Šta posle Katunice? Posle Katunice – izbori

Bugarski kotao nezadovoljstva Romima i dalje ključa. Svaki čas u raznim regionima zemlje dolazi do sukoba između Bugara i Roma. Ima ranjenih i postradalih. Možda na ivici, ali vlastima za sada polazi za rukom da drže situaciju pod kontrolom.

Kao što se zna, antiromska istupanja su započela pošto je 23. septembra minibus, vlasništvo porodice romskog barona Kirila Raškova po nadimku Car Kiro pregazio 19-godišnjeg Bugarina Angela Petrova u selu Katunica u okolini Plovdiva. Posle traged8ije u akcijama protesta u Plovdivu učestvovalo je oko 3000 ljudi, još oko 1000 je izašlo na ulice Varne i glavnog grada zemlje, Sofije. Po podacima organa reda, u Plovdivu, Plevenu, Varni, Burgasu i Sofiji demonstranti, među kojima su bili fudbalski navijači i desni radikali, pokušali su da napadnu mesta gde kompaktno žive Romi i sukobili su se sa policijom i žandarmerijom. Za kršenje javnog reda policija je uhapsila stotine ljudi od kojih su oduzeti noževi, palice.

Da li su događaji poslednje nedelje bili presuda dugogodišnjem programu integracije romskog stanovništva u bugarsko društvo – na ovo pitanje tek treba da se odgovori.

Parole koje su nosili učesnici antiromske povorke nisu bile šala – Nećemo da budemo robovi u sopstvenoj zemlji, Bugarska: sloboda ili smrt, Bugarska za Bugare, Bugarska bez Roma.

Da pojasnimo: Romi čine oko 5% stanovništva Bugarske. Među njima je najveći procenat nepismenih i siromašnih. Žive uglavnom u posebnim kvartalima, bave se čišćenjem ulica i drugim prljavim poslovima. Nije slučajno lider romske zajednice, rukovodilac stranke Evroroma u Bugarskoj Cvetelin Kinčev zapretio vlastima da će Sofija utonuti u smeću i smradu ako protiv Roma budu dopušteni nasilje i provokacije.

Analizirajući nerede u Bugarskoj na nacionalnoj osnovi, mogu se naći razni uzroci za antiromsko raspoloženje. Ali, glavni provokativni momenat leži na porvršini: 23. oktobra u zemlji će biti održani predsednički izbori i izbori za lokalne organe samouprave. I kako da e na finišu izbegnu iskušenja da se odigra na romsku kartu? Na talasu ksenofobije najviše pristalica računa da privuče desna stranka sa agresivnim nazivom Napad. Lider Bugarskog nacionalnog pokreta Krasimir Karakačanov predlaže da se izdaje novčana pomoć romskim porodicama samo sa 2 ili 3 dece: besmisleno je podsticati njihov natalitet. Ideolog stranke Pokret za prava i slovodu Ahmed Dogan sasvim razumno izjavljuje – kriminal ne biva bugarski, turski ili romski. Favoriti predsedničke trke – demokrata rosen Plevneliev i socijalista Ivajlo Kalfin, razume se, odmereni su i politkorektni. A za sada je aktualni presednik Georgij Privanov na zasedanju konstultativnog saveta za nacionalnu bezbednost pozvao je birače svih političkih stranaka da izađu na izbore sa parolom: Ja sam izabrao etničku toleranciju.

Ali jednostavnije je reči nego osetiti i uraditi. Romi u Bugarskoj su isti kao i svuda. Siromašni, talentovani, lenji, bogati, džeparoši, uključeni u krupan kriminal... Neko će reći da je Rom profesija, neko kao politikolog Todor Bikov kaže: to je najsiromašniji i najbezazleniji sloj bugarskog društva. Još mnogo pre nego što je u Evropi pretrpela fijasko politika multikulturalnosti, romsko pleme je prelazilo iz zemlje u zemlju. Negde se zaustavljalo dugo, puštalo korene... Ali na njegovom primeru već tada je bilo jasno- masovna i bespogovorna integracija u društvo-domaćina skoro je neostvariva.

Govori Genadij Najedenov, publicista, izvršni direktor bugarskog fonda Pomozi onima u nevolji, u čijim socijalnim programima raznih godina pružana je pomoć romskom stanovništvu.

Romi su za nas istorijska datost, ne možemo da se odričemo od njih. Između ostalog, još do nedavno smo živeli bez konflikata, mirno. Znači, nešto je krenulo naopako u poslednje vreme. Nedavno sam pročitao frazu Nikole Sarkozija. On je rekao da kada čoveku nudiš posao, a on govori – bolje daj novac, dijalog ne uspeva. Nacionalne manjine treba da znaju ne samo svoja prava, već i obaveze. U praksi romska zajednica sa manjim izuzetciam vodi antisocijalni način života – ne radi, ne plaća porez i komunalije. I jednsotavno davati im novac, kako smo radili ranije, kontraproduktivno je. Treba tražiti nove puteve njihove integracije u društvo.

Kakvi će biti ovi putevi posle Katunice za sada je teško reći. Kao i to da li je postojala krhka ravnoteža u mirnoj koegzistenciji Bugara i Roma ili je konflikt odavno tinjao. U svakom slučaju, treba sačekati – kada se slegnu predizborne strasti akteri će sesti u fotelje, i doći će vreme da se rešava „romsko“ pitanje u suštini.