Režiser Jovan Marković: kad neko nekog voli onda mu se sviđaju i nedostaci

Godišnji međunarodni festival televizijskih kompanija Bratina odvijao se u Podmoskovlju početkom oktobra. Na manifestaciju su doputovali predtavnici medija iz ruskih regiona, kao i iz Belorusije, Ukrajine i Srbije. U sastavu žirija bio je poznati srbski režiser i producent Jovan Marković. U intervjuu dopsiniku Glasa Rusije Darji Tikunovom on je govorio o narednim planovima.

Trenutno pripremam dva projekta i mogućno je da će i jedan i drugi biti ostvareni.  Jedan je vezan za Rusiju, a drugi može biti u Azerbejdžanu, sada baš razgovaramo o tome sa jednom rediteljkom, sada i odlučuje se o tome da li ga iko može da  finansira. A onaj prvi projekat to je jedan srbsko-ruski projekat, koji se odnosi  na neki istorijski događaj. To je ljubavna priča, melodrama, koja počinje negde 1948 godine, a završava se ove godine. Radni naslov „Šta se dogodilo sa Jelenom“ – To je  ruska devojka koja je bila u Srbiji  u tadašnjoj Jugoslaviji. Cela priča počinje od njenih roditelja – knezova, koji su pobegli, imigrirali  posle revolucije u Srbiju, tamo su radili kao inženjeri. To je ljubavna priča. Kao što se zna  48 godine je došlo do komplikovanja uzajamnih odnosa  Jugoslavije i Sovjetskog Saveza i tada je jedan deo  tih Rusa bio prognan. A u Rusiji su ih dočekali  tako što su ih poslali u Sibir.

Čovek za koga se Jelena udala sada je poznat glumac, koji želi da sazna  pred kraj svog života šta se  dogodilo sa njegovom prvom ljubavlju i kreće da ispituje to šta se dogodilo. I  naravno otkriva mnoge stvari, koje su se dogodile u to doba, o tome je priča.

Šta trenutno radite u Rusiji?

U Rusiji sam bio na dva  festivala.

Prvi festival je bio u Lipecku. Festival sportskog filma, i to je vrlo dobar festival.

Jedino je sport  šansa za Rusiju pa i za Srbiju i za ceo svet da se mladi ljudi oporave od velike depresije, od narkomanije, od svega i svačega što se događa s mladim ljudima, od bezperspektivnosti, koja se pojavila, od  neke  apatije. Znači sport je nešto šta može da mnogo pomogne. Ne misli se samo na vrhunski sport, jer on ide svojim tokom, nego uopšte na bavljenje sportom. Radovati se životu na taj način za mlade ljude to je velika šansa, veliki razlog, i taj festival podstiče tu radost, i sport  treba da podstiču i  da ga pomažu i države i vlade i ostali nadležni orgrani. Naravno to ne isključuje obrazovanje, nauku to sve ostalo, nego sport  je sastavni deo odgajanja omladine.

Taj festival  je vrlo značajan, i tamo  su prikazivani vrlo dobri filmovi. Naša dva filma iz Srbije su zauzela prva dva mesta. Prvi film koji se zove „Montevideo, Bog te video“ snimio je Dragan Bjelogrlić, to je najbolji film festivala. A drugi film koji se zove „O, Gringo“ snimio je Darko Bajić.  To je dokumentarni film o jednom beograđaninu, ko je postao fudbalska legenda Brazila.

Drugi festival je bio u Podmoskovlju. Ja sam bio na „Bratini“.

Kao što je poznato svake godine u Podmoskovlju se održava taj festival. Šta je to što privlači srbe da učestvuju na ovom festivalu?

Veliki sam prijatelj sa bratićima, svi  se znamo vrlo dobro.

Taj festival se pojavio prilikom našeg zajedničkog rada 1999. Kada smo mi  preko Sergijeva Posada i televizijske agencije „Tonus“ uspeli da pošaljemo Rusima  iz Jugoslavije i Srbije ratne materijale, jer kad je u  Jugoslaviju izbio rat  na centralnoj televiziji su prikazivali samo izveštaje sa Rojters-a i CNN-a, jer  90 godina naše kolege uopšte nisu imale svoje dopisnike. Kad smo mi poslali materijale u Podmoskovsku televiziju, kad su ljudi videli šta se tamo kod nas događa, a drugo nešto piše CNN nastalo je veliko nezadovoljstvo, ljudi su pitali zašto nama ne govore sve.

Tek poslednjeg mesec dana oni iz  centralnih televizija poslali su tamo ekipe, koje su  izveštavale o tome šta se zbiva direktno. Otada je počelo naše jedinstvo i  mi smo se onda svake godine tu na neki način uključivali. Ove godine bili su četiri filma iz Novog Sada. Dva su dobila značajne nagrade. Jedan film – „Lav Tolstoj“ to je lepa priča o Tolstoju, Tolstoj i suđeni građani Novog Sada. Gledaoci su shvatili da je Tolstoj srbski  domaći pisac u tolikoj meri kao i u njihov ruski i svetski.

Taj festival je za nas interesantan, jer razmenjujemo naše filmove kao i naše zajedničke probleme. Kao što na primer je oskudica novca. Ali sve to može da se uradi i bez para, važno je da se filmovi gledaju, tako da je osnovni cilj postignut.  Ja redovno uzimam učešće na tom festivalu i mogu da kažem da se zapaža veoma pozitivan razvoj filmova kao i naših televizija u svim  pravcima. Primećujem da  male televizije napreduju zato što je to od veoma važnog značaja prikazivati život ljude, njihove prave probleme i u  pozitivnom i  u negativnom smislu, takoreći stvarni ruski život.  Velike televizije ne mogu da prikazuju te probleme, jer imaju svoje ciljeve, namenjene su za međunarodna pitanja i sl.

Kako  se vam svidelo u Rusiji ovog puta?

Uvek mi se sviđa ovde, zato što srećem svoje prijatelje. Ovog puta bilo mi je vrlo lepo, jer je bilo lepo vreme. Sad kad počne tako loše vreme sviđa mi se Rusija, ali kad zatvorim oči. Inače kad tu počne da pada kiša i kad  nebo padne na zemlju, onda mi ne smeta to što nema neba. Inače da nije toga sve mi se sviđa. Naravno kad neko nekog voli onda mu se sviđaju i nedostaci.

Darja Tikunova,