„SHVAĆENO KAKO TREBA“… Evropska komisija obećala Beogradu status kandidata, a Prištini ukidanje viza

 Izveštaj Evropske komisije o perspektivama proširenja Evropske unije, koji je objavljen 12. oktobra u Briselu, zabeležio je raskol u redovima EU zbog tog pitanja. Dok su Francuska i Italija projavile (u najboljem slučaju, na rečima) prilično pozitivan prilaz prijemu balkanskih zemalja u EU, među kojima  i Srbije, Velika Britanija i Nemačka su zauzele mnogo oštriju poziciju. Prema informaciji koja se „probila“ iz krugova Evropske komisije, diskusije u vezi sa formulacijom izveštaja su trajale sve do poslednjeg trenutka. A glavna tačka nesuglasica je postala situacija oko samoproglašene nezavisnosti Kosova i odnosa Srbije u vezi sa tim. Predstavnici Francuske i Italije su predlagali da se Srbiji da status zemlje-kandidata, konstatujući da je time što je Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu predala bivšeg glavnokomandujućeg armijom bosanskih Srba Ratka Mladića i eks-lidera hrvatskih Srba Gorana Hadžića, Beograd ispunio bitne zahteve EU. Što se tiče odbijanja Srbije da prizna nezavisnost Kosova to, prema mišljenju Pariza i Rima, ne treba da posluži kao prepreka za njeno dobijanje statusa kandidata.

Međutim, Britanci, i posebno Nemci, za sada nemaju nameru da svoju poziciju ublaže, a ona se sastoji u tvrdnji da sve dok ne prizna Kosovo, Srbija ne može da postane član Evropske unije. Kako je bio prinuđen da konstatuje francuski ministar za evropske poslove Žan Leoneti, koji je ovih dana posetio Beograd, „između nas i naših nemačkih prijatelja postoje nijanse i mimoilaženje“ u vezi sa prijemom Srbije u EU, i zato se „diskusije između dve prestonice nastavljaju“. [1]

Među-rezultat navedenih diskusija postala je preporuka Evropske komisije Evropskoj uniji da „razmotri pitanje“ da se Beogradu ipak da status kandidata. Međutim, izvori iz Evropske komisije naglašavaju da takva „preporuka“ ni na koji način ne obavezuje evropske činovnike i da lako može da bude preispitana na prvom sledećem samitu Evropske unije. Tim pre što je Evropska komisija vlastima u Beogradu, bez obzira na sve, predložila da projave „konstruktivniji“ prilaz Kosovu.  U izveštaju je rečeno da navedena institucija daje preporuke Savetu EU da Srbiji da „status kandidata“ i da pri tom shvati da će Srbija obnoviti dijalog sa Kosovom i „pokazati volju da se sporazumi, koji su do sada postignuti, izvrše“. Navedena formulacija oponentima srbskog zahteva daje zgodnu vezu. Jer pregovori između Beograda i Prištine koji, pod zaštitom Evropske unije traju od početka ove godine, prekinuti su na nekoliko dana, dok se ne objavi izveštaj Evropske komisije. Nemačka je već pripretila da će staviti veto na preporuke Evropske komisije ukoliko se pregovori ne obnove u najskorije vreme.

Uostalom, ni susedima Srbije u regionu izveštaj Evropske komisije nije doneo neku posebnu radost. Albanija se od samog početka nije hranila iluzijama. Prema onome što je izjavio Lutfi Beriša, predstavnik lokalnog odeljenja organizacije TransparencyInternational, bilo je teško „da se iz Brisela dobiju dobre novosti“. Evropske diplomate su konstatovale da u zemlji „još uvek nema kulture konsenzusa i kompromisa“. Još negativniju ocenu je dobila Bosna i Hercegovina – zemlja, koja je stupila u drugu godinu postojanja  bez centralne vlade.  Prema oštroumnoj izjavi Halida Genjaca, predsednika Komisije za evropsku integraciju u bosanskom parlamentu, „što se tiče evropske integracije Bosna se tetura iza svih drugih zemalja Zapadnog Balkana“. Uostalom, još dalje u vezi sa prijemom u EU je ostalo Kosovo. Prema mišljenju Evropske komisije, to pitanje čak ne sme ni da se razmatra sve dok nezavisnost pokrajine ne priznaju sve zemlje-članice EU: „Prepreke za ugovorni odnos predstavljaju razlike u statusu“. [2]

Ako se posmatra tako, najprivlačnije izgledaju zahtevi Makedonije i Crne Gore, koje već imaju status zvaničnog kandidata. Konkretno, Evropska komisija  je preporučila da Podgoricu treba još za jedan korak približiti svetim evropskim vratima tako, što će da „započne sa njom „pregovore o prijemu“. Međutim, čak ni ta okolnost  ne garantuje ništa: dovoljno je da se prisetimo isto takvog statusa Turske koja se, bez obzira što godine prolaze, ne približava članstvu u Evropskoj uniji, već je sve dalje od njega. [3]

Znajući za sve dublju krizu u redovima same Evropske unije navedenoj organizaciji je dobro da što je moguće duže drži balkanske zemlje u „visećem“ položaju. To će Briselu dozvoliti da postavlja stalno sve nove i nove zahteve i da tako izbegava da na sebe preuzme finansijske i političke obaveze. Kako pokazuje primer Srbije, ultimativni pritisak daje plodove. Albanija i bez članstva u Evropskoj uniji predstavlja vernog člana NATO. Što se tiče Bosne i Hercegovine i Kosova, oni su važni za Zapad kao vojno-političko zborno mesto za NATO, a ne kao punopravni članovi EU. Kako mnogi u rukovodstvu Evropske unije pretpostavljaju, odluka da se Hrvatska primi u njene redove, i to od jula 2013. godine  omogućuje Briselu da mirno uzme pauzu u vezi sa proširenjima i da se skoncentriše na rešavanje aktuelnijih za njega finansijskih problema.

Karakteristično je da su na Kosovu vrlo uzdržano ocenili preporuku Evropske komisije. Tako su glavne novine na albanskom jeziku „Koha ditore“, pošto su pomenule da u Evropskoj uniji postoje nesuglasice u vezi sa kosovskom nezavisnošću, nazvale „pozitivnom vešću za Kosovo“ izjavu evropskih činovnika da nameravaju da krajem ove godine započnu dijalog o liberalizaciji viznog režima za Prištinu. [4]A izdanje „Epoka e re“ konkretizuje navedenu proceduru, pozivajući se na izvor „koji bi više voleo da ostane anoniman“. Prema njegovim rečima Evropska komisija je došla do zaključka da je Kosovo “ispunilo uslove za viznu liberalizaciju“, ali je dobilo nekoliko naknadnih zadataka, koje treba da ispuni u toku nekoliko sledećih meseci. U tom slučaju pregovori Brisela i Prištine na liberalizaciji viznog režima mogu da počnu orijentaciono 13. – 17. decembra. Za tada je planirano i zasedanje Saveta ministara Evropske unije, na kome će Sesilija Malstrem , evropski komesar za unutrašnje poslove, predložiti da se započne proces pregovora, a ministri, „kako se očekuje, će da podrže predlog“ – novine citiraju izvor iz Evropske unije. [5]

Ali može da se desi da ministri unutrašnjih poslova zemalja-članica Evropske unije možda neće da se ograniče  diskusijom o viznom režimu, već će postaviti pitanja u vezi sa onim što se dešava kod njihovih kosovskih kolega. Jer bukvalno samo nekoliko dana pre objavljivanja izveštaja Evropske komisije, koji je očekivan sa mnogo nestrpljenja, na kosovskoj političkoj sceni  je došlo do novog skandala. Civilno-policijska misija Evropske unije u Prištini (EULEX)počela je istragu o zloupotrebama u pokrajinskom ministarstvu unutrašnjih poslova pri kupovini oružja i municije za lokalnu policiju. Međunarodni policajci su već pritvorili nekoliko činovnika. Među njima  je načelnik odeljenja za kupovine Dževahir Vatovci i zamenik direktora jedinice za obezbeđenje policijske službe Ragip Bunjaku. A novine „Koha ditore“ su, sa svoje strane, saopštile da se u materijalnoj istrazi pominje i ime predsednika vlade Kosova, Hašima Tačija.

U saopštenju Misije EU kaže se da izvršena hapšenja „predstavljaju deo „krupne istrage u vezi sa prijavama o korupciji i kriminalu u sferi kupoprodaje“, koje se odnose na „proceduru pri  kupovini u policiji Kosova  i biznismene koji policiji isporučuju oružje i municiju“. [6] Međutim, kako se to obično dešava, najbitniji detalji ostaju van zvaničnih kominikea. A ti detalji ustvari demonstriraju ono što se danas dešava na Kosovu.

Pre svega, prema podacima „Koha ditore“ radi se ne samo o finansijskom kršenju zakona u toku trajanja tendera za oružje (kada je za oružje plaćana dupla cena) već i o  tome, da je oružje kosovskoj policiji prodavala „organizovana kriminalna grupa“, koja je delovala pod zaštitom Evropske unije. [7] A novine „Ekspres“ su pretpostavile da se pod istragom EU može naći ne samo kosovski MUP na čelu sa ministrom Bajramom Redžepijem već i „cela kosovska država, pod sumnjom da je korupcionaška“. [8]

Tako da je pojavljivanje imena Hašima Tačija u materijalima predmeta potpuno razumljivo. Istražni organi EU raspolažu informacijama o tome, da je upravo premijer bio taj, koji je davao odobrenje za kupovinu oružja ne konsultujući se sa međunarodnim predstavnicima, čak i bez konsultacija sa Misijom OUN, mada ga je na to obavezivao „Zakon o državnim kupovinama“.

Šta je važno – skandalozne kupovine oružja i municije su počele, prema podacima misije EU, još 2008. godine, odmah posle samoproglašenja nezavisnosti Kosova. Hašim Tači je potpisivao dokumenta, najdalje u martu 2009. godine. Zašto je istraga počela baš sada? Verovatno je da je to posledica opšteg pogoršanja odnosa Evropske unije i Prištine,  do koga je došlo posle operacije kosovskih specijalaca protiv kosovskih Srba krajem jula. Jednostrane postupke Prištine odobrili su SAD i NATO, ali je to kod više država Evropske unije izazvalo zbunjenost. Direktor Evropskih programa „Međunarodne krizne grupe“ Sabina Frejzer čak pretpostavlja da, verovatno, prvi put od 2008. godine, međunarodna unija mora da bira na čiju će stranu stati: „NATO podržava vladu Kosova, a EU je kritikuje.“ [9] Ako se uzme u obzir da je rukovodilac MUP-a Bajram Redžepi poznat kao najveći evroskeptik u Prištini, koji je jednom izgovorio „Spasi nas, Gospode, od Misije EU!“ dobija se vrlo dobra slika. [10] Evropska unija može, kako bi spasila prekinute pregovore Beograda i Prištine, da krene u „čistku“ kosovskog prostora od nekih figura, koje su se kompromitovale u očima Evrope.

Međutim, najvažnije pitanje ostaje – da li će Evropski savez da krene na Hašima Tačija? Bez obzira na ranije započetu, od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Misije EU, istrage o njegovom učešću  u „crnoj transplantologiji“ pozicije kosovskog premijera za sada izgledaju stabilno. Međutim, ukoliko na severu pokrajine dođe do novog zaoštravanja odnosa nije isključeno, da evropski staratelji Kosova neće i njega žrtvovati. Tačija „na organe“ sigurno neće rastaviti, ali finansijske zloupotrebe  predstavljaju, kako je praksa već pokazala, idealan način za  izbavljenje od nezgodnih likova. I neće morati da kopaju po antisrbskim zločinima, koja toliko ne odgovaraju Zapadu, i bar spolja gledano će biti sačuvana nadmoć zakona. Ali do toga će doći samo ukoliko Tači lično, njegova okolina i njihovi američki prijatelji požele da prate takav scenario.

Petar Iskenderov,