Turska ne menja ustav zbog EU

Turska se sprema da živi po novom. Premijer-ministar Erdogan je naložio parlamentu da završi izradu novog glavnog zakona zemlje do sredine 2012. godine. Obnovljeni Ustav neće samo odškrinuti vrata Turskoj u Evropsku uniju, već će i samom Redžepu Erdoganu omogućiti da ostane na vlasti.

Prošlogodišnji svenarodni referendum je pokazao da većina stanovnika Turske odobrava planove Partije za pravednost i razvoj (PPR) na čijem čelu je Erdogan, u vezi s promenom Ustava. Smanjenje ovlašćenja vojske, sudskog korpusa i pripadnika snaga ne obećava samo da će Tursku učiniti liberalno-demokratskom državom, već i da će otkloniti mnoge primedbe Evropske unije. Uzgred rečeno, jedan od agitacionih argumenata Erdogana i jeste bilo upravo to da bez novog Ustava Turska neće ući u EU.

Uostalom, ni s novim Ustavom Turska neće postati član EU u najskorije vreme. Pre nekoliko nedelja ovo je otvoreno izjavila kancelar Nemačke Angela Merkel. Govori stručnjak-poznavalac Istoka Instituta za strateške ocene i analize Sergej Demidenko.

Evropska unija želi Tursku u svojstvu partnera, ali je ne želi u svojstvu učesnika u Evropskoj uniji. Postoji niz razloga zbog kojih Evropljani neće primiti Tursku u EU u sledećih 10-15 godina. Kao prvo, to je ekonomska, politička i socijalna nestabilnost Turske. Kao drugo, Evropa se plaši da će se ogroman broj turskog stanovništva bez posla preseliti u Evropu u potrazi za boljim životom.

Osim toga, ostaje još i kiparsko pitanje, u kojem Ankara ne namerava da ide na kompromis.

Međutim, i Turska je u poslednje vreme počela da se zamišlja nad tim koliko joj je potrebno da postane punopravan član evropske zajednice, ističe rukovodilac Centra za istočna istraživanja Diplomatske akademije MIP RF Andrej Volodin.

Želja Turske da stupi u Evropsku uniju je očigledno oslabila. Erdogan odlično shvata da događaji, koji se sad odvijaju u EU na socijalno-ekonomskom polju tek počinju. Konačan rezultat ovih događaja nikom nije jasan. I oprezni Erdogan i njegova partija ni u kojoj meri neće forsirati stupanje njegove zemlje u Evropsku uniju.

Međutim, težnja za promenom glavnog zakona zemlje zbog toga nije postala manja. Po mišljenju analitičara, on će Tursku učiniti savremenijom državom, ukinuće mnoge protivrečnosti između deklarisanih istina i realnog života. Osim toga, novi Ustav će parlamentarnu republiku pretvoriti u predsedničku, što će omogućiti Redžepu Erdoganu da ostane na vlasti.

Poslednje izaziva glavno protivljenje opozicije. Erdoganovi protivnici izjavljuju da njegove aktivnosti pomažu jačanje pozicije islamista u zemlji pošto se Partija pravednosti i razvoja smatra umereno islamističkom. Ovakva tačka gledišta je neodrživa s pozicija kritike, kaže poznavalac Istoka Sergej Demidenko.

Ja tu ne vidim apsolutno nikakvu vezu. Ne samo to, odavno već ne primećujem vezu između PPR i islamistima. Ovaj imidž PPR je ostao u dalekoj prošlosti. Svi oni realni politički napori koje stranka preduzima više govore o njenom demokratsko-liberalnom usmerenju nego o nekim islamističkim naporima.

Tako da Erdoganov Ustav ima sve šanse za postojanje. Bez obzira na to što PSR mora da formira koaliciju da bi ovaj dokument prošao u parlamentu, to neće biti prepreka. Zakon će najverovatnije podržati Kurdi koji su još nedavno nameravali da bojkotuju sednice parlamenta. Po novom Ustavu Turska će od zemlje, koja je naseljena isključivo Turcima postati višenacionalna država. I Kurdi, kao jedan od najmnogobrojnijih etnosa, tome će se radovati.