Rusija postavlja uslov

Redovni samit Rusija-NATO biće održan samo u slučaju da bude postignut kompromis u vezi s protivraketnom odbranom. Ovo je izjavio stalni predstavnik Rusije pri alijansi Dmitrij Rogozin. U svojstvu specijalnog predstavnika za pitanja PRO on obavlja niz konsultacija s rukovodstvom evropskih zemalja-članica NATO. Ove nedelje on je takođe obavio pregovore u Briselu i sreo se s političkim i vojnim rukovodstvom Portugalije.

Ispostavilo se da je održavanje samita Saveta Rusija-NATO koji je planiran za maj 2012. godine u Čikagu dovedeno u pitanje nakon mnogobrojnih neuspešnih pokušaja da se postigne dogovor o projektu protivraketnog sistema odbrane za Evropu, koji razvija SAD. Zasad se pregovori očigledno ne pokreću s mrtve tačke.

Podsetićemo da su se u novembru prošle godine u Lisabonu Rusija i Severnoatlantska alijansa dogovorile o saradnji u ovoj oblasti. Ruska strana smatra da izrada koncepcije i arhitekture EvroPRO treba da se realizuje na ravnopravnoj osnovi i da treba da se predvide mere adekvatne raketnim rizicima. Bez obzira na dogovore SAD su nastavile da razvijaju sistem po sopstvenom planu. Tada je Moskva zamolila da joj se dostave garancije da on neće biti usmeren protiv Rusije. Predstavnici američke administracije su više puta izjavljivali da PRO ne predstavlja pretnju po interese Rusije i njen strateški potencijal. Međutim, za rusku stranu je od principijelnog značaja da garancije budu zabeležene na papiru, a ne na rečima. NATO poziva da mu se veruje na reč.

Dmitrij Rogozin izjavljuje da u NATO moraju biti svesni: „bez dostavljanja Rusiji jasnih, nedvosmislenih i dugoročnih garancija nemoguća su bilo kakva zajednička dejstva.“

Ispostavlja se da se reči NATO ne završavaju uvek delima. A kad oni počinju da misle jedno, govore drugo, a rade treće, pojavljuje se ogromna razlika između reči i realnih dejstava. I sad to vidimo. Bukvalno odmah nakon Lisabonskog samita došlo je do povlačenja kad su sve rukovodstvo Atlantske alijanse i Sjedinjene Države pre svega, odjednom izjavili: ne, ne, ne – to će biti zasebni sistemi. Rusija će imati svoj sistem, mi ćemo imati svoj sistem, ali će negde u nečemu sarađivati. Mi smo rekli – dobro, neka to budu razni sistemi. Međutim, zašto je onda radijus dejstva i sektor dometa vaših raketa takav da dosežu sve do Uralskih planina. Kakav je to onda štit ako pokriva u principu teritoriju partnera? Zato govorimo o tome da ako hoćete da zaštitite Zapadu Evropu od, da tako kažemo, sve većih raketnih rizika, radite to sami. Ali se nemojte gurati na našu teritoriju zato što mi imamo svoju vazdušno-kosmičku odbranu. Sad je razvijamo.

Kao dokaz toga da sistem EvroPRO koji se razvija dotiče interese Rusije Dmitrij Rogozin je naveo referat američkih naučnika s Masačusetskog univerziteta. U njemu se potvrđuje da će u trećoj i četvrtoj fazi, a ove faze pretpostavljaju lociranje raketa-lovaca u Poljskoj, u Baltičkom regionu, s mogućnošću ulaska u severna mora flote za protivraketnu odbranu SAD, nastati realna pretnja po ruske strateške snage. „Ukoliko naše kolege iz NATO ne veruju ruskim naučnicima i stručnjacima, neka saslušaju makar svoje sopstvene stručnjake. Oni praktično nemaju čime da pariraju ovakvim informacijama,“ – istakao je Dmitrij Rogozin.

„Izjave ruskog specijalnog predstavnika odražavaju sve veću zabrinutost Moskve zbog toga što SAD i NATO ne žele da idu u praktične dogovore s Rusijom o potpunom učestvovanju naše zemlje u stvaranju EvroPRO,“ – smatra glavni urednik časopisa „Narodna odbrana“ Igor Korotčenko:

Očigledno, bilo bi kratkovido i glupo praviti se u ovim uslovima da se ništa ne dešava. Upravo zbog toga je Dmitrij Rogozin izjavio da alijansa mora da shvati: ako na pregovorima o EvroPRO uskoro ne dođe do bitnog napretka, Rusija ne vidi smisao u održavanju zajedničkih samita koji se umesto konstruktivnog razmatranja zaista nasušnih problema evropske bezbednosti pretvaraju u scenu za prazne razgovore. Ovo Rusiji nipošto ne odgovara i NATO iz toga treba da izvuče određenu lekciju i da da konstruktivan odgovor na sve ruske predloge, koji su dati nakon Lisabonskog samita.

Kad bi Rusija, zemlje Evrope i Sjedinjene Države zajedno učestvovali u obezbeđivanju bezbednosti na kontinentu, to bi moglo da stvori zaista jedinstven novi kvalitet poverenja između Istoka i Zapada, nastavlja stručnjak. Međutim, nažalost, pregovori se odvijaju krajnje teško, a i vremena ostaje sve manje i manje. Zasad je jasno jedno: Rusija je spremna da traži rešenja, koja odgovaraju svim stranama, ali ni sa svojih pozicija se neće povlačiti, pošto se radi o strateškoj bezbednosti zemlje. „Moramo da postignemo samo takva kompromisna rešenja, koja će se zasnivati na ravnoteži naših interesa. Bezbednost je vrednost, koje se Rusija nikad neće odreći,“ potvrdio je Dmitrij Rogozin.