Priča o izgubljenom vremenu

Reč optimizam nestaje iz leksikona investitora i ekonomista bez obzira na sve napore političara. Nisu se poravdale nade da će Velika dvadesetorica razraditi putnu kartu izlaska iz krize. Održano ove nedelje glasanje o povećanju obima Evropskog fonda stabilnosti investitori su saslušali bez entuzijazma.

Tržišta su izgubila veru u evropske lidere – to je glavna vest poslednje nedelje septembra. U četvrtak je nemački bundestag izglasao povećanje  nacionalnog udela Evropskog fonda finansijske stabilnosti. Planira se  povećanje od 440 na 780 milijardi evra. Podsetimo da je EFFS bio formiran leti ove godine. Njegov je glavni zadatak pomoć kriznim zemljama evrozone na račun kupovine njihovih obveznica i pružanja kredita. Međutim, napori evropskih lidera više nisu sposobni da likvidiraju opasnost nove recesije, - izjavio je u intervjuu TV kanalu Blumberg ekonomista, bivši član komiteta za novčanu politiku Banke Engleske Devid Blenčflauer.

Osnovna misao investitora je  suviše malo i suviše kasno. Sve vreme  se vlasti vuku za tržištima, upravo tržišta rukovode svime. Onim koji odlučuju u Berlinu ili Parizu lakše bi bilo da ništa ne rade, ne reaguju. Zovem sve to politikom galame i negacije. Ona je lišena zdravog razuma, ona je beznadežna, jer je glavna funkcija politike kao i lekara - nemoj da naškodiš. Tu je sve naopako.

Ekonomisti ističu – čak i ako priznaš da su monetarni mehanizmi efikasni – novca ipak nema dovoljno. Državni dug Grčke iznosi 400 milijardi evra, međutim, dug Italije – jedne od najvećih ekonomija Starog Sveta je blizak dvama trilionima evra! Međutim, vlasti EU ne žure da pomognu Rimu.

Da bi se obustavilo širenje  krize političari moraju da se odluče za radikalne mere, - konstatuju analitičari. Prvim korakom u tom pravcu  može da se smatra poziv Nemačke za sprovođenje strože budžetske politike. Protekle nedelje je Angela Merkel izjavila da Brisel mora da ima pravo da ukine budžete zemalja koje su  prebacile norme deficita budžeta. Međutim, ta inicijativa ne može da bude sprovedena ekspeditivno. Zato je neophodna, mada i stroga varijanta rešenja krize - defolt Grčke, - uveren je ruski finansijski analitičar Igor Nikolajev.

Ustvari se svi boje da može da počne lančana reakcija. Treba učiniti sve da ne bi ona počela, upravo na to moraju da budu usmereni svi napori. Kada se odluka donosi svesno, recimo, prema Grčkoj, mada je to paradoksalno, smanjujemo verovtnoću takve lančane reakcije.

Početkom ove nedelje su se čule glasine da takva radikalna varijanta nije isključena. Tobože plan spasenja evrozone, koji je pripremio MMF, predviđa otpisivanje 50 odsto grčkog državnog duga. Odnosno, to je delimični defolt. Atina je smesta kritikovala ta saopštenja, nazvavši ih špekulacijama. Glavni zaštitnik Grčke u EU – Angela Merkel – još jednom je izjavila o bezuslovnoj podršci Grka Međutim,  sama pojava takvih informacija je simpomatična, uvereni su eksperti. O tome da  rezerve  MMF nisu dovoljne  za spas kriznih zemalja otvoreno je izjavila šef tog fonda. Stvar je došla dotle da je Kristian Lagard zamolila Rusiju i druge zemlje BRIKS da pruže EU novčanu pomoć. Međutim, Moskva smatra da vodeća uloga mora da pripada MMF. Ne treba izmišljati nove mehanizme, - izjavio je u intervjuu Glasu Rusije zamenik ministra finansija rF Sergej Storčak.

Zemlje BRIKS moraju da deluju u okviru zakonodavnih procedura koje one imaju. Između ostalih,  Rusija i Kina ne mogu da se ujedine i predlože Evropi neku novčanu masu. Evropa je kao pojam virtuelna. Ona se sastoji od mnogih suverenih primalaca zajama. Neki od njih imaju teškoće sa servisiranjem svojih obaveza. Međutim, većina čvrsto stoji na nogama i refinansira obaveze ili ih poništava. Nikakva zajednička blagajna, nikakva pomoć svima i to odmah ne postoje. BRIKS su striktno stavile na znanje  da su njihovi prioriteti povezani s povećanjem mogućnosti potencijala MMF. Možemo da izmišljamo različite oblike saradnje država u vezi sa opasnošću finansijske krize. Ustvari postoji jedini instrument – MMF.

Protekle nedelje je predsednik SAD  Barak Obama, čija administracija ne može da savlada rast državnog duga i nezaposlenost,  doprineo je  dokrajčivanju evrozone. On je izjavio da evropski političari nisu u stanju da regulišu krizu. Eksperti rezimiraju – svaki dan odugovlačenja i nesuglasica približava novu recesiju. Simbolično je da se to dešava treće godišnjice propasti investbanke Leman Brazers.  Ma koliko se govori o poukame te jeseni niko ih ne uzima u obzir.