Gejevima u Beogradu nisu dali

Ukidanje gej-parade („Parade ponosa“) u Beogradu postalo je događaj evropskih razmera. Savet Evrope je već zahtevao objašnjenje od predsednika zemlje Borisa Tadića. Podsetićemo da je 2. oktobra ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić zabranio gej-paradu pozvavši se na to da policija nije u stanju da osigura bezbednost učesnika manifestacije. Očigledno, u sećanju je još uvek svež prošlogodišnji pokušaj sprovođenja slične manifestacije kad je u nemirima na beogradskim ulicama nastradalo preko 140 ljudi, a samom gradu je naneta ozbiljna materijalna šteta.

Sudeći po reakciji Evrope provođenju vremena u spavaćoj sobi sve češće pokušavaju da pridaju politički potekst, a šetnja LGBT društva (Društva lezbejki, gejeva, biseksualaca i transgendera) postaje obavezan uslov za zemlje koje žele da stupe u EU.

Uzmimo, na primer, Crnu Goru: crnogorska vojna lica prete štrajkom zbog nepoštovanja njihovih prava, izlaze na akcije protesta studenti zbog „veza“ na fakultetima, koje cvetaju, penzija i pomoći za siromašne porodice koje su na desetine puta manje od plata članova parlamenta. Očigledno je da Podgorica ima prilično mnogo unutrašnjih problema na putu za EU. Funkcioneri Evropske unije po ko zna koji put ponavljaju dežurne fraze o „vladavini zakona“ i potrebi za borbu protiv korupcije. Međutim, najjsadržajniji i najemocionalniji njihovi zahtevi postaju kad se povede reč o gej-paradi.

Član Evropskog parlamenta Jelko Kacin u skladu s tim izjavljuje: u Crnoj Gori šetnju treba obaviti „što je moguće brže“. „Harmonizacija zakona, ali i usvajanje i promocija svijesti o pravima LGBT osoba u Crnoj Gori sa onom u EU je uslov za početak početka pristupnih pregovora i crnogorska Vlada to zna". Po mišljenju Kacina crnogorsko društvo je prilično konzervativno. I pošteno govoreći, iz njegovih usta to zvuči kao optužba za neprosvećenu neukost. Logiku Brisela ruski publicista Nikolaj Hramov objašnjava na sledeći način:

Momci, vi želite da stupite u zajednicu zemalja u kojima su prihvaćene određene norme ponašanja. Nema problema – samo poštujte naša pravila, onda ste dobro došli. Ako imate nameru da večerate u klubu gde postoji određeni dres-kod, u koji treba dođi u sakou i s kravatom, biće čudno ako budete insistirali na tome da vas vratar pusti unutra bez obzira na to što na sebi imate trenerku.

 Pitanje održavanja gej-parada je pre svega političko, od početka do kraja, zato što se ne radi o tome da se ljudi tolerantno odnose upravo prema gejevima i lezbejkama, već o tome da svi građani u istoj meri moraju uživati pravo na slobodu i na mirno okupljanje i izražavanje svog mišljenja.

Ovo demokratsko pravo je teško osporiti. Ali zašto, na primer, ne pokušaju da sprovedu takvu akciju na Kosovu, da vide reakciju lokalnog, pre svega muslimanskog stanovništva. Jer, i kosovu prorokuju evropsku budućnost. A ako smo već počeli da govorimo o pravima čoveka na slobodu okupljanja, zašto ni EU, ni NATO ne žure da komentarišu to što je vojska KFOR pucala u Srbe koji su protestovali na severu pokrajine. Podsetićemo da je u ovom incidentu, koji se desio krajem septembra, 6 mirnih građana zadobilo prostrelne rane.

Pritom Brisel ne zaboravlja na Beograd kad je reč o seksualnim manjinama. Šefu MUP i vice-premijeru Srbije Ivici Dačiću telefonirao je neko od uglednih evropskih činovnika i bukvalno je insistirao na održavanju gej-parade „po svaku cenu“. Sam Dačić je ovo ispričao u intervjuu za srpske medije: „Verujte mi da sam u prvi mah pomislio da me zovu zbog Kosova, kad oni zovu zbog Parade.“ „Svi moraju da shvate da su parade i razni molitveni marševi unutrašnji problem Srbije, - ističe Dačić, koji je ubeđen da iz EU ucenjuju Beograd svime što im padne na pamet.“

Uzgred, u Srbiji rade gej-udruženja, mediji rado objavljuju njihova saopštenja, a u nekim školskim udžbenicima je već propisano da porodica nisu obavezno muškarac i žena. Međutim, čak i pored svega toga, ukidanje parade može skupo koštati Beograd. „Srpske vlasti su pokazale zapanjujući kukavičluk. Njihova dejstva treba da služe kao upozorenje onima koji se zalažu za ubrzanje procesa ulaska Srbije u EU“. ( This should serve as a warning against speeding up the accession of Serbia to the EU)  - piše u svom blogu švedski društveni radnik Peteris Timofejevs (Péteris Timofejevs Henriksson), koji je nekada radio u Evropskoj komisiji u Briselu. On nije jedini koji dejstva Beograda ocenjuje na sličan način.

Ponekad se čak stiče utisak da za ulazak Srbije i EU nije potrebna predaja ratnih "zločinaca" i odricanje od Kosova, potreban je korenit prelom u mišljenju društva. I ulogu modela za njega više neće imati, recimo, balkanska „superbaka“ Milosava Stevanović, koja ima 8 dece, 34 unuka i 46 praunuka. Šta se može ponuditi u svojstvu alternative? Možda oni principi koji su već doveli do sistemske krize u Evropi, odricanju od hrišćanski vrednosti, koje su nekad bile napisane u nacrtu Evropskog ustava, kraha koncepcije multikulturalizma sa svim posledicama koje iz toga proističu.