Kurili – zona posebne pažnje

Zenitno-raketni kompleksi „Buk-M1“ i tenkovski bataljon T-80 poslati su na Kurile. Ministarstvo odbrane pojačava vojnu grupaciju na ostrvima, čiju pripadnost Rusiji Japan pokušava da ospori. Kako ističu u nadleštvu odbrane, Rusija ne namerava da se zaustavi: to je samo prvi deo plana za snabdevanje vojske na Kurilima savremenim naoružanjem i tehnikom.

Komentarišući planove Ministarstva odbrane ruski stručnjaci ističu da se koraci preduzimaju u ispravnom pravcu. Međutim, ono što je do sada učinjeno nije dovoljno. Potreban je kapitalni remont udarnih brodova Tihookeanske flote. Osim toga, treba dopuniti komplet preciznog protivbrodskog oružja i čak vratiti na Kurile avijaciju, smatra vojni analitičar novina „Komsomolska pravda“ Viktor Baranec.

Odbrana Kurila zahteva posebnu vrstu naoružanja. Ne isključujem mogućnost da se na Kurile vrati i naša avijacija. Tamo postoji odličan aerodrom. On je trenutno zapušten, ali nam je strateški neophodan. Mislim da rusko Ministarstvo odbrane neće imati problema s tim da tamo za početak smesti makar eskadrilu lovaca.

Specijalno naoružanje, o kojem stručnjak govori, takođe postoji u planovima Ministarstva odbrane. U najskorijoj budućnosti na Kurilima mogu da se pojave mobilni raketno-topovski kompleksi „Pancir-S1“ i „Buk-M2“. Istovremeno sa snabdevanjem grupacije novim oružjem na ostrvima Kunašir i Iturup počinje izgradnja modernih vojnih gradića s celokupnom infrastrukturom.

Podsetićemo čime je izazvana izuzetna pažnja vojnih lica za ostrva u Ohotskom moru. Japan pretenduje na Iturup, Kunašir, kao i na Šikotan i još nekoliko ostrva Malog Kurilskog niza. Tokio se poziva na rusko-japanski Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Pozicija Moskve se sastoji u tome da su južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata. I suverenitet Rusije – pravne sledbenice SSSR – na ovoj teritoriji ne podleže sumnji. Situaciju otežava činjenica da posle Drugog svetskog rata dve strane nisu potpisale mirovni sporazum, odnosno pravno se još uvek nalaze u stanju rata. I Moskva i Tokio žele da napokon oforme završetak konflikta. Samo što su Japanci „kurilski problem“ pretvorili u glavni uslov za potpisivanje dokumenta. Spor koji se otegao zaoštren je u novembru prošle godine nakon putovanja na Kunašir Dmitrija Medvedeva. Japanska vlada je tada pripretila „negativnim posledicama“ – na šta su u Moskvi s razlogom istakli da je predsednik Rusije slobodan da posećuje svaki region svoje zemlje. A sad su još i Sjedinjene Države koje naglo gube uticaj u Azijsko-Tihookeanskom regionu odlučile da daju svoj „doprinos“ bilateralnom sporu. Prošlog leta, nakon američko-japanskih konsultacija u vezi s pitanjima bezbednosti pojavila se sledeća izjava: Vašington i Tokio će zajednički pokušati da izdejstvuju „potpunu normalizaciju u rusko-japanskim odnosima“ rešavanjem „južnokurilskog pitanja“. Na koji način saveznici nameravaju to da učine – ostaje samo da nagađamo. U svakom slučaju, Moskva ne namerava da ostavi bez ozbiljne zaštite svoju pograničnu teritoriju.