Evroazijski savez i mesto u istoriji

„Vladimir Putin preporađa SSSR“. Takvi su se komentari pojavili u zapadnoj štampi kao odgovor na članak ruskog premijera, objavljenog ove nedelje u listu „Izvestija“. Očigledno da na Zapadu nisu pažljivo čitali: u članku Putin upozorava da je takva tačka gledišta naivna. Radi se o stvaranju Evroazijskog saveza – jake ekonomske zajednice u kojoj će učesnici u potpunosti sačuvati politički suverenitet.

U svom članku Vladimir Putin razmišlja o budućnosti koja čeka Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, kada počne aktivno da deluje Jedinstvena ekonomska zona Carinskog saveza. I tu budućnost premijer vidi u Evroazijskom savezu, koji treba da postane jedan od polova savremenog sveta i da igra ulogu efikasne veze između Evrope i Azijsko-Tihookeanskog regiona.

Carinski savez tri zemlje je već aktivan, a Jedinstvena ekonomska zona će početi da funkcioniše od 1. januara 2012.godine. To će stvoriti gigantsko tržište od 165 miliona potrošača. Vladimir Putin je počeo članak predstavljanjem projekta Jedinstvene ekonomske zone, nazvavši ga „bez preuveličavanja istorijskim događajem ne samo za tri zemlje, već i za sve postsovjetske države“. Premijer piše da će građani Jedinstvene ekonomske zone, u kojoj će biti uklonjene sve migracione, granične i druge barijere, moći da bez bilo kakvih ograničenja biraju gde će da žive, gde će da se školuju i da rade. Biznismeni će takođe dobiti pravo da slobodno biraju u kojoj će zemlji da vode svoje poslove – u Rusiji, Belorusiji ili Kazahstanu. Po mišljenju ruskog premijera odmah zatim će Moskva, Astana i Minsk morati da pređu na tešnju koordinaciju ekonomske i valutne politike, da stvore pravi ekonomski savez. Kako je objasnio portparol premijera RF Dmitrij Peskov, najbliži analog buduće zajednice je Evropska unija.

Nije lako naći objašnjenje čuđenju i uzbuđenju zapadnih komentatora – jer Vladimir Putin ne govori o tome prvi put. O Evroazijskom savezu smo čuli pre nekoliko meseci na Poslovnom carinskom forumu, koji su organizovali Rusija, Belorusija i Kazahstan. Tada je premijer izrazio nadu da će deklaracija o formiranju Evroazijskog saveza biti potpisana 2012.godine, a da će kroz još godinu dana integracioni projekat početi da radi, i da će postati nova lestvica na putu ka globalnoj integraciji. Pa i ranije se u govorima Vladimira Putina  mogla jasno pratiti linija integracije država postsovjetskog prostranstva, podsetio je u intervjuu za Glas Rusije politikolog Sergej Černjahovski:

Svi se dobro sećamo reči Putina da je raspad Sovjetskog Saveza ogromna geopolitička katastrofa. Sećamo se rečenom na potpisivanju dokumentata za Carinski savez da je to prvi pravi korak ka integraciji postsovjetskog prostranstva. A „prvi korak“ znači da će biti i daljih koraka. U Novorosijsku, govoreći na krstarici „Mihail  Kutuzov“, Putin je izgovorio devizu morske pešadije: „Kretanja samo napred“. Odnosno strateško povlačenje je stvar prošlosti, odsada samo odlučno u napad. I sada, kada on govori o Evroazijskom savezu, to je izgleda rečeno u istom ključu. 

Ali vratimo se upozorenju Vladimira Putina. Ako i treba da se prisetimo članaka premijera o SSSR onda pre svega u kontekstu najtešnjih ekonomskim veza republika koje su ga sačinjavale. Upravo je kidanje tih veza koje su funkcionisale decenijama postalo najteži udarac za nove nezavisne države.

Članak u listu „Izvestija“ se može tumačiti kao predstavljanje osnovnih pravaca rada Vladimira Putina, ako bude izabran za predsednika 2012.godine. Nije tajna da ideja nove integracije ima sve više pristalica – kako u Rusiji, tako i u drugim zemljama Zajednice nezavisnih država. Tako da će slična „ujedinjavajuća“ platforma dati kandidatu za predsednika široku podršku kako u društvu, tako i u različitim političkim krugovima, rekao je Sergej Černjahovski:

Većina stanovnika republika ZND se zalaže za ovaj ili onaj oblik povratka savezu. Jasno je da će prosovjetski element to aktivno podržati. To će biti zanimljivo i za biznis zbog slobodnog kretanja kapitala. Naravno da je od osnovnih političkih snaga ideja bliska komunistima, nacionalistima, konzervatorima i delu liberala. Odnosno, sa tehnološke tačke gledišta Putin ima mogućnost da stvori širok blok onih koji ga podržavaju.

Projekat Evroazijskog saveza je glavni faktor koji tera Vladimira Putina da se bori za predsedničku funkciju, smatra Sergej Černjahovski:

Imam utisak da će Putin od toga napraviti osnovni zadatak za vreme svoje vladavine. Ako na taj način uspe da ujedini 4-5 republika – već će obezbediti za sebe mesto u istoriji. I to uz podršku većeg dela društva. Putinu ne treba povratak samo da bi bio na vlasti. On želi da ostvari nešto ozbiljno i krupno.

Vladimir Putin naglašava da je Evroazijski savez otvoren projekat. Učesnici pozdravljaju priključenje drugih partnera – i pre svega zemalja ZND. Nikoga ne nameravaju da žure ili posebno primamljuju. Premijer podvlači da učešće u integracionom projektu nimalo ne protivreči „evropskom izboru“ nekih suseda Rusije. Evroazijski savez nema nameru da se od nekoga ograđuje ili da se nekome suprotstavlja. On će se graditi na univerzalnim principima kao neodvojiv deo Velike Evrope, ujedinjene zajedničkim vrednostima, demokratije i tržišnih zakona.