Evrozona ne spasava toliko Grčku koliko svoje banke

Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše je poprilično uzburkao finansijska tržišta izjavom o „sistematskoj bankarskoj krizi“, bez presedana od vremena završetka drugog svetskog rata. Pojavilo se pitanje novog popunjavanja likvidnosti evropskih banaka opterećenih dužničkim papirima problematičnih zemalja. Ispostavilo se da je prethodna finansijska pomoć, a to je na stotine milijardi evra, bankarima nedovoljna. Temu razmatra dopisnik Sergej Guk, koji je pažljivo proučio mišljenja nemačkih stručnjaka na sajtu nemačkih novina „Velt“ (Die Welt).

Analitičari velike francusko-belgijske banke „Paribas“ su sve izračunali. Od 92 do 300 milijardi evra biće potrebno kreditnim institucijama kako bi se održale na nogama u slučaju defolta Grčke. U zavisnosti od razmera krize. Izdvajanje pomoći lobira duet Merkel-Sarkozi, koji podržava Barozu. Ovo nije bez osnova. Postoji opasnost da mnogi bankarski kolosi u slučaju kraha povuku za sobom na dno čitave države. Istina, stanovništvo Evrozone postavlja logično pitanje – zbog čega i koliko dugo evropski poreski obveznici treba da dohranjuju bankarske mešetare?  

Nemački stručnjak Maks Ote iz specijalizovane visokoškolske ustanove u Vormsu (Max Otte, Fachhochschule Worms) naziva stvari svojim imenima.

„Zaista je nečuveno što govorimo o spasavanju Grčke. Mi ne spasavamo Grčku, kod njih se stvari odvijaju da se gore ne može zamisliti. Ponovo spasavamo finansijske biznismene, banke, koje su Grcima davale pozajmice i pritom izgubile. A sad hoće da ih neko spasi za naš račun i za račun stanovništva Grčke“

Lider Evrozone Žan-Klod Junker je u nedavnom intervjuu za austrijsku televiziju praktično potvrdio: spasavanje grčkih dugova je podjednako neizbežno kao smena godišnjih doba. I to neće morati da se oprosti polovina od 369 milijardi, već mnogo više. Evropske komercijalne banke su moraju biti spremne da dočekaju krah potpuno naoružane. Jer mnoge od njih su se po svedočanstvu nemačkog nedeljnika „Cajr“ (Die Zeit) zaigrale s dužničkim bondovima na južnom krilu Evrope. A danas same nisu u stanju da dobiju kredite na međubankarskom finansijskom tržištu.

Nemački stručnjak Gustav Horn (Gustav Horn) sa Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjukture smatra: lideri EU i MMF su nametnuli Grčkoj štetan plan za izlazak iz krize.

„Pravac prema štednji je uteran u uske vremenske okvire i sprovođen je izuzetno oštro. Kad je država u žurbi prinuđena da tako mnogo štedi to dovodi do masovne ekonomske oseke. Ekonomija propada, upravo to se i dogodilo“.

Sve manje novca ostaje u novčaniku Grka i sve više raste državni dug. Vlada je u cajtnotu. Poverioci iz MMF i EU vrše pritisak na Atinu, primoravajući je da se brže rastane od državne svojine. Neko, uključujući i evropske banke, koje računaju na još jednu državnu pomoć, ima šanse da dobro zaradi u rasprodaji grčkih nekretnina.

Lideri EU nemaju plan za izlazak iz krize. Komplet polumera neće popraviti situaciju. Deklaracije o namerama da se regulišu finansijska tržišta dovode samo do toga da bankari trče pod okrilje mešetarskih hedžiranih fondova. Tamo je dobit – vasionska.

Globalna tržišta se mogu regulisati samo zajedno. A s tim, po konstatacijama stručnjaka „Cajta“ stvari ne stoje najbolje. „Volja se ugasila. Nemci brane svoje zemljišne banke, Amerikanci – svoje gigante, zemlje na ivici – svoje finansijske centre, a Britanci – svoje hedžirane fondove.“ Niko ne namerava da se odrekne velikog i brzo stečenog novca.