Kupi lek, pa umri

Novinari TABLOIDA nastavljaju istraživanje o pogubnom delovanju ministra zdravlja (u tri mandata) Tomice Milosavljevića i njegovih organizovanih kriminalnih grupa. U ovom broju pišemo o trgovini lekovima, njihovom kvalitetu i velikom novcu koji obrće mala grupa pozicioniranih profesora, zarađujući ga na našoj bolesti

Srbija je postala trovačnica. Osim zračenja kojem smo izloženi nakon bombardovanja NATO, kao i onog od nuklearnog otpada koji se tajno odlaže na teritoriji Srbije, apoteke su, skoro svaka za sebe, male trovačnice.
Naš list je pokrenuo pitanje ilegalnog eksperimentisanja lekovima koje naši lekari, uglavnom univerzitetski profesori, sprovode nad pacijentima u srpskim klinikama i institutima, za račun stranih farmaceutskih kompanija.
Ministar zdravlja u tri mandata, profesor Tomica Milosavljević, uz punu podršku članova Etičkog komiteta kliničkih centara u Srbiji, dozvoljava ove nelegalne eksperimente nad bolesnicima, koji moraju da potpišu ''dobrovoljni'' pristanak na ova ispitivanja i od kojih većina odmah umre.
Insajderi TABLOIDA iz redova univerzitetskih profesora upozoravaju nas da ovih ispitivanja u poslednje vreme ima i u povećanom obimu, ali da je po naše zdravlje i bezbednost nacije, opasnije delovanje lekarske i farmaceutske mafije, koja selektivno dozvoljava promet lekova.
- Postoji osnovana sumnja da cela populacija (sem onih malobrojnih, upoznatih građana, koji lekove nabavljaju u inostranstvu) dobija ili kupuje veliki broj lekova sumnjivog kvaliteta - kaže za TABLOID redovni profesor Medicinskog fakulteta P. J.
Naš sagovornik ističe da farmaceuti u apotekama ozbiljno sumnjaju u kvalitet lekova koje izdaju ili prodaju, ali da ne smeju o tome da govore, zbog farmaceutske mafije, koja je kćerka zdravstvene mafije. Na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu kontrolišu se aktivne supstance koje se koriste za izradu lekova u Srbiji i, nezvanično, stručnjaci koju obavljaju tu kontrolu tvrde da je kvalitet supstanci očajan. Međutim, većina njih, zbog visokih honorara koje dobijaju, izdaje atest za dalju upotrebu tih supstanci.
U Srbiji se ne vrši ozbiljna kontrola lekova, uprkos Zakonu o lekovima, čije je usvajanje u Narodnoj skupštini nametnula međunarodna zajednica. Agencija za lekove Republike Srbije, nekadašnji Zavod za farmaciju, bogato je opremljena i finansirana od Evropske agencije za rekonstrukciju, ali kontrolu lekova uglavnom vrši administriranjem, to jest pregledanjem obimne dokumentacije o leku koju dostavlja proizvođač, i na osnovu mišljenja koje daju takozvane ekspertske komisije, sastavljene od više ili manje uglednih profesora medicinskih i farmaceutskih fakulteta. Ovi ''stručnjaci'' se uglavnom biraju po kriterijumu "ja tebi, ti meni", kao i među onima koji ''ništa ne vide, ništa ne čuju". Ovi "eksperti'' su bogato nagrađeni za svoja "mišljenja" o kvalitetu datog leka (novčano, putovanjima i drugim protivuslugama).
Kada bi istražni organi krenuli tragom, i uzeli imena profesora i stručnjaka koji daju dozvole za masovnu upotrebu lekova i proverili njihova imovna stanja, zatvori bi bili dupke puni.
Radi boljeg razumevanja treba navesti da postoje lekovi koji i po usvojenom Zakonu o lekovima podležu ozbiljnoj kontroli, ali uzorak za kontrolu dostavlja proizvođač! I to ne bi bilo strašno kada bi neka zdravstvena inspekcija smela da metodom slučajnog uzorka uzima taj lek iz prometa, i kada bi Agencija smela da vrši nezavisnu kontrolu.
Poznato je da velike farmaceutske kuće za različita tržišta prodaju lekove različitog kvaliteta i po različitim cenama.
Sagovornici novinara TABLOIDA, sa kojima smo razgovarali istražujući stanje u našem zdravstvu, tvrde da Srbija kupuje lekove poslednjeg kvaliteta, a pacijenti, ili zdravstveni fondovi, plaćaju ih kao prvoklasne. Strane farmaceutske kompanije, dakle, ne moraju da učestvuju u pljački srpskih pacijenta i zdravstvenih fondova, njima je dovoljno što lekove koje ne mogu da prodaju na zapadnom tržištu zbog lošeg kvaliteta, makar i po nižoj ceni, mogu da utrape zemljama Trećeg sveta, u koje svakako spada i Srbija.
Ako se u Srbiji ovi lekovi prodaju kao prvoklasni i skupo plaćaju, a kupuju od stranih farmaceutskih kuća po daleko nižim cenama, nije teško zaključiti u čije džepove i na čije inostrane račune idu razlike u cenama, koje se mogu meriti milionima dolara ili evra.
U Srbiji vlada stalna nestašica lekova, o čemu se slabo govori u javnosti, i među zdravstvenim radnicima. Nju farmaceuti u apotekama objašnjavaju kao posledicu privatizacije nekih domaćih fabrika (navodno dugotrajnim procesom akreditacije i validacije fabrika novih vlasnika, i ponovnom registracijom lekova novih proizvođača). Zamena za te lekove, jednostavno rečeno, nema i pacijenti su i na taj način osujećeni u adekvatnom lečenju.
Više nije tajna da uz dozvolu ministra zdravlja (u tri mandata) Tomice Milosavljevića, farmaceutske kuće javno podmićuju profesore i funkcionere Ministarstva zdravlja, koji na seminarima promovišu njihove lekove. Takođe, snagom svog službenog autoriteta, oni zahtevaju od lekara u bolnicama i klinikama da te lekove primenjuju u lečenju, bez obzira na kvalitet ili činjenicu da za neke bolesti postoje bolji i pouzdaniji lekovi.
Grupa lekara Kliničkog centra Srbije obratila se nedavno pismom gospodinu Milovanu Dedijeru, predsedniku Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa.
U pismu, čija kopija je ustupljena TABLOIDU, navodi se: "Želimo da Vas obavestimo o nemiloj pojavi u koju su uključeni neki lekari. Naime, ti lekari, profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, vrlo često su učesnici nekih propagandnih skupova koje organizuju strani ili domaći proizvođači lekova. Stvar je u tome što su oni istovremeno članovi Republičke komisije za lekove.
To su: profesor dr Zorana Vasiljević, profesor dr Slobodan Apostolski, prof. dr Darinka Bošković i predsednik Komisije za lekove profesor dr Svetozar Damjanović. Takođe i profesor dr Nebojša Lalić drži predavanja o određenom leku, otvara i zatvara te propagandne skupove, a predsednik je Republičke komisije za šećernu bolesti i član Republičke komisije za lekove".
U pismu grupe lekara Kliničkog centra Srbije, upućenom predsedniku Odbora za sprečavanje sukoba nadležnosti, tvrdi se da su svi ovi profesori na navedene dužnosti postavljeni rešenjem ministra zdravlja, i da su ovi organi u sastavu Ministarstva.
Lekari podsećaju predsednika Odbora za sprečavanje sukoba nadležnosti, da Republička komisija za lekove vrši registraciju lekova, i da sačinjava takozvanu Pozitivnu listu lekova koji se prepisuju na teret Fonda zdravstvenog osiguranja, od čega zavisi da li pacijent lek plaća u punoj ceni ili samo participaciju. Sve to utiče na cenu lekova, ali i na dobit njihovih proizvođača.
Grupa lekara KCS ističe u pismu da pomenuti profesori verovatno dobijaju od proizvođača "masne honorare" za propagiranje njihovih lekova, a pouzdano znaju, jer ih lično poznaju, da ta grupa profesora uživa mnogobrojne beneficije, da često putuje u inostranstvo na kongrese i simpozijume, da dobija visoke iznose za dnevnice, a da istovremeno i u Srbiji ostvaruje visoka primanja, na svim položajima na kojim se nalaze njeni članovi. Većina pomenutih profesora skoro da nema prihvaćene naučne radove na kongresima na koje putuju, ali su gosti poznatih farmaceutskih kuća, na čijem su platnom spisku.
I proizvođači lekova u Srbiji stavljaju na svoje platne spiskove profesore Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta, i za njih lobiraju da budu postavljeni na značajne dužnosti u Ministarstvu zdravlja, u raznim komisijama i Agenciji za lekove.
Te činjenice, po mišljenju grupe lekara Kliničkog centra Srbije, objašnjavaju čudne odluke komisije, koja često favorizuje neke farmaceutske kuće na štetu drugih proizvođača.
Predsednik Odbora za sprečavanje sukoba nadležnosti gospodin Dedijer nije odgovorio na pismo grupe lekara Kliničkog centra Srbije.
S ovakvim ministrom zdravlja (u tri mandata), koji je sklon korupciji, koji okuplja profesorske klanove i vrši kontroli njihovog učinka, bolesnici u Srbiji imaju opravdan strah da lekovi koje piju mogu da ih vrlo brzo odvedu do groblja.

Na čelu kriminalnog klana

Lekari Kliničkog centra Srbije dostavili su predsedniku Odbora za sprečavanje sukoba nadležnosti dokaze o profesoru dr Nebojiši Laliću. Oni navode da je profesor Lalić prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Beogradu, da je istovremeno, kao predsednik Republičke komisije za šećernu bolest i službenik Ministarstva, da je i predsednik Upravnog odbora Zavoda za gastrointestinalna oboljenja i šećernu bolest "Merkur" iz Vrnjačke banje, koja je takođe državna ustanova. Dodaju da je profesor Lalić istovremeno i zamenik direktora Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije!
Dakle, kao predstavnik Ministarstva zdravlja, profesor Lalić učestvuje u promovisanju lekova koje organizuju farmaceutske kuće "Norvik", "Merck", "Hemofarm", "Pfizer"...
I supruga profesora Lalića dr Katarina Lalić zaposlena je kao lekar na Institutu za endokrinologiju (Centar za dijbetes)!
Uticaj profesora Lalića na protežiranje farmaceutskih kompanija i njihovih lekova je nemerljiv. On je sin profesora Milenka Lalića, gastroenterologa s Interne B klinike, a njegova majka dr Koviljka Lalić bila je direktorka Studentske poliklinike.
Zahvaljujući svom porodičnom nasleđu, dr Nebojša Lallć (1958.) postao je dopisni član SANU.

Munovci iz prikrajka

Ovih meseci iz Engleske se oglašava bračni par Miroslav Simić (1924.) i njegova 23 godine mlađa supruga Radmila Mileusnić (1947.).
Gospodin Simić je bio profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dopisni član SANU. Članstvo je napustio pisanim otkazom koji je dao 1995. godine. Sa suprugom Radmilom Mileusnić napustio je Beograd i preselio se na Otvoreni univerzitet u britanskom gradu Milton Kejs. Bračni par godinama radi na novoj terapiji za Alchajmerovu bolest. Iznenada se gospodin Simić, iako u poznim godinama, sada pojavljuje i kao akademik SANU.
Upućeni tvrde da je ovaj bračni par produžena ruka akademika Ljubisava Rakića, vođe Munove sekte, i da su njih dvoje dislocirani u Englesku, da odatle vrše naučna ispitivanja za račun moćnih farmaceutskih kuća, koje su u vlasništvu Munove sekte.