Moskovski mozaik

Šesti festival nauke

Prvi vikend oktobra u Moskvi obeležiće Šesti festival nauke. U ovoj manifestaciji će učestvovati fakulteti, instituti, naučni centri, muzeji i druga istraživačka udruženja iz cele Rusije.

Epicentar dešavanja je Fundamentalna biblioteka Moskovskog univerziteta gde će se održati naučna predavanja, debate i razni eksperimenti. Pored toga, ovaj festival biće upotpunjen mnogim drugim programima na još 80 lokacija u gradu.

Ovaj praznik nauke prvi put je organizovan 2006. kada ga je posetilo 20 hiljada ljudi. Tokom proteklih pet godina program je postao raznovrsniji, a posetilaca je svaki put bilo sve više.

Osnovni cilj ovog projekta je uspostavljanje dijaloga između nauke i društva, podrška interesovanja za istraživanja, kao i ukazivanje na nove mogućnosti za razvoj mladih naučnika. Dodatni povodi za ovakvu manifestaciju su 300 godina od rođenja Mihaila Lomonosova, 50-godišnjica prvog leta čoveka u kosmos i Međunarodna godina hemije.

Posetioci će od 7. do 9. oktobra moći da učestvuju u igrama, ekskurzijama, eksperimentima pa čak i u astronomskim posmatranjima. Festival je namenjen široj publici - od onih najmlađih do starijih generacija jer jednostavnim jezikom želi da ukaže na mogućnosti koje nauka pruža savremenom čoveku.

Četvrto moskovsko bijenale savremene umetnosti

Četvrto moskovsko bijenale savremene umetnosti pod sloganom ”Prepisivanje svetova” obeležiće ceo oktobar. Osnovni deo projekta biće predstavljen u Centru dizajna Artplej, a cela manifestacija održaće se na više mesta širom Moskve. Priliku da pokaže svoje radove ima 60 umetnika iz celog sveta.

Ideja o projektu ovakvih razmera uvek je vezana za okupljanje i ujedinjenje velikog broja umetnika. Tako da od samog početka struktura Bijenala ima više nivoa. Čine ga osnovni deo, izložbe specijalnih gostiju, posebni projekti i mnogi drugi prateći programi.

Moskovsko bijenale savremene umetnosti je organizovano 2003. godine, a sada je jedno od glavnih kulturnih dešavanja u Rusiji. Prvo bijenale 2005. godine okupilo je savremene umetnike iz dvadesetak zemalja sa više od 50 izložbi. Drugo i Treće bijenale potvrdili su uspeh ovog međunarodnog foruma i na njima je učestvovalo više od 90 svetskih izlagača.

Ovoga puta tradicionalni vidovi umetnosti zastupljeni su u mnogo manjoj meri i ustupaju svoje mesto nekim novim formama, a to znači da za publiku većina izloženih objekata nova i veoma neobična.

Organizaturi kažu da je njihov osnovni cilj bio da se posetiocima približi savremena umetnost koja je u velikoj meri nastala upravo pomoću novih tehnologija. Pogledati, pritisnuti dugme, uspostaviti dijalog i krenuti dalje – to je otprilike zamisao izlagača. Posetioci mogu da crtaju, rešavaju zagonetke, igraju igre. Sve se to objašnjava željom da se kod njih izazove potreba za interakcijom bez koje izloženi objekti nemaju svrhu.

Dali u Muzeju likovnih umetnosti

U Državnom muzeju likovnih umetnosti povodom godine Španije u Rusiji održava se izložba radova Salvadora Dalija. To je prava mogućnost da se na jednom mestu vide slike, skulpture i grafika iz raznih perioda stvaralaštva ovog umetnika.

Dali se često bavio ilustrovanjem dela svetske književnosti. Autor je serije radova po motivima Danteove ”Božanstvene komedije”, Bokačovog ”Dekamerona”, Servantesovog ”Don Kihota”. Sarađivao je sa Luisom Bunjuelom pri snimanju filmova ”Andaluzijski pas” i ”Zlatni vek”. Bio je ludo zaljubljen u Jelenu Ivanovnu Diakonovu, svima poznatiju kao Gala. Ona je bila Dalijeva velika muza. Često je bila motiv njegovih slika i literarnih dela.

Njegovi radovi prikazuju snove i svakodnevicu u neočekivanoj formi kao što je, na primer, curenje satova, po kojima je on veoma prepoznatljiv. Kasnije Dalijeve slike imaju i religioznu osnovu. Radio je i na filmu, ilustrovao knjige, pravio nakit, kreirao kostime i scenografije. Pored scenarija za balete, napisao je nekoliko knjiga kao što su „Život Salvadora Dalija“ i „Dnevnik genija“.

Državni muzej ”Puškin” je i ranije izlagao radove ovog poznatog Španca, a ovoga puta njegova dela se mogu videti do 13. novembra 2011. godine.

Aleksandra Anđelić,