj Africi. [6] Pored toga pomenuti francuski diplomata Jean-Louis Gergorin je isto kao i Montanj pod istragom zbog istih ili sličnih optužbi.

U depešama američkih ambasada jasno se vidi da su visoki službenici Haškog tribunala uključujući predsednika, glavne tužioce, sekretara itd. dostavljali poverljive podatke vladi SAD. Oni su time kršili propise Haškog tribunala, ali i Povelju UN koja zabranjuje službenicima UN (u koje spadaju i oni u Tribunalu) prosleđivanje informacija stranim vladama.

U slučaju Slobodana Miloševića u depešama stoji kako su službenici vlade SAD i Tribunal u Hagu zajednički radili protiv njega i kako su po svaku cenu želeli da ubrzaju proces da bi ga što pre osudili bez obzira na njegovu tešku bolest. Na taj način su pogoršali njegovo zdravstveno stanje i doveli do njegove smrti.

Vašington, London i Pariz koriste međunarodne krivične sudove da bi ostvarili svoje strateške ciljeve u međunarodnim odnosima. Oni putem njih kažnjavaju i uklanjaju svoje protivnike, kršeći pri tom osnovne norme međunarodnog prava. Ove zapadne sile imaju nameru da nakaradno nasleđe Haškog tribunala nametnu celom svetu.

Novi trojni pakt u svojim rukama već sada drži i stalni Međunarodni krivični sud i nema nikakve sumnje da će preko njega slediti praksu Tribunala u Hagu. Tri velike sile Zapada predvođene SAD imaju moćno oružje koje će upotrebljavati protiv svojih protivnika na međunarocdnoj sceni. Više se ne postavlja pitanje da li će Rusija i njeni saveznici doći pod njihov udar. Postavlja se samo pitanje kada će se to dogoditi.

Boris Aleksić,