Šest vekova Manasije

Despotovac – Manastir Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića, juče je svečano obeležio šest vekova od osnivanja. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop braničevski Ignjatije zajedno sa petoricom vladika SPC: Irinejem niškim, Hrizostomom žičkim, Lukijanom osječko-poljsko-baranjskim, Vasilijem zvorničko-tuzlanskim i Pahomijem vranjskim.

Izaslanik predsednika vlade Vojislava Koštunice Radomir Naumov, ministar vera, otkrio je u centru Despotovca spomenik despotu Stefanu koji je izradio beogradski vajar Zoran Ivanović, a u crkvi Svete Trojice u kivotu su izložene mošti srpskog vladara i svetitelja, otkrivene prošle godine u Manasiji.

Naumov je podsetio da su prilike i vremena u kojima je živeo ovaj državnik, svetitelj, ratnik, graditelj, pesnik i zakonodavac bile slične sadašnjim.

– Simbolika otkriva da i danas ima onih koji se angažuju na očuvanju Kosova i Metohije. Današnji naši lideri ne pristaju da se Srbiji dobrovoljno uzmu duša i srce. Despot Stefan Lazarević nije se predavao, pa nećemo ni mi. Dolaze vremena u kojima ćemo i mi živeti dobrosusedski i prijateljski sa svim ostalim narodima, jer srpski narod neće da dozvoli da niko upravlja njegovom sudbinom – poručio je ministar Naumov.

Podsećajući na njegov čuveni spev „Slovo ljubve”, Naumov je rekao da to nije bila samo poruka pomirenja bratu Vuku, već je to i poruka svima nama u Crnoj Gori, Sarajevu, Subotici, Prištini i Bosni i Hercegovini da živimo u miru.

Veliki broj vernika i gostiju juče je prilazilo kivotu da celiva mošti despota Stefana (1377–1427) koje su otkrivene prošle godine tokom arheoloških radova u jugozapadnom uglu naosa hrama.

Vladika Ignjatije je u besedi pozdravio sve goste koji su se okupili u Manasiji i istakao da je ovaj dan podsećanje i na mošti svetog despota Stefana koje su otkrivene.

– To je božji prst, božja volja. Govorilo se da su mošti ovamo i onamo, a, eto, dao je Gospod da ih u ovoj godini imamo ovde u Manasiji.

Analiza uzoraka DNK sa moštiju kneza Lazara i sa skeleta otkrivenog u Manasiji utvrdila je sa 99,9378 odsto tačnosti da je reč o najbližem biološkom srodstvu prvog reda (otac i sin), rekao je Ignjatije.

Otkriće da su mošti pronađene u Manasiji despota Stefana za sada osporava stručnjak Srboljub Živanović koji je već više puta izjavio da su u despotovoj zadužbini u Resavi zapravo otkriveni posmrtni ostaci Stefanovog brata Vuka.

Do sada se smatralo da se mošti svetog despota Stefana nalaze u manastiru Koporinu kod Velike Plane koje je 1983. godine, posle šestogodišnje paleopatološke i antropološke analize, pronašao upravo profesor Živanović.

Manastir Manasija opasan je tvrđavom sa 11 kula i simbol je organizovane srednjovekovne srpske države. Njen ktitor, sin kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice, iako vazal turskog sultana Bajazita, kao vladar ojačao je vlast u tadašnjoj despotovini i brinuo se o očuvanju i stvaranju autentične kulture svog naroda.

Petokupolna manastirska crkva moravskog stila je prepoznatljiva po raskošnom mozaičnom podu u priprati i živopisu koji spada u najbolja ostvarenja pravoslavnog sveta, ali koji je, nažalost, samo delimično očuvan. U toku viševekovne turske okupacije Manasija je više puta razarana. Sa crkve je bio skinut olovni krov, pa je više od jednog veka hram prokišnjavao i dve trećine fresaka je nepovratno propalo.

Iako teško oštećen, freskopis Manasije spada u red najvećih dometa srednjovekovnog sakralnog slikarstva. Od očuvanih fresaka najznačajnija je ktitorska kompozicija na zapadnom zidu glavnog dela crkve na kojoj je sačuvan i portret despota Stefana. Manasija, tadašnja Resava bila je mesto okupljanja učenih ljudi, koji su se bavili pravopisom i prepisivanjem knjiga, odakle je i potekla čuvena resavska škola.