Korak napred, dva koraka nazad

Smanjenje dugoročnog kreditnog rejtinga Španije i odluka Slovačke da ipak odobri proširenje ovlašćenja Evropskog fonda finansijske stabilnosti.

U takvom informacionom kontekstu se otvorio u petak samit ministara finansija i šefova Centralnih banaka Velike dvadesetorice. Sastanak treba da odredi konkretne parametre plana spasavanja zone evra, koji će biti ponuđen na novembarskom samitu G-20.

Standard end Purs posle Fiča smanjio je dugoročni rejting Španije sa AA do AA-, prognoza negativna. Pri tome kratkoročni kreditni rejting zemlje A-1+ bio je ostavljen bez izmena. U agenciji su pojasnili da se u Španiji drži visok nivo nezaposlenosti i zadužensoti, zato je smanjenje rejtinga sasvim objektivno. Na ove vesti azijske berze u petak su otvorene padom. Ipak delovanja agencija više ne mogu da dovedu do negativnih posledica većih od onih koje postoje danas, smatra ruski finansista Ivan Fomenko.

Sada se već vidi talas neprestanog snižavanja rejtinga. I gde će se on završiti, ne zna se. To govori o nekakvoj histeriji rejting agencija. Zato su investitori prestali da obraćaju na njih pažnju, kao na ne baš kvalitetan izvor informacija. U prvom redu takvo nepoverenje prema rejting agencijama pojavilo se posle smanjenja rejtinga SAD.

Eksperti ističu – mogućnost smanjenja rejtinga pojedinoj zemlji se već polaže u kotaciju. Ozbiljniji uticaj na berze očekuju od savetovanja šefova ministarstava finansija G-20 koje je započelo danas. U toku dvodnevne sednice u Parizu oni treba da razrade mapu puta za kanski samit predsednika Velike dvadesetorice koji će biti održan početkom novembra. Formalno glavna njegova tema su globalni ekonomski problemi. I evropska pitanja nisu prioritetna na programu. Ipak po svim prognozama upravo plan spasavanja zone evra treba da bude glavni rezultat samita. Drugi zadaci sada treba da se povuku u drugi plan, izjavio je u intervjuu za Glas Rusije predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzimača, doktor ekonomskih nauka Aleksandar Šohin.

U toj situaciji može da bude nekoliko rešenja. Operativno je kada lokomitive zone evra preuzimaju na sebe svu odgovornost. Ili direktno suprotno – isključivanje bankrotiralog iz zone evra. Ali na ovo, iz mnogih razloga, niko se neće odlučiti. EU, učesnik samita G-20 teži da privuče u rešavanje teških zadataka druge finansijske institucije. MMF iz usta rukovodioca evropskog departmana Antonia Borhesa već je potvrdio da će kupiti evroobligacije. Tako da ćemo čekati odluku MMF.

Takođe u Parizu će biti razmotreno pitanje povećanja poverenja investitora za svetsku i posebno evrospku ekonomiju. U vezi sa tim od ruskog i kineskog ministra finansija će očekivati odgovarajuće izjave. Ali konkretne odluke od evropljana, očigledno, ne treba očekivati, ukazuje predsednik banke Ruska finansijska korporacija, bivši ministar ekonomije Rusije Andrej Nečajev.

Glavna tema o kojoj se diskutuje poslednje nedelje u Evropi u okviru plana spasavanja Grčke i niza drugih zemalja koje su se našle u dubokoj dužničkoj jami je da li da se emituju ili ne emituju evropske obligacije, kako bi se refinansirao dug. Za sada Evropa nikako ne može da postigne konsenzus po tom pitanju. Ali beskrajno se preduzimaju neke preliminarne, paliativne odluke. Jedna od njih je proširenje evropskog sabilizacionog fonda.

Pitanje proširenja funkcije stabilizacinog fonda mal te ne je bilo u opasnosti. Početkom nedelje „za“ su glasali parlamenti 16 od 17 država zone evra. Izuzetak je bila Slovačka. Ipak posle demarša koji je bacio ušok zonu evra, Slovaci su se predomislili. U četvrtak uveče parlament zemlje većinom glasova je usvojio proširenje funkcije i obima stabilizacionog fonda. I mada je formalno udeo zemlje u evropskom fondu manji od 1%, slovački budžet iz osećanja solidarnsoti ostaće kratak za 5 milijardi evra. Grčka, glavni korisnik fonda, već je pozdravila ovu odluku Bratislave.